Apatija i letargija u celoj zemlji

Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade, priznaje da je i sam iznenađen pričama da predsednik Vlade Crne Gore priprema udar na nezavisne medije u Srbiji i Đukanovićevim upozorenjem da „rukopis” pojedinih napisa u beogradskoj štampi liči na onaj iz 2003. godine.

Povlačeći paralelu između ovog trenutka i tog vremena, on kaže da su i vlada Zorana Đinđića i vlada Aleksandra Vučića imale veliku šansu da završe reforme i da su za to imale podršku međunarodne zajednice.

– Razlika je u tome što je 2003. godine bilo mnogo više energije u društvu. Sada vladaju apatija i letargija u celoj zemlji. Plašim se samo da mi ne budemo društvo propuštenih šansi. Mi nismo propustili priliku da svaku priliku propustimo. I plašim se da bi to moglo da se dogodi ukoliko reforme ne dovedemo do kraja – kaže Ljajić u intervjuu „Politici”.

Na koga je Vučić mislio kada je rekao da je srpska država jača od onih koji bi da je sruše? Može li ova atmosfera koja se stvara da se dovede u vezu sa suđenjem Darku Šariću?

To zaista ne znam. Ali sličnost i 2003. i 2014. godine jeste što i tada i sada nemamo izgrađene institucije. Nažalost, nismo ih izgradili ni 15 godina posle demokratskih promena. Ključ uspeha, reformi i napretka jedne zemlje jesu jake i stabilne demokratske institucije. Zato ni nije čudo što ovako govorimo i sve svodimo na personalni nivo.

Bili ste u svakoj vladi posle petookotobarskih promena. Osećate li se odgovornim što reforme nisu sprovedene? I da li posle svih tih godina građani mogu da veruju da će reforme biti završene?

Mogu da budem odgovoran za ono što sam radio srazmerno političkoj snazi i učešću u svakoj vladi. Ja nisam bio ministar policije, finansija ili nešto slično. Za šta sam mogao da budem odgovoran kao ministar za ljudska i manjinska prava u domenu sprovođenja ekonomskih reformi, na primer? Trudio sam se da svaki posao radim najbolje što mogu i da reforme u svom sektoru sprovedem i potpuno sam zadovoljan.

Da li su ovoliki broj afera i sukobi u policiji dokaz da država ne može da uspostavi kontrolu ili je ovo izgovor da se državni aparat očisti?

Ja zaista ne znam šta je pozadina svih ovih sukoba. Samo znam da ovo mora da prestane i da nije dobro ni za policiju ni za državu. Ovim se šalje loša poruka običnim građanima.

Pošto ste se dugo bavili saradnjom s Hagom, da li ste očekivali da Šešelj prihvati ponudu Haškog tribunala da ode kući na privremenu slobodu?

Znao sam kakva će Šešeljeva reakcija biti jer je on dosledan od prvog dana, kao što je uspeo dobrim delom u nameri da diskredituje Tribunal. Ovo jeste presedan koji se nikada nije desio od osnivanja suda, da samo sudsko veće pokrene postupak za privremeno puštanje na slobodu optuženika. To jeste iznenađenje, ali ako pogledate ceo slučaj, jasno je da i sam Tribunal traži izlaz iz ove situacije koja je dobrim delom nastala zahvaljujući tom tribunalu. On ne može sebe da amnestira od odgovornosti da jedan čovek jedanaest i po godina leži u zatvoru bez presude. To je nepojmljivo.

Očekujete li njegov povratak u politički život Srbije?

Tu ima nekoliko scenarija. Tužilaštvo je dobilo rok do ponedeljka da se izjasni i onda sledi odluka sudskog veća. Ona može biti da Šešelja puste na slobodu pod uslovima pod kojima puštaju sve. Presedan je napravljen jedino kod Haradnaja, kome je omogućeno da se bavi politikom. U svim drugim slučajevima postojali su kriterijumi neučestvovanja u političkom i javnom životu, obaveza da prijavljuje se policiji. Druga mogućnost jeste da mu zabrane da se bavi politikom i da Šešelj pod tim uslovima ne želi da ode na privremenu slobodu.

Rekli ste da smo u Rusiji mogli da dobijemo crveni karton zbog izvoza svinjskog mesa, ali da smo se nekako provukli. Šta su vam tačno rekli? I šta su pronašli u pošiljci industrije „Đurđević”?

