Hrvati se odupiru „Gaspromu"

Prema izveštajima agencija

Zagreb – Hrvatska vlada svim mogućim pravnim sredstvima onemogućiće ulazak ruskih naftnih kompanija u „Inu” i kupovinu većinskog paketa akcija, poruka je iz državnog vrha nedelju dana pre dolaska predsednika uprave „Gasproma” Alekseja Milera na sastanak s predsednikom Ivom Josipovićem i premijerom Zoranom Milanovićem. Kako prenosi Tanjug, Miler je u Zagreb trebalo da dođe danas, ali je dolazak odložen iz, kako kažu u kabinetu predsednika, tehničkih razloga.

Ipak, delegacija „Gasproma” sledeće sedmice sigurno dolazi. Kako nezvanično saznaje „Jutarnji list”, uprava „Gasproma” zatražila je prijem kod Milanovića, na šta je odgovoreno pozitivno.

A još juče se u Zagrebu s ministrom privrede Ivanom Vrdoljakom sastao američki zamenik sekretara za energetsku politiku Amos Hohstajn i jasno poručio da SAD vide Hrvatsku kao energetskog lidera u regiji. On je preneo i da SAD pomažu Hrvatskoj u gradnji LNG terminala (za hlađenje tečnog prirodnog gasa).

„Hrvatska više nije u ulozi da se brine hoće li imati energenata, već je njena uloga da osigura energente svojim severnim susedima, Ukrajini, Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, i na toj strategiji radimo zajedno sa Stejt departmentom”, izjavio je posle sastanka ministar Vrdoljak, otkrivši da su s američkom delegacijom razmatrali poslovne modele za gradnju LNG terminala, kao i proces eksploatacije nafte i gasa na moru i kopnu.

„Jutarnji list” ocenjuje da „ove jasne poruke ukazuju da je Hrvatska odabrala SAD kao partnera u razvoju svojih energetskih potencijala i jasno poručuje Rusiji i njenim kompanijama da za njih ovde nema mesta”.

Premijer Milanović je, međutim, poručio da neće dopustiti da se Hrvatska pretvori u geopolitički prostor nadmetanja između Rusa i Amerikanaca. „Dakle, prema svima jednako kad je posao u pitanju.”

Miler, kako piše „Jutarnji”, u Zagrebu želi da razgovara o eksploataciji nafte u Jadranu, prodaji „Ine” i gasovodu „Južni tok”. Ali, domaćini jedino mogu da mu saopšte da od prodaje „Ine” ruskim kompanijama neće biti ništa, da krak „Južnog toka” u Hrvatskoj do daljeg nije moguć kao i da ga informišu o toku konkursa za eksploataciju Jadrana.

„Jutarnji” podseća da, kao članica Evropske unije, Hrvatska u ovom trenutku ne može da omogući prodaju udela u „Ini” ruskim kompanijama, pre svega zbog sankcija koje je EU nametnula Rusiji zbog situacije u Ukrajini. Takođe, premijer Milanović nedavno je najavio promenu zakona o privatizaciji „Ine” kojom bi se osigurala zaštita nacionalnih interesa u toj kompaniji, odnosno da se na drugačiji način reguliše i ograniči mogućnost sticanja vlasništva u „Ini” ulagačima koji nisu iz EU.

Na taj način bi se ruskim kompanijama direktno onemogućila kupovina udela u „Ini”. Što se tiče gasovoda „Južni tok”, i tu je pozicija Hrvatske sasvim jasna. Vlada, naime, sledi politiku EU i, za razliku od Austrije, koja je nedavno odobrila sporazum OMV-a i „Gasproma” o gradnji gasovoda, nije sklona da se suprotstavlja politici Evropske komisije.

Na ovakav stav Zagreba dobrim delom je uticala ruska vojna intervencija u Ukrajini u kojoj je Krim pripojen Ruskoj Federaciji, što je dovelo do zatezanja odnosa Moskve sa Briselom i Vašingtonom. Vlada Hrvatske se našla u posebno delikatnoj situaciji jer je, kako je nedavno pisao „Jutarnji list”, sasvim izvesno da SAD, EU i NATO sada ne bi podržali njenu nameru da „Gaspromu” ili „Rosnjeftu” proda svoje akcije u „Ini”. „Rosnjeft” je bio zainteresovan da od hrvatske vlade kupi 18 odsto akcija „Ine”, a od mađarskog „Mola” 49 odsto deonica „Ine” i tim postane većinski vlasnik najveće hrvatske i jedne od najvećih naftnih kompanija u regionu.

SAD i pojedine članice EU pribojavaju se da bi tada Hrvatska mogla postati potpuno zavisna od ruskog gasa i nafte, što bi Zagreb moglo dovesti u podređen politički i ekonomski položaj u odnosu na Moskvu.