Visoka temperatura

BEZ USTEZANjA
Pesnicima se neprestano spočitava neaktuelnost poezije kao medija koji ne odgovara nadolazećoj epohi ’virtualizacije’ u kojoj poezija teško da ima šta da traži.

Međutim praksa, kao po nekom nepisanom pravilu, uvek demantuje takve strahove.

Jorgos Moleskis (1946, pesnik i prevodilac), jedan od najpoznatijih kiparskih pesnika u drugoj polovini prošloga veka, u svojoj jedanaestoj zbirci pesama Od mrvica iz 2001 (samo neki od naslova, "Prolazno proleće" 1964, "Autobiografija" 1972, "Pesme 1980–1990 u šest knjiga") potvrđuje i svojim primerom da se savremena poezija ’otrgla’ od sekundarnih i marginalnih tema i da se sve više približava onoj anticipatorskoj ulozi koja joj, da ne preteramo, bar načelno i pripada.

Tadićevski naslov (da citiram Slobodana Zubanovića) upućuje na mirnu, nepretencioznu poeziju koja u sebi sadrži jedan suptilan, ali i upozoravajući ton.

Ima nečeg kavafijskog kod Moleskisa. U pesmama koje obeležavaju "posrtanje reči" gde se prepliću ironija i emocija apsolutno stoji ona poznata poetska maksima, koju je izrekao Jorgos Seferis govoreći da Kavafijeve pesme "izazivaju emocije kroz vakuum". Za razliku od Kavafijeve, Moleskisova poezija ide korak dalje i taj poetski vakuum probija, odlazeći u budućnost gde nas čekaju ... fragmenti nenapisani i preteći kao tajne knjige svetih zapisa...

Moleskisov, da tako kažem, objedinjujući kontekst najjasnije se vidi i prepoznaje u postromantičarskoj pesmi "Pesma mladog meseca" (str. 59). Ekumenska poruka u kojoj stoji da ...kroz našu krv više teče Istok... sjedinjuje i Hrista i Muhameda, ali i Homera, i Pitagoru, i Pijetu i Partenon. Na kraju ovog lanca je pesnik... koji gradi svet ni iz čega i zna da samo jedan papirus sa jednom Eshilovom tragedijom vredi koliko i jedna religija...

Ali Moleskis ume da bude i ličan, da ne kažem – intiman. To njegovo ’spuštanje’ tona (da ne kažem lopte!) izražava njegov izoštren osećaj za naizgled malo i minorno koje već u sledećem trenutku postaje veliko i značajno. Recimo, pesma "Golotinja". ...Najlepše što sam spoznao i najpotpunije bilo je uvek nago... lepo telo ima svoju istinu i kad ga blate...

Moleskis je najbliži u pesmama u kojima dominira svakodnevnost življenja koja, tokom pesme, prelazi u neminovnost življenja. Najbolji primer, pesma koja ’zatvara’ zbirku "Naše malo mesto"(str. 94). Ona na najneposredniji način oslikava kiparski, ali i mediteranski senzibilitet i sudbinu (fatum) u kojima ...kiše iznenada dolaze i odlaze, a ostajemo suvi i žedni... ili još bolje ...vetrovi odasvud duvaju, ali pravac nikako da nađemo...

Aktuelnost ove zbirke najbolje potcrtava narativnost jezika koji je potpuno oslobođen jakih i visokoparnih reči. Međutim, najveća prednost ove zbirke je njena čitljivost i receptivnost (naravno, i aktuelnost) koje bi trebalo da budu sinonimi za budućnost poezije uopšte.

Još nešto. Ovo je prvi prevod na srpski jezik ovog kiparskog pesnika. Neko će možda reći – koga interesuje tako mala kultura (čitaj: poezija), dajte nešto iz francuske, ili engleske, njih prevodite. Kažem, u poeziji nema malih ili velikih. Samo dobrih ili loših.

Marko Krstić

-----------------------------------------------------------

Užareni svet

Erupcije, vulkani, tajfuni,
zemljotresi, poplave,
epidemije,
demografske eksplozije,
dokaz su da je svet još uvek užarena masa.

Sunce kao večna mladost iskušava mladića,
a mesec vodi u nepoznato.
Odmeravaju snage novi bogovi,
putnici za svemir pakuju svoje kofere.

Da se ne ohladi svet i ne nestanemo.

Naša nepostojanost, nesavršenost
dopušta još jedno stvaranje sveta,
još jedan prasak.

Ima nade da se popuni
još jedna stranica
novim mitom