Saudijsko-iranski sukob u Iraku

Saudijska Arabija juče je poslala nedvosmislenu poruku Iranu saopštivši da smatra nedopustivim mešanje spoljnih sila u krizu u Iraku, čime je još jednom potvrđena teza da će irački sukob tek imati posledice na ceo region. Poruka Rijada je usledila nedugo posle iranskog upozorenja da će Teheran preduzeti sve mere da odbrani šiitska sveta mesta u Iraku od „ubica i terorista” okupljenih oko džihadističke organizacije Islamska država Iraka i Levanta (Idil).

Zaoštravanje retorike između dve vodeće regionalne sile nagoveštava da su Teheran i Rijad očigledno „stavili na čekanje” najave da će nekako pronaći način za prevazilaženje rivalstva čiji su, na neki način, taoci sve okolne zemlje. Sunitsko saudijsko kraljevstvo i šiitski Iran sebe smatraju nosiocima dve suprotstavljene vizije islama i shodno svojim interesima pokušavaju da uređuju odnose u okolnim, manje moćnim zemljama.

Posle ofanzive Idila irački premijer Nuri el Maliki, inače saveznik Irana, optužio je Saudijsku Arabiju da podržava džihadiste u njihovom pohodu čiji je krajnji cilj uspostavljanje sunitskog kalifata na Bliskom istoku.

Rijad je nešto ranije označio Malikija kao glavnog krivca za iračku krizu jer je njegovu vladavinu obeležila „pristrasna politika” koja je vođena protiv interesa sunitske manjine.

Čini se međutim da od sukoba velikih sila čiji su interesi u igri u Iraku najviše koristi za sada imaju džihadisti Idila.

Oni su juče izvršili invaziju na najveću iračku rafineriju nafte Baidži i preuzeli kontrolu na većim njenim delom, javlja Bi-Bi-Si.

„Ekstremisti su uspeli da provale u rafineriju i trenutno kontrolišu jedinice za proizvodnju, administrativnu zgradu i četiri tornja. To je oko 75 posto kapaciteta rafinerije”, prenosi Rojters izjavu jednog od zaposlenih koji su ostali u rafineriji Baidži koja se inače nalazi na 210 kilometara od Bagdada. Rafinerija je zatvorene u utorak i iz nje su evakuisani svi strani radnici jer su iračke vlasti procenile da je realnost da džihadisti preuzmu kontrolu nad fabrikom. Incident se poklapa sa informacijama da su vodeće svetske firme koje posluju sa naftom najavile i uveliko sprovode povlačenje iz zemlje u kojoj besni nasilje koje sve više podseća na građanski rat.

Na meti džihadista našli su se i građevinski radnici stranih kompanija, pa je tako ukupno 40 indijskih građevinaca kidnapovano iz iračkog grada Mosula koji se nalazi u rukama sunitskih ekstremista. Za sada nije dobijen nikakav zahtev za otkup i nije poznato mesto gde se nalaze, objavilo je indijsko ministarstvo spoljnih poslova.

Koliki je domet ekstremizma koji potresa Irak nagovestio je juče i britanski premijer Dejvid Kameron izjavivši da sunitski islamisti koji se bore u Iraku planiraju da napadnu Veliku Britaniju i da „mesta bezvlašća” na kojima ekstremisti borave moraju da budu zatvorena.

„Ne slažem se sa onim ljudima koji misle da to nema nikakve veze sa nama i da, ukoliko pojedinci žele da naprave neku vrstu ekstremnog islamističkog režima u središtu Iraka, to neće uticati na nas. Hoće”, rekao je Kameron u parlamentu. „Ljudi tog režima, pored pokušaja da zauzmu teritoriju, takođe planiraju da nas napadnu ovde kod kuće, u Ujedinjenom Kraljevstvu.”

Britanija je isključila bilo kakvu mogućnost vojnog angažmana u Iraku, ali je poslala operativni tim za vezu i izviđanje u Bagdad i pruža humanitarnu pomoć.

Sve su prilike da će u skorije vreme izostati i američka vazdušna intervencija u Iraku budući da Barak Obama smatra da je i dalje malo konkretnih meta koje bi mogle da zaustave sve brže napredovanje sunitskih pobunjenika, naveli su američki zvaničnici.

Neimenovani zvaničnici su rekli Rojtersu da Obama još nije doneo konačnu odluku o tom pitanju, ali i da nije isključio mogućnost da na kraju i dođe do vazdušnih udara, posebno ako postanu dostupne neke konkretne mete. Oni su, međutim, dodali da vazdušni udari trenutno nisu u središtu pažnje američke administracije kada se radi o odgovoru na nestabilnu bezbednosnu situaciju u Iraku.

D. Vukotić