Obrenovčani se uželeli zeleniša

„Nema za Obrenovčane slađeg paradajza od ovog mog jabučara iz Ratara, kupuju i zelenu salatu, krastavac, krompir, za cenu i ne pitaju”, diči se rodom iz svojih deset plastenika Milena Rafailović. Nalakćena na tezgu carovala je obrenovačkom pijacom, tek koji sat ranije otvorenom. Na važan događaj u poslepotopnoj istoriji Obrenovca došla je kako dolikuje: sa isfeniranom kosom i u svečanoj bluzi sa cirkonima. Nije joj smetalo što je na ponovo otvorenoj pijaci u Ulici Vuka Karadžića bila prvi i jedini prodavac. Kupci su ovu „prvu lastu” pozdravljali kao najrođenijeg, tek uzgred komentarišući da su se nadali nižim cenama, posle svih gubitaka koji ih zadesiše i izdataka koji slede.

– Sve moje mušterije koje su čule da se pijaca otvara navratile su da ponešto pazare. Uželeo se narod zeleniša, dosadile im konzerve.

Povrće kod nas u Ratarima rodilo bolje nego ikada. Kao da ova napaćena obrenovačka zemlja zna da ljudima treba hrane i snage da se oporave i bore – komentariše Milena i dodaje da joj je u nedelju ujutru lično predsednik opštine Miroslav Čučković javio da se tržnica otvara.

Među 240 tezgi namenjenih zelenišu bilo je i onih povrtara koji su došli da „izvide teren”. Procenjuju da će u subotu, na uobičajeni pijačni dan, ovde biti kao nekad.

– Mnogi su tek danas čuli da se pijaca otvara. Česti su i nestanci struje, pa ljudi ne gledaju televiziju i ne čuju obaveštenja. Prethodnih mesec dana, nosila sam boraniju, kupus i šargarepu na banjičku tržnicu i maštala o povratku na obrenovačku tezgicu – kaže piljarka Slavica Todorović iz Grabovca.

Mušterija Simeona Minigo iz Draževca skeptično je zagledala puste tezge komentarišući da ništa neće biti isto bar još pet godina. Razočarana što pijaca gotovo i da nije proradila, dodaje da će za veliku nabavku opet morati u Beograd.

Toalet papir i kućnu hemiju ona je pazarila kod prodavačice Vesne Tasić koja je napustila legalnu tezgu za kojom radi 15 godina i robu iznela na pločnik pored ulaza u tržnicu.

– Plaćam sve pijačne dažbine, ali izašla sam ispred da mušterije vide da sam se vratila – objašnjava Vesna svoju marketinšku strategiju.

----------------------------------------------

Grad bez dece

Obrenovac je sada grad bez dece, žalosno odmahujući glavom kaže radnica pekare „Pire” u Ulici Vuka Karadžića. Posao joj ide i mušterija ima, ali joj sve i dalje izgleda sablasno i pusto.

– Moj se život vraća u normalu, ali to ne važi i za moje dete. Ne smem još da ga dovedem u Obrenovac. Ne mogu da ga držim među četiri zida, a nemam gde da ga odvedem da se igra. Sva igrališta su uništena, voda je tehnička, zelene površine su prljave i nebezbedne, grad je pun smeća. Ne čuje se dečja graja u Obrenovcu – tužno je objasnila pekarka.

I Dragan Nikolić iz jednog od susednih lokala odlučio je da ćerke više ne vraća u Obrenovac.

– Obnavljam lokal i vraćam se u posao, ali nema ovde više života za moju decu. Iznajmio sam ćerkama stan na Bežanijskoj kosi, tamo će i ostati. Mnogi su tako uradili – ističe Nikolić.

----------------------------------------------

Redovi za pecivo

Optimizam prodavaca za tezgama o oživljavanju tržnice ne dele drugi zakupci pijačnih lokala, koji su danima bili u vodi od poda do plafona.

– Nema šanse da otvorim kafanu bar još mesec dana. Zidovi su vlažni, ne mogu da ih isušim. Renoviranje će me koštati nekoliko hiljada evra, a pijačnoj upravi plaćam mesečno zakup od 54.000 dinara – objašnjava vlasnik lokala „Pidži”.

Oaza žive kupoprodaje jedino je pekara „Pire”u kojoj se za pecivo čeka u redu. Tako je već nedelju dana, od kada je proradila posle temeljnog renoviranja i dezinfekcije. 

----------------------------------------------

Mesec dana bez plaćanja dažbina

Radnike koji su renovirali lokale juče je obilazio Aleksa Došić, pijačni poslovođa. Pre otvaranja kapija, kako kaže, sve lokale i plato obrenovačke pijace dvaput je hlorisala vojska i jednom služba Gradskog zavoda za javno zdravlje. Briseve sa tezgi koje čekaju na zeleniš juče ujutru uzela je i fitosanitarna inspekcija, a nasred tržnice bila je dostupna česma sa tehničkom vodom. 

– Zakup tezgi nećemo naplaćivati bar mesec dana, a bar toliko će i parking biti besplatan. Poslednja će proraditi mlečna hala, koja je i najoštećenija – objasnio je Došić.