Bilo je legendi, ali je Bog stvorio Federera

Od doba drvenih reketa do današnjih dana Vimbldon je ostao najugledniji teniski turnir na svetu. Njegova draž i ove godine, kada se održava 121. put, jeste u tome što ostaje i čistilište veličina u teniskom sportu i što velikima daje još veću vrednost.

Šta je, primera radi, u najezdi Ruskinja koje su pre tri godine obrnule teniski svet naglavačke bila titula Anastasije Miskine na "Rolan Garosu", prvi ruski uspeh na turnirima za gren-slem, ili Svetlane Kuznjecove na Međunarodnom prvenstvu SAD, naspram vimbldonskog trofeja Marije Šarapove i to sa 17 godina. Može i Španac Rafael Nadal, neprikosnoveni kralj šljake, još godinama da vlada na "Rolan Garosu", čiji je trostruki uzastopni pobednik, ali iznad vrata crkve u vimbldonskom kompleksu isklesano je "Bog je stvorio Federera" u čast najboljeg tenisera današnjice koji igra za petu krunu uzastopce. Da Vimbldon ima neodoljivi sjaj, svesni su i u Parizu i u Melburnu i u Njujorku.

O tome kako se razvijao od 1877. kada je pokrenut muškim turnirom do dana-današnjeg najbolje svedoči to što je fond za nagrade od 12 gvineja za pobednika i sedam za poraženog narastao do 700.000 funti i za muškarce i za žene. Vimbldon je jedini među "velikom četvorkom" sve vreme odolevao zahtevima da novčane nagrade budu iste i za tenisere i za teniserke, ali je poklekao ove godine.

Na Vimbldonu je pisana istorija i pre i posle rata. Turnir je imao i svoje junake i svoje tragičare. Jedan od njih je i čuveni Šveđanin Bjern Borg, petostruki uzastopni šampion, koji je rekorder po broju uzastopnih pobeda na vimbldonskoj travi (41). Njihov broj je mogao da bude i veći da u svom šestom uzastopnom finalu, 1981, nije poklekao pred novom zvezdom iz SAD Džonom Mekinroom. Prošle godine Borg je nameravao da unovči vimbldonsku slavu pošto je zapao u besparicu, ali je ipak odustao od prodaje trofeja.

Do Prvog svetskog rata domaći teniseri su dominirali, ali je u periodu između dva rata samo Fred Peri uspeo da se popne na tron, tri puta, a njegov trijumf 1936. je i poslednji domaćinov. Zanimljiva je bila nadmoć Francuza od 1924. do 1929. kada su trofeje uzimali "musketari" kako su nazvali Kušea, Borotru i Lakostu. Njihova dominacija ne čudi s obzirom na to da je "Rolan Garos" do 1928. igran na travi.

Od pojave Rafaela Nadala Španci, koji se na šljaci snalaze kao riba u vodi, nadaju se da će ponovo da imaju pobednika na travnatoj podlozi. Jedini njihov teniser koji je takav podvig načinio na Vimbldonu jeste Manolo Santana, 1966.

Godine 1973. Vimbldon je bio u znaku tenisera iz istočnog bloka. Čehoslovak Jan Kodeš je u finalu pobedio Sovjeta Aleksandra Metrevelija, inače Gruzina. Amerikanac Atrur Eš je 1975. postao jedini pobednik crne puti. Altija Gibson je prva, ali ne i poslednja tamnoputa pobednica (1957), pošto je početkom ovog veka usledila era sestara Venus i Serene Vilijams koje od 2000. nisu trijumfovale samo 2004. (Šarapova) i prošle godine (Morezmo). 

Između Bjorgove i Samprasove ere osamdesetih su na scenu stupile legende poput Mekinroa, Konorsa, Edberga, Agasija, ali je nezaboravan bio pečat Nemca Bekera koji je 1985. postao najmlađi pobednik u istoriji, sa tek navršenih 17 leta. Ipak, ta počast pripada Švajcarkinji Martini Hingis koja se na vimbldonski tron 1997. popela sa 15 godina.