A MMF-a nema

Prava budžetska potrošnja, posle šestomesečnog privremenog finansiranja, upravo počinje. Nema ministarstva iz kog se ne najavljuju isplate svega obećanog. Pa i više od onoga u predizbornoj trci. I za to se vlada, za ovu godinu, dobro postarala. Planirala je tekuće rashode od 524,8 milijardi dinara.
Ova suma je, istina, za 3,5 milijardi dinara ili 0,7 odsto manja od prvobitno predloženog budžeta, ali je za svih 88,5 milijardi, ili četvrtinu, veća od iznosa potrošenog tokom 2006.
Šta to govori?

Ova vlada, svejedno iz kojih razloga, možda i usled nedovoljnog vremena za nove računice ili nespremnosti za drugačije fiskalne politike, opredelila se za budžet široke ruke. O tome najbolje svedoči činjenica da je udeo tekućih budžetskih rashoda u nacionalnom kolaču porastao sa lanjskih 20,5 na 21,6 odsto. Nekakvom strategijom razvoja, koju je usvojila prethodna vlada, bilo je planirano da se ovogodišnji troškovi republičke kase umanje 0,4 odsto. Umesto kresanja troškova imamo rast izdataka. U dinarima oko 36 milijardi.

Stručnjaci okupljeni u redakciji biltena Makroekonomske analize i trendovi tvrde, a sa njihovim stavovima se u potpunosti slaže i stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Harald Hiršhofer, da sa ovakvom rasipnom budžetskom politikom, po inerciji, možemo izgurati ovu godinu bez većih lomova, ali iduću – bez ozbiljnih restrikcija, ne samo u pogledu visokih plata u državnim službama, nema šansi da se opstane. Prete nam na srednji rok ozbiljni lomovi. Ne samo u vođenju tekuće ekonomske politike, već i nečega što se zove bliska budućnost – od tri do pet godina.

Ovu godinu, zbog dugotrajnih postizbornih dogovora, ekonomisti su već proglasili izgubljenom. U privrednom smislu. I iduća je opasno ugrožena sadašnjom ekspanzivnom budžetskom politikom, zbog koje, kako tvrde ekonomisti bez stranačkog angažmana, nema razvoja. Isisavanjem sve većeg dela bruto domaćeg proizvoda za javnu potrošnju, u kojoj najviše para ode za plate državnih radnika i činovnika, smanjuje se raspoloživi udeo za investicije. Pošto svoje akumulacije nemamo, prinuđeni smo da je uvozimo i za nju, naravno, debelo platimo. Ali, problem nije samo cena pozajmljenog novca, već i ona koja se formira kod naše kuće. Zbog raskalašne budžetske politike, NBS, vodeći računa o politici cena i zdravlju nacionalne valute, mora otpočeti sa poskupljenjima kredita. Time će se usporiti privredni rast, bez koga, opet, nema većeg broja radnih mesta i uvećanja nacionalnog kolača.

Pošto MMF-a kao nadzornog organa nema, protagonisti naše ekonomske politike počeli su da se ponašaju poput đaka kada im učiteljica na trenutak izađe iz učionice. Prave razne nestašluke, iako znaju da to nije dobro i da će zbog toga biti ukoreni, pa i kažnjeni.

Naš problem je što će kaznu za neodmerenu i neprimereno visoku javnu potrošnju platiti sadašnje generacije i generacije koje dolaze smanjenim šansama da se zaposle i da od svog rada koliko-toliko civilizovano žive. O razvojnoj funkciji budžeta – nekom drugom prilikom.