Dvorci umesto planinskih kuća

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji nije bilo prirodnog dobra koje nije bilo "napadnuto" divljom gradnjom. U tome su prednjačili Park prirode i rezervat biosfere "Golija-Studenica" sa 350 bespravno podignutih objekata, Nacionalni park "Tara" sa 267, Specijalni rezervat prirode "Uvac" sa 192, Nacionalni park "Fruška gora" sa 160 i Nacionalni park "Kopaonik" sa 125 bespravno sagrađenih zgrada.
Kako ističu u Zavodu za zaštitu prirode, to nisu konačne cifre budući da je tokom ove godine na ovim prirodnim dobrima od strateškog nacionalnog interesa nastavljena pošast divlje gradnje.
Kako komentariše Lidija Amidžić, direktor Zavoda za zaštitu prirode, u Srbiji sve više postaje praksa da pokretanje procedure za zaštitu nekog područja ili njegova zakonska zaštita predstavlja signal da se pokrene mašinerija besomučne divlje gradnje bez ikakvih posledica po one koji ignorišu zakone. Nažalost, do sada još niko nije snosio posledice ovog bahatog odnosa prema prirodnoj baštini države, ističe Amidžić i podseća na prošlonedeljni slučaj kada je stornirano rešenje građevinskih inspektora Nove Varoši o rušenju nelegalno podignutih vikendica u rezervatu prirode "Uvac".

Prošlog petka je naime, Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, saopštio da 192 objekta na Zlatarskom jezeru u opštini Nova Varoš, neće biti rušena, već je vlasnicima samo naloženo da srede sisteme otpadnih voda.

"Svi objekti izgrađeni su u zoni 500 metara od maksimalnog nivoa vode u kojoj je izričito zabranjena gradnja, pošto je ovo područje Prostornim planom Srbije definisano kao visokokvalitetno izvorište vode za piće. Ali, divlja gradnja cveta. Samo u poslednjih godinu i po dana podignuto je 50 novih vikendica", navodi direktorka Zavoda.

Amidžić je podsetila na zaključak republičke vlade iz decembra prošle godine u kojem se, između ostalog, zadužuje Ministarstvo za kapitalne investicije (koje je tada bilo u nadležnosti Velimira Ilića) da "u okviru svojih nadležnosti, bez odlaganja, preduzme sve zakonom predviđene mere radi sprečavanja bespravne izgradnje objekata u nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim područjima, uključujući mere prinudnog uklanjanja tih objekata, da preko nadležnih organa i službi ubrza aktivnosti na izradi i donošenju prostornih planova za nacionalne parkove i druga zaštićena područja i pruži potrebnu podršku opštinama u pripremi urbanističkih planova za delove tih područja koji su od posebnog interesa sa stanovišta zaštite i održivog razvoja".

Vlada Srbije je u martu prošle godine usvojila i Uredbu o zaštiti doline reke Uvac i proglasila je specijalnim rezervatom prirode, čime je u tom delu najstrože zabranjena izgradnja stambenih i industrijskih objekata. Uredba je doneta kako bi se na teritoriji od 7.543 hektara očuvao i razmnožio beloglavi sup – retka vrsta lešinara čije je to poslednje stanište u Evropi.

Problem predstavlja i to što u zaštićenim dobrima prirode u Srbiji još nisu doneti regulacioni planovi kojim se određuju uslovi i način gradnje.

Nacionalni park "Tara" je u februaru dobio regulacioni plan za izgradnju planinskih kuća. Paradoks je što je regulacioni plan donet 26 godina nakon proglašenja ovog prirodnog dobra nacionalnim parkom. Ovim regulacionim planom, koji je usvojila opština Bajina Bašta, omogućena je gradnja na području Račanske Šljivovice, Sokoline, Osluše i Kaluđerskih bara.

Ali, kako kaže Dušan Milovanović, direktor Nacionalnog parka "Tara", prava eksplozija divlje gradnje počela je godinu dana pre usvajanja regulacionog plana za ova područja. Za to vreme bespravno je izgrađeno čak osamdeset objekata. Milovanović kaže da su oni na vreme upozorili nadležne službe na bespravnu izgradnju, ali nije bilo efekta.

"Da je država reagovala na našu prvu prijavu i da su ti objekti porušeni, bila bi to dobra opomena drugima. Za gradnju u Nacionalnom parku potrebno je najpre podneti zahtev upravi Nacionalnog parka, koja pribavlja saglasnost Zavoda za zaštitu prirode. Nakon toga sledi zahtev za dobijanje urbanističkih dozvola koji se podnosi Ministarstvu za infrastrukturu. Bespravni graditelji, međutim, ne mare za procedure. Umesto tipskih planinskih kuća nikla su velelepna zdanja od nekoliko stotina kvadrata", ističe Milovanović. Postavlja se pitanje da li će se ove netipski građene kuće srušiti. Na ovo pitanje još nema odgovora.

Milovanović naglašava da je oko jezera Perućac 2003. godine bespravno podignuto čitavo naselje i to na državnom zemljištu.

Od 2001. godine, kada je "Golija-Studenica" proglašena za rezervat od izuzetnog prirodnog značaja od Uneska, do danas je bespravno podignuto 330 građevinskih objekata, kuća za odmor i vikendica. Divlja gradnja ugrožava i Staru planinu, Ovčarsko-kablarsku klisuru, kaže Gordana Jančić, rukovodilac odeljenja za zaštitu šuma i životne sredine Javnog preduzeća "Srbijašume".

Gotovo svaki pokušaj građevinskih inspektora lokalnih samouprava da uklone bespravno podignute objekte nečijom voljom biva zaustavljen.