Rođen 4. jula

Zamislite prizor: letnji dan poodmaklog trećeg veka naše ere, negde van Italije u provincijama Rimske imperije, možda na putu za grad kao što je Sirmijum, južno od Dunava, tamo gde je sada Srbija, i gde se ukršta sijaset puteva – dobrih rimskih puteva od šljake prekrivene kamenim pločama…
Poklonici zavereničkih teorija, naći će da nije slučajno što je u mnoštvu razmatranja o sličnosti između američke i sudbine Rimskog carstva, najnovija knjiga na tu temu (Da li smo mi Rim? Pad imperije i sudbina Amerike, Kalena Marfija) počela geografski baš od Srbije, kao što se vidi u citatu na početku ovog teksta.
Marfi razrađuje scenu o imperatorovom putu u Sremsku Mitrovicu , poredeći je sa putešestvijama sadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša.

Dočekuju ga seljaci podstaknuti da njegovim službenicima došapnu šta se dešava i šta je sumnjivo u kraju…carska svita sastoji se i od degustatora hrane koju će naknadno jesti imperator, ali tek kada se uveri da njegovi prethodnici nisu otrovani …Danas kad Buš putuje, u pratnju kreće posebni avion sa hranom kupljenom u američkim imperijama samoposluživanja, dovoljnom da se pripremi gozba za dve hiljade ljudi. Kupci ovih brda namirnica su tajni agenti prerušeni u obične potrošače…Moderni naslednici rimskih test degustatora.

Paks amerikana

No, da li američku imperiju čeka isti kraj, kakav je zadesio Rimsko carstvo? Američka publika mazohistički nezasito guta sijaset knjiga pisanih ekspertskim perom renomiranih istoričara, sociologa, antropologa, politikologa, filozofa, na ovu temu.

"Trijumfalisti" ne vide kraj "procvatu Amerike" koja pod punom imperijalnom odgovornošću sprovodi globalni Paks Amerikana, kakav je bio Paks Romana u Rimu, u prva dva veka naše ere. Teškoće na tom neprekidnom cvetanju, Irak, Avganistan, Iran, Liban, Severna Koreja, po njima su korisni izazov – neizbežna cena za globalno predvodništvo, a nikako slepa ulica ili ćorsokak.

Čarls Krauthamer, najtrijumfalniji poklonik pobedničke teorije ubeđen je da "Amerika nije obični građanin sveta. Ona je dominantna sila na svetu, moćnija od bilo koje u istoriji, još od Rima. Amerika može da preoblikuje norme, promeni iščekivanja i stvori nove realnosti". Ipak, po Marfiju, glavni neprevaziđeni među trijumfalistima je sam predsednik  Džordž Buš koji veruje da je trka u naoružanju besmislena, jer Američka moć će zauvek ostati nedostižna, kadra da pogodi u svakom trenutku "svaki mračan kutak sveta".

"Propastičari" vide opasnost u tome što je američka imperija suviše posvećena spoljnim teritorijama dok kao i Rim u poslednja dva imperijalna veka, truli iznutra. Istoričar i komentator Čalmers Džonson piše u nedavno objavljenoj knjizi da su se "Rimske imperijalne boljke nagomilavale stotinama godina, a naše se ispoljavaju brzinom Fedeksa (Služba za brzometne poštanske usluge po Americi)." Po istoričaru Polu Kenediju, razlog za najavljenu propast "američkog carstva" je delimično u globalnim ambicijama "vojnog rastezanja", što prevazilazi domaću platežnu moć. Još veća nevolja je u tome što "imperije uništavaju slobode". Uvek je tako bilo, i uvek će biti, tvrdi Kenedi. Izvršnoj vlasti imperije neophodna je tajnovitost, nadgledanje i društvena kontrola, kako navode "katastrofičari", što dovodi do urušavanja republikanskih institucija.

Amerika je jedina država sazdana na Ideji, podseća se danas povodom "Dana republike" 4. jula, u mnogim štivima i knjigama tempiranim da izađu baš za letnji praznik, kad se izlivi patriotizma u vidu boja američke zastave na svim kartonskim tanjirima i plastičnim pomagalima za uspešan "barbikju" na travi podrazumevaju. "Amerikanizam" je četvrta velika zapadna religija, piše Dejvid Gelernter u istoimenoj knjizi. Ovaj profesor sa Jejla, objašnjava da je američka jedinstvenost u tome što je ova zemlja osnovana na principima, dok je većina drugih država sazdana od ljudi koji dele isto poreklo, etničku pripadnost.

Američke osnovne postavke, procenjuje En Mari Sloter u knjizi "Čuvanje naših vrednosti u opasnom svetu" podstakle su kulturnu evoluciju daleko iznad ropstva i divljaštva u gladijatorskim arenama (Aluzija na one koji porede rimsko sa američkim carstvom). Ali Marfi vidi zanimljive paralele između dve imperije: Usredsređenost na prestonicu (Vašington i Rim), oslanjanje na vojnu silu, parohijalni stav prema spoljnjem svetu, problemi sa granicama…

Sloboda kao ropstvo

Čitava američka istorija prožeta je vatrenim debatama o značenju vrednosti i principa amerikanizma i one su uvek podsticale napredak…rezonuje En Mari Sloter. U praskozorje Revolucije, sloboda je značila ropstvo za 20 odsto stanovništva (pre građanskog rata kojim je ukinuto ropstvo). Jednakost koja je upisana u osnivačkim dokumentima o Americi, u jednom razdoblju značila je segregaciju u školama, dok je demokratija podrazumevala da pravo glasa imaju beli imućni muškarci.

I dok vatrometi u duginim bojama obasjavaju američko nebo u čast tih velikih ideja, mnogi su himnu počeli da pevaju na "varvarskom španskom jeziku". Posustaloj Americi neophodna je izvesna doza optimizma.

Razmišlja se o ulozi zemlje u postbušovskom svetu. Najveća opasnost ne preti nam od varvara, svesni su pisci mnogih novih knjiga o sudbini Amerike. Opasno je ako obezvredimo naše vrednosti i rasprodamo ih u bescenje, obračunavajući se sa neprijateljima. Ili kako je to u vreme hladnog rata govorio nekadašnji američki ambasador u SSSR i Jugoslaviji Džordž Kenan, poklonik teorije o "samosuzdržavanju" najveća nesreća koja može da nas zadesi bila bi da postanemo poput onih protiv kojih se borimo. Da li je amerikanizam kao ideja o jednakim šansama u postizanju sreće  na izdisaju ili u procvatu? Sve zavisi od toga iz kog ugla se gleda blistavi četvrtojulski vatromet.