Svaka peta knjiga kupljena preko Interneta

Koliko digitalizacija i rasprostranjenost elektronske knjige i prodaje na internetu ugrožava tradicionalnu trgovinu knjigama, svedoči između ostalih podatak da samo u Nemačkoj američka kompanija specijalizovana za prodaju preko interneta, „Amazon”, koja je počela kao onlajn knjižara, sada ima oko 20 odsto ukupne trgovine knjigama, dok je 2003. taj udeo bio samo 4,5 odsto. Moćni „Amazon” određuje niže cene na tržištu, pa će kada je reč o elektronskoj knjizi biti sve teže održati fiksnu cenu knjiga u budućnosti.

„Amazon” prodaje dve trećine svih e-knjiga, pa u skladu s tim drži i monopol na tržištu. „Njujork tajms” je otkrio da su izdavačke kuće, mušterije „Amazona”, koje nisu htele ili mogle da prodaju svoje knjige po nižoj ceni, bile kažnjavane tako što je „Amazon” odredio da se za njihova izdanja na veb-sajtu duže vreme čeka za naručivanje.

I u Nemačkoj su se pogođene izdavačke kuće žalile zbog kvarenja posla. Ali za „Amazon” nema alternative. Trgovina knjigama na internetu ima udeo u celom tržištu od skoro 20 odsto. Knjižare do sada nisu reagovale.

A i izuzetan uspeh bestselera kao što je „Pedeset nijansi sive” E. L. Džejmsa u svetu (70 miliona prodatih primeraka) može da zamaskira godišnji bilans. Ipak, taj fenomen ne menja pravac u kome se kreće trgovina knjigama: sve se manje prodaju štampane knjige, a sve češće preko interneta.

S obzirom na napetu privrednu situaciju, upravo male izdavačke kuće nemaju više iluzije o svojoj budućnosti. U prošlosti su se uspešno držale na tržištu kalkulisanjem – s jedne strane laka literatura, kao krimi romani, komercijalni bestseleri, a s druge ambiciozne knjige novih i nepoznatih autora, eksperimentalna literatura, zahtevan izbor za „posebne” ljubitelje knjiga. Ova kalkulacija bila je dugo isplativa, a garantovala je i raznovrsnost.

S druge strane, računica u velikim izdavačkim kućama je drugačije – svaka knjiga mora da se isplati. Tako je sada i u malim izdavačkim kućama, koje nemaju rezerve novca za crne dane. „Mi ne možemo da dozvolimo sebi kalkulaciju”, kaže izdavač Jerg Sundermajer iz „Verbreher ferlaga”, male berlinske izdavačke kuće. Jer zna da u praksi i male nezavisne izdavačke kuće proizvode knjige po ugledu na „Amazon” bestseler liste.

Isplate se uglavnom krimi romani, antologije, knjige za samopomoć, pa i skuplje i luksuzne knjige, sa dobrim papirom i odličnog kvaliteta – to je jedini segment koji ne može da bude zamenjen elektronskim knjigama. Ove skuplje knjige otvaraju prostor za „ekskluzivne” mušterije. Elektronske knjige, s druge strane, služe pre svega za masovno tržište. Do sada su po zakonu i e-knjige i one štampane imale isti tretman, i zbog toga imaju fiksnu cenu kao i štampane. A to može uskoro da se promeni. U Nemačkoj od 1888. do sada fiksna cena knjiga garantuje raznovrsnost ponude knjiga. Fiksna cena znači da izdavačke kuće imaju zakonom propisane cene za svoje knjige.

Ova cena je obavezna za sve prodavce – bez obzira na to da li su to male knjižare ili velike elektronske komercijalne kompanije. Za razliku od nekih drugih branši, gde ponuda i potražnja određuje cene, knjige svuda koštaju isto. Cilj je da se održi vrednost štampane knjige, pa čak i one koje nisu isplative, da ostanu u knjižarskoj ponudi, jer se time obezbeđuje raznovrsnost ponude. Ipak taj stav prema knjigama, štampanom kulturnom dobru, postoji samo u nekoliko država Evrope. Zbog ove fiksne cene, Nemačka se čini kao Eldorado za knjige. Nigde nema više izdavačkih kuća i knjižara.

Postoji i oko 4.000 predstavništava knjige od malih radnji do velikih firmi. Fiksna cena knjiga je pod pritiskom zbog međunarodnog sporazuma o slobodnoj trgovini između SAD i Evropske unije. Kad fiksna cena knjiga padne za e-knjige, desiće se da veliki monopolisti potiskuju male trgovce, zato što mali trgovci ne mogu da prodaju knjige po nižim cenama. Nemaju šanse da dobiju velike popuste, i u odnosu na velike trgovce imaju više troškova skladištenja itd.

Primer za ubuduće može da bude situacija u Velikoj Britaniji. Tamo je fiksna cena pala pre 15 godina, veliki broj knjižara je jednostavno nestao. Na terenu su sada samo veliki trgovci, monopolisti, koji imaju isti izbor knjiga u svakoj svojoj knjižari, i prodaju samo bestselere. Tamo oko 90 odsto elektronske knjige prodaje „Amazon”.

Sonja Vogel

(Sutra: Stidljivo do e–knjige)