Rohani: Iran spreman da pomogne Iraku

ANKARA – Iran je spreman da pruži pomoć iračkoj vladi u borbi protiv sunitskih pobunjenika u okvirima međunarodnog prava, izjavio je danas predsednik Irana Hasan Rohani i dodao da Bagdad za sada nije tražio pomoć od njegove zemlje.

Rohani je istakao da će Iran snažno braniti svoju teritoriju ukoliko teroristi pokušaju da ugroze bezbednost zemlje, preneo je Rojters.

On je naveo da će Iran razmotriti i saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama u borbi protiv ekstremističkih sunitskih boraca u Iraku ukoliko Vašington bude delovao protiv njih.

„Ako vidimo sa Sjedinjene Američke Države preduzimaju akcije protiv terorističkih grupa u Iraku, onda ćemo razmotriti (saradnju)”, rekao je Rohani novinarima.

Iranske vlasti su već ranije ponudile susednom Iraku podršku u borbi protiv terorizma.

Šef iranske diplomatije Muhamed Džavad Zarif, rekao je da „osuđujući ubistva iračkih građana, Iran nudi podršku vladi i narodu Iraka protiv terorizma”.

Predsednik Iraka rekao na konferenciji za novinare održanoj u Ankari, koja je direktno prenošena na televiziji, da Iran veruje da je moguće da će biti postignut sveobuhvatni sporazum sa svetskim silama o njegovom nukleanrom programu do 20. jula, kada ističe dogovreni rok, preneo je Rojters.

„Preostale razlike mogle bi da budu rešene doborm voljom i fleksibilnošću”, rekao je Rohani i dodao da su se Iran i svetske sile dogovorile da Teheran nastavi da radi na obogaćivanju uranijuma, a i da sankcije uvedene toj zemlji budu ukinute u slučaju postizanja sporazuma.

Pregovori između Teherana i šest svetskih sila o sveobuhvatnom sporazumu o iranskom nuklearnom programu treba da budu okončani do 20. jula.

Zapadne sile veruju da Teheran želi da napravi nuklearno oružje, međutim Iran to negira i tvrdi da je reč o isključivo u mirnodopskim svrhama.

Snage bezbednosti spremaju kontraofanzivu protiv islamista

BAGDAD – Iračke snage bezbednosti spremaju kontraofanzivu protiv islamista severno od Bagdada, javljaju danas agencije, prenoseći i da stotine mladih Iračana hrli u dobrovoljačke centre kako bi se pridružili borbi protiv ekstremista grupe Islamska država Irak i Levant (ISIL), odazivajući se tako pozivu uticajnog šitskog ajatolaha Alija al-Sistanija.

Frans pres prenosi izjavu armijskog pukovnika iz komande za Samaru, grad udaljen 110 kilometara severno od Bagdada, da se priprema kontraofanziva protiv ekstremista i da je pojačanje iz federalne policije i vojske stiglo u petak.

Prema rečima tog oficira, pojačanje će biti angažovano prema oblastima severno od tog grada, uključujući Dur i Tikrit, koje su ekstremisti zauzeli protekle sedmice u velikoj ofanzivi.

Snage bezbednosti očekuju naređenje da započnu kontraofanzivu, rekao je on.

Irački premijer Nuri al-Maliki, navodi francuska novinska agencija, posetio je Samaru u petak i održao sastanak o bezbednosti i posetio šitski hram koji su ekstremisti bombardovali 2006. godine, izazvavši sektaški rat šita i sunita u kom su poginule desetine hiljada ljudi.

Maliki - koji pripada šitskoj zajednici, rekao je da je njemu i komandantu oružanih snaga vlada dala neograničena ovlašćenja za borbu protiv ekstremista i pozvao sve Iračane da se „bore u ratu protiv neprijatelja pravde i vere”.

Velika ofanziva koju predvodi moćna džihadistička sunitska grupa ISIL a uključene su i pristalice svrgnutog i potom pogubljenog iračkog predsednika Sadama Huseina obuhvatila je od ponedeljka velike delove zemlje na severu.

AFP prenosi tvrdnje svedoka da se ekstremisti okupljaju u oblasti Samare radi novog napada na grad, pošto je ranije ove nedelje jedan odbijen.

Asošijeted pres iz Bagdada izveštava da se stotine mladih Iračana prijavljuje dobrovoljno za borbu posle Al-Sistanijevog poziva da brane zemlju od ISIL-a, koji je zauzeo drugi po veličini irački grad Mosul i rodni grad Sadama Huseina Tikrit.

Američka novinska agencija ocenjuje da bi poziv šitskog ajatolaha mogla da pogorša odnose sunita i šita, zbog čega je zemlja umalo podeljena 2006. i 2007. godine.

Klinton: Globalne posledice konflikta u Iraku

VAŠINGTON – Bivša američka državna sekretarka HIlari Rodam Klinton izjavila je da bi pogoršanje situacije u Iraku moglo da ima „globalne posledice”.

Na predstavljanju svoje nove knjige „Teški izbori”, Klintonova je rekla da je važno da iračkom premijeru bude predstavljen niz uslova za razgovor o vojnoj podršci protiv naleta islamiskih ekstremista.

„To je osetljiv i težak zadatak za našu vladu jer mi naravno ne želimo da bijemo njihovu bitku”, rekla je Klintonova, a preneo AP.

„Zato što bi ste se borili za disfukcionalnu, nereprezentativnu, autoritarnu vladu i nema nijednog razloga da je znam da bismo mi ikada žrtvovali ijedan američki život za to”, istakla je ona.