U našim medijima se stekao utisak da mi izvozimo crvljivo meso. Nijednu reč nisu izgovorili o bezbednosti i higijenskoj ispravnosti hrane. Ruska inspekcija je u svom izveštaju jasno napisala da su crvi pronađeni u kontejnerima koji služe za prikupljanje klaničkog otpada, koji se odvozi u kafileriju. I to je jedina istina.

Ruski ministar poljoprivrede Nikolaj Fjodorov je rekao da je u poslednje vreme njima stizalo meso iz trećih zemalja sa oznakom da je iz Srbije. Da li se na to sumnja i u ovom slučaju?

To jeste veliki problem. Mi smo trenutno jedina zemlja u Evropi koja ima dozvolu za izvoz svinjskog mesa u Rusiju, jer su zbog svinjske kuge zabranili uvoz iz EU. Problem je što su između paleta našli kartone na kojima piše Španija, Hrvatska i Mađarska. To je za njih bila dovoljna indikacija da se meso uvozi iz tih zemalja, prepakuje kod nas i izvozi na njihovo tržište. Mi ispitujemo ceo slučaj. Utvrđeno je da iz Mađarske nije bilo uvoza mesa. Sada se ispituje za ove druge. Ovaj izvoznik je i ranije uvozio iz Španije i Hrvatske. On tvrdi da je koristio samo kartone da bi odvojio meso u paletama, a da nije stavljao uvezeno meso iz tih zemalja u pošiljku za Rusiju. Veterinarska inspekcija tamo još radi, tri inspektora su prisutna svakodnevno i to ne uvek isti da bismo smanjili mogućnost manipulacija, podmićivanja i bilo čega drugog.

Da li je dovoljno samo Đurđeviću zabraniti izvoz i suspendovati inspektora? Jer se ne može reći da je reč samo o nemarnosti i gluposti. Ruski ministar poljoprivrede je rekao da je bilo slučajeva da umesto deklarisane slanine pronađu nešto drugo. Prošle godine je sličan problem postojao s prepakivanjem jabuka...

To s jabukama je bilo samo sumnja. Rekao sam da je u slučaju Đurđevića reč o nemaru i gluposti jer nisam imao nameru da bilo koga unapred optužujem. Tog čoveka uopšte ne poznajem. Veće kazne nema nego da mu zabranite izvoz. Ukoliko se ustanovi da je prepakivao uvezeno meso sledi mu krivična prijava. Tu nema nikakve dileme.

Kako se ovaj slučaj održava na ostale izvoznike?

Rusi su mi rekli da neće biti problema zato što smo bili iskreni i što ništa ne skrivamo. Mi smo krenuli tamo s namerom da kažemo šta je istina, šta smo uradili i na šta sumnjamo. Nije nam padalo na pamet  da čupamo nekoga, mažemo i lažemo jer to nigde više ne prolazi. Sastanak je počeo dosta oštro s ruske strane. Rekli su da su iznenađeni, da je to nedopustivo, da su ranije upozoravali, da su nudili pomoć njihovih inspektora, ali da odavde nije bilo zvaničnog poziva da oni dođu i da pomoć više neće nuditi.

Treba li nama Rusi da kažu da mi imamo problem s veterinarskom inspekcijom i da ona treba da se edukuje?

Oni imaju standarde koji su u velikoj meri usaglašeni sa EU, ali imaju i neke svoje pravila. U Litvaniji postoje fabrike koje su potpuno prilagođene ruskim standardima i rade samo za njih. I kod nas će delovi nekih klanica biti namenjeni tom tržištu i njihovim standardima. Preveli smo 4.500 stranica teksta pravilnika za uvoz na tržište Rusije jer su u međuvremenu menjali neke propise.

Tresle su nas afere o prodaji pljeskavica od crknutih životinja, da se deci prodaju proizvodi s prelepljenim deklaracijama, da uvozimo zamrznuto meso iz Argentine i prodajemo ga kao sveže. Kakvu mi to hranu jedemo i kako možemo da budemo sigurni da je to što jedemo ispravno?

Ne treba ništa lagati i obmanjivati. Ako je neko prekršio zakon i ugrozio bezbednost ljudi i nije ispunio higijenske standarde hrane taj treba da odgovara. Nemojmo navlačiti  krivicu na sve proizvođače. Slažem se da treba izaći i reći taj i taj proizvođač je uradio to i to, ali samo ako je sto odsto tačno. Treba nam izmena Zakona o bezbednosti hrane u smislu veće zaštite potrošača i vraćanje nadležnosti sanitarne inspekcije.

