Kineski Krim

Da li je moguće da nedavni povratak Krima pod jurisdikciju Rusije postane matrica po kojoj bi, jednoga dana, i od najveće zemlje neko mogao da zatraži deo teritorije većinski naseljene neruskim stanovništvom? pitaju se pojedini analitičari. Oni pri tome na umu imaju, pre svega, situaciju na Dalekom istoku i sve veći priliv kineskih građana u ovaj deo Ruske Federacije.

„Mi trenutno govorimo o ’krimskom scenariju’, a kroz dvadesetak godina taj scenario Kinezi mogu ponoviti u Rusiji. Oni će takođe pričati o većinskom stanovništvu”, kaže Leon Tajvans, profesor univerziteta u Letoniji.

Kinezi na istok Rusije masovno dolaze da rade, da ulažu sopstvena sredstva u poljoprivrednu proizvodnju, podizanje industrijskih pogona i proizvodnju onih artikala za koje u njihovoj domovini ne postoje najpovoljniji uslovi. Kako se pokazalo za kratko vreme, ovaj „eksperiment” dao je dobre rezultate i, posebno zbog prijateljskih susedskih odnosa dve zemlje, probudio nadu kod mnogih Kineza da bi upravo u Rusiji mogli da započnu sopstvene poslove. Naravno, ne prekidajući kontakte sa maticom.

Da li je to i put ka promeni etničke strukture u jednom od najnenaseljenijih delova Ruske Federacije? kako tvrdi profesor Tajvans.

Podsetimo, ruska vlada praktično je odobrila dalju ekspanziju Kine na Daleki istok. U Moskvi su spremni da „zatvore oči” na masovno doseljavanje kineskih građana u taj ruski region ukoliko se oni tamo budu bavili izgradnjom proizvodnih pogona, preneo je ovih dana dnevni list „Moskovski komsomolac”.

Prvi čovek ruskog ministarstva za razvoj Aleksandar Gluška podsetio je na savetovanju sa premijerom Dmitrijem Medvedevom da zakon o teritorijama koje zahtevaju poseban razvoj pretpostavlja i privlačenje stranih investitora i radne snage, naravno, u odgovarajućoj meri.

On je naveo i primer Habarovskog i Kamčatskog regiona u kojima sada živi 27.000 ljudi, a trebalo bi u budućnosti da ih bude čak milion! To podrazumeva masovan dolazak i ruske i neruske radne snage. A zainteresovanih ima i izvan Kine. Tu su, pre svih, japanske kompanije: „Micubiši”, „Sumitomo”, „Kavasaki”, zatim „Daevu”, „Samsung”, „LG”... koje posluju u Južnoj Koreji. Japanci su svesni da na ruskoj teritoriji mogu da obezbede izgradnju novih pogona, zaposle jevtinu radnu snagu (naravno kinesku) i na taj način rasterete svoje ostrvo od napetosti koja se neumitno uvlači u duše žitelje Zemlje izlazećeg sunca, svesne da njihov privredni bum sve više gubi dah u uskim okvirima sopstvene države.

Masovna migracija Kineza, pa i Vijetnamaca, na ruski Daleki istok traje već dvadesetak godina. Po nekim proračunima, tamo se stalno naseljenih nalazi već oko 100.000 Kineza. Ipak, ono što je karakteristično, u ovom slučaju ne radi se samo o klasičnom bekstvu sirotinje u krajeve gde bi mogli lakše da dobiju posao. Jer, dođoši tamo stižu, praktično – na ledinu. Sami podižu sebi dom, sami pokreću proizvodnju, brinu se o svojim porodicama, stvaraju nove vrednosti.

Što se tiče ambicija došljaka iz najmnogoljudnije zemlje, prema rečima ministra Konstantina Romodanovskog, reč je o ljudima koji poštuju zakone, i koji su, pre svega, veliki stručnjaci u poslovima kojima se bave.

I ruski predsednik Vladimir Putin je svojevremeno izjavio da je njegova zemlja zainteresovana za učešće kineskog biznisa u razvoju Dalekog istoka. Po njegovim rečima, nije važno samo trgovati, nego i stvoriti tehnološko-industrijske alijanse koje će biti spremne za investiranje u infrastrukturu i energetiku, zajednička naučna istraživanja, humanitarne veze...

Biznis ide tamo gde za njega postoji slobodan prostor, slažu se stručnjaci čije mišljenje prenosi ruski informacioni portal „Njuzru”. Dvadesetih godina proteklog veka britanskom biznisu je pripadalo 40 odsto direktnih inostranih investicija u svetu. Potom su glavnu ulogu preuzele SAD (1967) sa više od 50 odsto svetskih investicija. Sve je to pratila i kulturna revolucija. Britanci su u upotrebu ubacili telegraf, počeli sa izgradnjom železničkih pruga u Latinskoj Americi...

Za razliku od njih, američki biznis je promovisao ideju „lagodnog života”. Kompanija „Kelogs” unela je novine u jelovnik prosečnog Amerikanca, a „Kodak” im je podario mogućnost da za jevtine pare na filmskoj traci ovekoveče svoju svakodnevicu i ostave je u amanet naslednicima. Uloga Holivuda kao centra reklamne industrije bila je u tome presudna.

Sada je red došao na Aziju, na deo sveta u kojem se drugačije razmišlja, neguje tradicija potpuno nesaglasna sa zapadnjačkom, ali čiji ljudi su tekovine najsavremenije tehnologije prihvatili sa neverovatnom lakoćom. I počeli i sami da ih usavršavaju. Prema zvaničnim podacima, bruto proizvod Azije u svetskim okvirima je, u periodu od 1984. do danas, sa 20 porastao na 28 procenata.

Ali, vratimo se Krimu. Rusija je odlukom da vrati crnomorsko poluostrvo pod sopstvenu nadležnost samo anulirala odluku nekadašnjeg sovjetskog lidera Nikite Hruščova koji je ovu oblast 1954, praktično, poklonio Ukrajini, koja je tada i sama bila sastavni deo SSSR-a.

Sa druge strane, dolazak Kineza u Rusiju je dolazak u drugu državu, uz dužno poštovanje njenih propisa i ustavnih načela. Ovo, takođe, ne znači da su pridošli Kinezi obavezni da sa jednakom strašću pevaju rusku himnu kao njihovi domaćini. Naravno, od ljudi koji se bave biznisom to se, uglavnom, i ne očekuje.