Klintonova, koja se pominje kao mogući predsednički kandidat Demokrata na izborima 2016, rekla je da nemiri u Iraku predstavljaju „recept za užasan konflikt”.

Klintonova je govorila nekoliko sati pošto je američki predsednik Barak Obama rekao da SAD neće biti uvučene u vojnu akciju u Iraku ukoliko lideri u Bagdadu ne sprovedu političke reforme.

Klintonova je rekla je da zahtev Bagdada za pomoć Obamina administracija pažljivo razmatra.

„To je...ozbiljna potencijalna kriza sa širokim regionalnim i čak globalnim posledicama”, dodala je ona.

Obama je odbacio mogućnost slanja američkih kopnenih snaga u Iraku, ali je rekao da će razmotriti niz drugih opcija koje treba da predloži Pentagon.

Zidojče cajtung: Džihadisti u Iraku bogati i bez kontrole

BERLIN – Džihadisti Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), koji su u žestokom naletu preuzeli kontrolu nad nekoliko gradova na severu Iraka i približavaju se Bagdadu, bogati su, nezavisni i ne polažu nikome račune, piše nemački dnevnik „Zidojče cajtung”.

„Zidojče cajtung” ukazuje da se ISIL u Siriji nametnuo kao najsnažnija vojna frakcija i eksploatiše, kako tvrdi list, više naftnih polja u toj zemlji, a proteklih dana spojili su svoj sirijski deo sa većom teritorijom u Iraku, tako da sada kontrolišu regione u dve zemlje.

List navodi da je ISIL nekada bila bliska Al Kaidi i da se i Saudijska Arabija „trese od straha pred njima, iako su im nekada novčano pomagali”.

„Zidojče” upozorava da bi ovaj uspeh sunitskih ekstremista iz ISIL-a mogao da susedne zemlje isprovocira na napad, jer Iranci neće dopustiti da suniti ponovo preuzmu vlast u Iraku.

Kriza s taocima u turskom konzulatu u Mosulu pokazuje da se ISIL ne drži nikakvih pravila. Naime, Turska je od početka sukoba u Siriji bila na strani pobunjenika iz čijih redova je nastao ISIL.

„Uspeh ISIL u Siriji i sada u Iraku bio bi nezamisliv bez početne podrške i pomoći spolja”, tvrdi Valter Poš iz Instituta za nauku i politiku u Berlinu dodajući da se finansijski pomagači nalaze u Zalivu, to jest da su ovu grupu podržale Saudijska Arabija i Katar.

On dodaje da se čini da ISIL više nije potrebna podrška i da je već neko vreme postala samostalni igrač.

„ISIL je sada van svake kontrole. Kroz osvajanje teritorija i kriminalne poslove u sirijskom građanskom ratu, grupa raspolaže sa dovoljno finansija da može sebi dopustiti da igra samostalno”, ukazuje nemački ekspert.

Uspon iračko-sirijskih sunitskih milicija pokazuje sličnu razvojnu liniju kao i onu koju su prošli talibani u Avganistanu, ukazuje list, podsećajući da su se talibani pojavili 1994. godine u zemlji razorenoj građanskim ratom i najpre razvlastili lokalne plemenske gazde, stavili stanovništvo pod apsolutnu kontrolu, a onda preuzeli vlast da bi uspostavili „Božju državu”.

Kao i nekad talibani, tako se danas borci ISIL-a predstavljaju kao bogobojažljivi ratnici, koji žele da poštuju isključivo Kuran, a pri tom se, kako dodaje list, ne sme zaboraviti da su avganistanski Talibani uvek bili instrument susednog Pakistana, koji je tražio način da poveća uticaj na Avganistan kako bi uspostavio vazalsku vlast u susednoj zemlji.

„Zidojče” ukazuje da bi ISIL mogao predstavljati opasnost po Saudijsku Arabiju, jer nema nikakvde garancije da neće odlučiti da krene prema toj zemlji, koja je „san snova svih Božjih ratnika”, jer su u njoj sveta mesta Meka i Medina.

„Božiji ratnici” brinu posebno Nemačku, piše dnevnik „Zidojče cajtung”.

Salafisti, koji se sa ratišta iz Sirije vraćaju u Nemačku zadaju nemačkom ministrima unutrašnjih poslova veliku brigu, jer u njima vide veliku opasnost.

Ministri unutrašnjih poslova svih nemačkih pokrajina doneli su odluku da u borbi protiv huligana, islamista i kriminalaca policijske vlasti na svim nivoima, to jest savezne i pokrajinske, treba tešnje da sarađuju.

Posebnu brigu, u zaključku, ministri su izrazili u vezi s povratkom salafista iz građanskog rata u Siriju.

S tim u vezi oni su najavili da će ograničiti, usaglašenim delovanjem svih bezbednosnih snaga, izlazak ekstremista preko Turske u Siriju.

Od 2012. je više od 320 radikalnih islamista napustilo Nemačku u pravcu Sirije, a oko dve desetine od njih se već vratilo u Nemačku.

Zbog obuke koje su prošli u ophođenju sa oružjem i eksplozivom oni su „neuračunljiva opasnost”, ocenio je s tim u vezi ministar inostranih poslova Severne Vestaflije Ralf Jeger.

Ministri su se dogovorili da uspostave radnu grupu koja bi izgradila „mrežu za prevenciju salafizma”.