Vučić: Želimo članstvo u EU, svesni da moramo da se menjamo

Berlin – Srbija želi punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali smo svesni da sebe moramo mnogo da menjamo, rekao je premijer Srbije Aleksandar Vučić na panel diskusiji „Novi početak prema Briselu – Srbija na putu ka EU” u Berlinu i poručio da je Srbija ljudski i politički ujedinjena oko pitanja evropskih integracija.

„Ovo je novi početak, jer Srbija danas ima jednu politiku. Mi smo i ljudski i politički ujedinjeni oko pitanja Evropske unije”, rekao je Vučić na skupu u organizaciji Foruma Srbija Nemačka, koji je otvorio ministar diplomatije Nemačke Frank Valter Štajnmajer porukom da se „Srbija vraća kući u srce Evrope”.

Premijer je naveo da će Srbija u političkom smislu biti nosilac regionalne stabilnosti i da je uveren da neće izneveriti nemačke partnere.

Prema njegovim rečima, Srbija je pokušala da obezbedi najbolje moguće uslove za investitore, ali ima još mnogo toga što treba popraviti kako bi nemačkim kompanijama bili obezbeđeni najbolji uslovi za ulaganje – kako bi se osećale kao kod kuće.

Ilustrujući da je Srbija dobro mesto za investiranje, Vučić je kazao da je prošlogodišnja razmena Srbije i Nemačke iznosila tri milijarde evra, što je za 14 odsto više nego 2012, ukazujući pri tome da su povećani i izvoz i uvoz, a da je najviše povećan izvoz proizvoda iz Srbije koje prave nemačke kompanije u Srbiji.

Ocenivši srpsko-nemačke odnose kao nikad bolje, premijer je izrazio spremnost da „uvek prihvatimo različite vrste zamerki od većeg partnera i da saslušamo, ispravimo što je kod nas pogrešno”, ali i istakao da istovremeno posebno cenimo što je Nemačka spremna uvek da sasluša Srbiju i vidi šta joj je među političkim i ekonomskim interesima prioritet. „Nemačka može da računa na Srbiju kao prijatelja i saveznika, a da li mi na njih možemo da računamo, to zavisi samo od nas”, rekao je Vučić.

Premijer je kazao da Srbija želi da bude iskren i otvoren partner međunarodnoj zajednici čineći sve što obeća i ponovio da namerava da obavi svoje zadatke na putu ka EU, a da potom ostaje da unija njen učinak i oceni. „Ukoliko Srbija bude uradila ono što je pred njom, svoj domaći zadatak, jer ne zahtevamo ništa od drugih, već samo da ispunimo što je pred nama, onda od Nemačke i drugih partnera u EU tražimo da krajem 2018, 2019. ili 2020. procene da li je Srbija obavila svoj posao”, poručio je premijer .

Ministar inostranih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer rekao je, otvarajući diskusiju, da će Nemačka podržati Srbiju i biti njen partner na putu ka EU, ali da neće smanjivati uslove.

On je naveo da odnosi dve zemlje nisu bili jednostavni i, osvrćući se na 1914, 1941. i 1999. godinu, istakao da danas živimo u 2014. godini u kojoj je Evropska unija počela pregovore sa Srbijom. „Srbija se vraća kući, a njena kuća je u srcu Evrope”, kazao je Štajnmajer i dodao da je Srbija postigla mnogo u poslednje dve godine, od pregovora sa Prištinom, poboljšanja odnosa sa susedima, do ekonomskih i drugih reformi.

Odgovarajući na pitanja na konferenciji za novinare, Vučić je rekao da Srbija vodi politiku poštovanja Bosne i Hercegovine, ali da on nije bio u Sarajevu na obeležavanju sto godina od Prvog svetskog rata. „Nisam bio pozvan da dođem u Sarajevo. A i da jesam moguće je da ne bih otišao zbog table na kojoj se govori o srpskoj agresiji, te ne bih mogao da tamo stojim i ponižavam svoj narod”, naveo je Vučić.

Zdanje u kome se održavaju skup i izložba bilo je do Drugog svetskog rata diplomatsko predstavništvo Kraljevine Jugoslavije, a poslednji diplomatski predstavnik, koji je u njoj boravio, bio je nobelovac Ivo Andrić.

Premijer Vučić i ministar Štajnmajer obišli su sobu u kojoj je radio naš nobelovac tokom svog boravka u Berlinu.

Tanjug

----------------------------------------------

Postoji još potencijala za saradnju

Nemački privrednici ocenili su da u saradnji sa Srbijom postoji još potencijala za pospešivanje kooperacije, prenosi Tanjug.

Član upravnog odbora Prokredit banke Kristof Frajtag naglasio je da postoji još mnogo mogućnosti za bolju saradnju dve zemlje.

Kao neko ko je živeo neko vreme u Srbiji, on je istakao da zna da Srbi bolje poznaju Nemačku nego Nemci Srbiju, i da je vreme da se to promeni. Prokredit banka je, prema njegovim rečima, u Srbiji od 2001. pomogla mala i srednja srpska preduzeća, finansirajući oko 600.000 kompanija sa ukupno četiri milijarde evra.

Frajtag je dodao da je veći broj kredita vraćen i da je veoma visoka stopa vraćenih kredita, čak i za nemačke standarde.

Takođe ova banka je od prošle godine u Nemačkoj počela da podstiče privrednu saradnju sa Srbijom i finansira kredite iz Nemačke za srednji biznis u Srbiji po kamatnim stopama bliskim nemačkom tržištu.

On je poručio da je potrebna veća radoznalost na obe strane i da bi srpski privrednici trebalo učestalije da posećuju Nemačku, da učestvuju na sjamovima, upoznaju se sa tehnologijama, posebno sa ekološkim proizvodnjama.

I Leo Krojc iz Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj ističe da Nemačka posmatra Srbiju kao najvažnijeg partnera u regionu.

On je ukazao da je Nemačka od 1999. godine Srbiji pružila pomoć u visini od dve milijardi evra, i da je investirala u mnoge oblasti.

Krojc ujedno ukazuje da je turizam važan faktor za integraciju regiona.

----------------------------------------------

Pred Srbijom sveobuhvatne reforme

Potpredsednica vlade i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički istakla je u Berlinu da su pred Srbijom sveobuhvatne reforme javne uprave i fiskalna konsolidacija sa bolnim merama – od stavljanja zarada u javnom sektoru pod kontrolu, što će biti jedna od prvih mera, pa sve do racionalizacije države kao takve i smanjenja penzija, ako se bude moralo. Ministar privrede Dušan Vujović ukazao je da se kod Agencije za privatizaciju, koje je jedna vrsta „čistilišta”, nalazi 584 preduzeća, od kojih je 161 u restrukturiranju, zaštićenih od svih poverilaca i za koje se čeka rešenje, a to je „glavni kamen” koji mora da se ukloni.

Druga strana problema je što javni sektor, to jest preduzeća koja bi trebalo da budu kičma razvoja u mnogim domenima, prave Srbiji gubitke i pružaju jako loše usluge.

„U Srbiji je stečaj umiranje na rate. Firme se u stečaju nalaze najmanje tri, četiri ili 10 godina, a posle toga stečaj više nema smisla”, dodao je Vujović, a prenosi Tanjug.