Potrošačima mnogo, mlekarima malo

S prvim septembarskim danom, kako su najavili najveći prerađivači mleka, u prodavnicama će osvanuti novi cenovnici ovih proizvoda. Litar takozvanog dnevnog ili pasterizovanog mleka poskupeće za oko dva dinara u proseku tako da će mu cena umesto dosadašnja 44 dinara za jedan litar biti 46 dinara. Dugotrajno mleko pak poskupljuje za dinar u proseku i koštaće oko 55 dinara.
Prerađivači mleka objašnjavaju da ovi proizvodi poskupljuju za isti procenat koliko i sirovina, a to je tih dva dinara u proseku. Najveći prerađivači najavili su, inače, od septembra poskupljenje sirovine za 12 do 15 odsto. Ovolikim iznosom povećanja proizvođači, međutim, nisu nimalo zadovoljni, pa su tako i na nedavnom sastanku sa predstavnicima mlekara u Somboru izrazili svoje nezadovoljstvo politikom otkupa. Stočari su, inače, u pojedinim slučajevima tražili i povećanje otkupne cene za sedam do osam dinara po litru što je u nekim slučajevima povećanje i za 50 odsto, a sve to zato što je stočna hrana, kao posledica suše, veoma poskupela. Nezadovoljni zbog malog povećanja otkupne cene najavljuju da će biti primorani da obustave isporuke. Radi prevazilaženja ovog problema zatražili su i da posreduje Ministarstvo poljoprivrede.

Zamenik direktora Novosadske mlekare Bratislav Banjanac, koji je istovremeno i predsednik grupacije za mlekarstvo Zajednice za stočarstvo Srbije, kaže da će njihovi kooperanti posle povećanja otkupne cene za dva do 2,5 dinara po litru dobijati od 19, pa i do 25 i 26 dinara po litri otkupljenog mleka. Ovim povećanjem im se delimično nadoknađuje umanjenje iznosa državne premije od jednog dinara, a ostatak su uvećani troškovi proizvodnje. Po Banjančevim rečima, tih 25 i 26 dinara po litru nije mala cena kada se poredi s cenama u okruženju i u Evropskoj uniji. Poznato je, kaže, da postoje različite stimulacije za kvalitet, pa se mleko prve klase stimuliše sa 15 odsto većom cenom, a ono ekstraklase sa čak 25 odsto većom cenom.

– I u slučaju mleka otkupnu cenu opredeljuje tržište. Tačno je da je zbog suše poskupela stočna hrana, međutim mi smo stimulisali naše kooperante da pod beneficiranim uslovima izgrade sisteme za navodnjavanje, kao i za sve ostalo na farmama. Oni ne zavise direktno od cene stočne hrane na tržištu i sada su u boljoj poziciji od, na primer, ratara koji nemaju govedarstvo, jer mogu da slabije useve siliraju – kaže Bratislav Banjanac.

Sličnog mišljenja je i Jeremija Milovanović, direktor sirovinskog sektora u "Imleku", koji kaže da svi proizvođači mleka, a oni po pravilu i proizvode hranu na svojim farmama, imaju zalihe do proleća i da nije tačno da ih toliko pogađa trenutno poskupljenje.

– Najavljeno povećanje i otkupne cene i naše proizvođačke je rezultat kompromisa. Ne može se svima izaći u susret pogotovo ukoliko se uzmu u obzir i očekivanja potrošača da mleko ne poskupi i uticaj tog poskupljenja na inflaciju. Optimalno rešenje bi bilo da se nađe način da se smanje cene inputa i da farmeri imaju stabilnu cenu stočne hrane i zato valja sačekati kako će se kretati cena kukuruza koji je neko merilo – smatra Milovanović.