Šta su uslovi za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju i da li se od nas traži dozvolimo promet GMO proizvoda?

Uslovi za STO su isti za svaku zemlju. O tome se zapravo ne pregovara. Ostalo nam je da izmenimo po jedan član u tri zakona. Da izjednačimo akcize za domaća i strana pića, promenimo član vezan za muzički dinar i član u Zakonu o prometu GMO. Šta god da uradimo biće zabranjeno uzgajanje GMO i praktično će biti onemogućen promet i to svaka zemlja može da uradi. Ne možemo eksplicitno da kažemo da je zabranjen promet bilo kog proizvoda, ali svako ima pravo da definiše uslove pod kojim određen proizvod može da se uveze. A ti uslovi mogu biti takvi da praktično onemoguće promet GMO.

Ali sumnja se da je ta hrana već u prometu, kao u slučaju piletine u „Mekdonaldsu”, uvezenih čokoladica…?

Kod nas i dosadašnji zakon kaže da je dozvoljeno 0,9 odsto, jer se u tom slučaju ne radi o genetski modifikovanoj hrani. I treba vršiti stalne kontrole tamo gde postoji sumnja da je taj procenat veći. Prema tome, šta god uradimo građani nemaju razloga da se plaše jer će promet GMO biti de fakto onemogućen. Uradićemo ono što su uradile Austrija, Švajcarska, Rusija...

Kada će biti raspisan tender za prodaju „Telekoma”, po kojoj ceni i da li postoje zainteresovani kupci?

Ništa precizno u ovom trenutku ne možemo da kažemo jer bi bilo krajnje kontraproduktivno. Ne smemo da ponovimo grešku od prošli put, da raspisujemo tender, a da ne znamo da li će se neko pojaviti. Još jedan neuspešan tender bi za „Telekom” bio poguban jer bi njegova cena drastično pala. Neće se ići grlom u jagode. U ovom trenutku ima mnogo onih koji pokazuju interesovanje i traže informacije i reference. Ali to je više ispitivanje tržišta i opipavanje pulsa.

Koliko se povećanje PDV za 20 na kompjutersku opremu odrazilo na IT sektor?

Nisam bio srećan zbog takve odluke jer je to sektor koji ima najviše potencijala za razvoj i velike mogućnosti za izvoz. Prošle godine smo izvezli softvere u vrednosti 230 miliona evra, što je za 30 odsto više nego prethodne godine. Mi smo na 40. mestu u svetu po vrednosti izvoza softvera, a još nismo iskoristili te potencijale. Tek 62 evra ulažemo po stanovniku. Hrvatska ulaže 200 evra, a EU 800 evra.

Kada možemo da očekujemo dolazak „Lidla” u Srbiju?

Ne želim da dajem nikakve rokove jer je krajnje nezahvalno. Ta kompanija je kupila 12 lokacija, od čega je sporna jedna u Nišu gde s lokalnom samoupravom treba da reše administrativne probleme i u Valjevu gde traže proširenje placa, ali je potrebna saglasnost Vojske. Još dve lokacije na Zvezdari su u fazi kupovine i jedna na Novom Beogradu. U pregovorima su s desetak lokalnih samouprava, Nišem, Užicem, Čačkom, Somborom, Kikindom , Pančevom, Leskovcem, Kruševcem, Lazarevcem. Kada obezbede 15 lokacija kreću u izgradnju objekata. Distributivni centar će praviti u okolini Beograda. Dilema ne postoji da li dolaze, ali naša nemarnost je često faktor koji ih usporava.

Da li zbog te naše nemarnosti i sporosti administracije čekamo na dolazak Ikee punih šest godina?

Oni ne žele mnogo da govore o planovima. Mi pomažemo koliko možemo da završe papirologiju. Nameravaju da otvore pet objekta ovde, koliko nam je poznato.

Kako je to moguće da u Hrvatskoj sve završe za nekoliko meseci i otvore robnu kuću, a kod nas svaki put iznova pomeraju rokove?

Hrvatska je zbog Ikee menjala zakone. Kod nas je ključna izmena Zakona o planiranju i izgradnji, kojom će biti predviđeno da za 60 dana dobijete građevinsku dozvolu umesto za godinu. Rešiće se i pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu što je bio jedan od problema kod Ikee i kod „Lidla”.