FON brani doktorat Malog, Union proverava Šapićev

Doktorski rad gradonačelnika Beograda Siniše Malog naučno je validan, tvrde na Fakultetu organizacionih nauka, dok će doktorsku tezu predsednika opštine Novi Beograd Aleksandra Šapića razmatrati nezavisna komisija kako bi utvrdila da li je zaista reč o plagijatu. Na Dan nauke profesori Fakulteta organizacionih nauka i Univerziteta „Union” juče su razmatrali naučni doprinos Malog i Šapića baveći se njihovim doktorskim tezama odbranjenim na njihovim visokoškolskim ustanovama, a koje je grupa autora u tekstovima na sajtu „Peščanika” proglasila plagijatom. Tako su posle ministra policije Nebojše Stefanovića još dvojica funkcionera kritikovana da su prepisali delove svojih doktorskih radova.

Senat Univerziteta „Union” odlučio je da kao odgovor na navode da je Šapićev rad „Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača” plagijat, formira komisiju koja će ga analizirati. Ona bi trebalo da bude sastavljena od profesora sa Univerziteta „Union” i kolega sa drugih univerziteta.

Doktorat Siniše Malog prošao je svu proceduru predviđenu odredbama koje podrazumevaju doktorske studije, izjavio je za Tanjug dekan FON-a Milan Martić. On je istakao da je doktorat Malog bio dostupan javnosti mesec dana pre odbrane i da nije primljena nijedna primedba.

„Ne postoji odredba o dozvoljenom obimu citata u jednom naučnom radu, a pri izradi doktorata ne samo da je poželjno, već je i neophodno konsultovati široku stručnu literaturu, što podrazumeva i razmatranje tuđih doprinosa u vezi sa postavljenom tezom. Osnovni kriterijum pri vrednovanju validnosti jednog doktorskog rada je postojanje i odbrana originalnih naučnih doprinosa, što pomenuti rad sadrži. Stručna komisija je, dakle, na osnovu svih relevantnih kriterijuma, utvrdila da je doktorat naučno validan”, zaključio je Martić.

Tekst sa sajta „Peščanika” ispod kojeg piše da je ime autora teksta sklonjeno na njegov zahtev, optužuje gradonačelnika Beograda da je prepisao 33 odsto svog doktorskog rada pod nazivom „Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije”. Profesorka dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj, nije optimista da je ovo kraj optužbi za plagijate.

– Nažalost, ne verujem da će se na ovom završiti, mislim da će ovakvih slučajeva biti još – napominje profesorka Dondur u razgovoru za naš list.

Uostalom, na poslednjoj sednici Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije (KONUS) moglo se čuti da godišnje verovatno ima između 100 i 200 sumnjivih doktorskih radova.

Konstatujući da je za nju neshvatljivo da neko može da se bavi naukom u slobodno vreme, profesorka Dondur ponavlja da pojedinačnim radovima mogu da se bave samo univerziteti, a da odgovornost za njihov sadržaj i kvalitet snosi pre svega kandidat. Siniša Mali je, na primer, na poslednjoj stranici svog doktorata, što je uobičajena procedura, potpisao izjavu o autorstvu kojom je parafirao, između ostalog, da je doktorska disertacija rezultat sopstvenog istraživačkog rada, kao i da nije kršio autorska prava i koristio intelektualnu svojinu drugih lica.

– Doktorat je samostalni, podvlačim samostalni, naučnoistraživački rad kandidata koji kao rezultat ima naučnu novost. Odmah posle kandidata, odgovornost za kvalitet teze snosi mentor. On radi sa kandidatom i odobrava da je teza gotova, završena, da ima sve potrebne elemente – rekla je profesorka Dondur.

Iako se Konus, koji okuplja sve dekane državnih i privatnih univerziteta, juče proglasio nenadležnim za izjašnjavanje o doktoratu Nebojše Stefanovića, univerzitetske vlasti spremaju svoj odgovor za javnost. Komisija koju su oformili Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj i Komisija za akreditaciju koristeći dostupne baze podataka o doktorandima i programima doktorskih studija, kao i kroz kontakte sa samim fakultetima, daće do jeseni generalni pregled doktorskih studija. Jedna od mana, međutim, poznata je već sada: ne postoji jasna zakonska procedura za slučajeve plagijata.

– Ne zna se ko pokreće postupak, kako reaguje, kakve su sankcije, taj deo mehanizma mora da se instalira. Velika je mana i što nema naročitih sankcija za mentora koji pokaže neodgovornost – kaže profesorka Dondur.

U Srbiji je, kako je objasnila naša sagovornica, osamdesetih godina prošlog veka bilo oko 300 doktora nauka godišnje, njih 600 evidentirano je 2005. godine, da bismo danas stigli do broja od više od 1.300 onih koji doktoriraju na godišnjem nivou.

– Ne možemo da govorimo o hiperprodukciji, jer se broj doktora nauka i u svetu povećao. Insistira se na tome da taj broj raste, a Evropska unija smatra da na svojih 500 miliona stanovnika treba da ima milion novih doktora nauka. Nije, dakle, problem broj onih koji su doktorirali, već kvalitet, i na tome treba da poradimo – istakla je profesorka Dondur.

Jelena Čalija