Čuvari našeg reda i svog kapitala

Dva nedavna „slučaja”otvorila su pitanje potrebe prijavljivanja imovine policijskih funkcionera.Prvi slučaj odnosi se na zidanje kuća grupi policijskih funkcionera u Ovči u Beogradu, koji meštani već nazivaju „zabranjenim policijskim gradom”. Drugi se odnosi na neimenovanog policijskog generala, nedavno smenjenog zajedno s još nekoliko čelnih ljudi MUP-a, za koga je javno izražena sumnja da nelegalno stečenim novcem zida zgrade u Nikšiću i na Svetom Stefanu. Navodno je uložio 3,5 miliona evra.

Dok se za ovaj drugi slučaj još prikupljaju podaci i proverava istinitost tvrdnji, na prvom slučaju (vile u naselju Ovča), već se vodi istraga. Više tužilaštvo je zatražilo prikupljanje potrebnih obaveštenja od policije zbog sumnje da se kuće grade bez bilo kakve dozvole. Reč je o kućama u Ulici 1012. nova. Ali pored istrage o tome kako je moguće izgraditi niz vila ili luksuznih kuća bez ikakvih dozvola ili potrebne dokumentacije, postavlja se sasvim jednostavno pitanje – kako policijski funkcioneri mogu da plate izgradnju tih kuća jer se njihova cena nikako ne podudara sa zvaničnim primanjima u policiji. Zbog toga se otvara pitanje treba li Srbiji finansijska kontrola policijskih službenika.

Licencirani borci protiv korupcije će već izdeklamovati kako je prijavljivanje imovine važno zbog kontrole i transparentnog obavljanja javnih funkcija, kao i da nema nikakve sumnje da je ovakva kontrola veoma efikasan oblik prevencije korupcije. Ali, samo sedam ljudi iz MUP-a Srbije ima obavezu prijavljivanja imovine Agenciji za borbu protiv korupcije. Ovo pitanje posebno dobija na značaju ako postoje procene da se samo na narkomaniji u Beogradu dnevno obrće oko 50.000 evra. Zašto onda načelnici zaduženi za borbu protiv narkomanije ne bi imali obavezu da prijavljuju imovinu? Posebno, ako već postoje rizici da pojedinci nekad pređu tu tanku liniju između operativnih veza i saučesnika u nelegalnom sticanju novca, kao što je to bio slučaj kada je nedavno jedan general smenjen, između ostalog, i zbog bliskih veza s jednim kriminalcem. Isto važi i za načelnike za privredni kriminal koji proveravaju mnoge biznismene koji su upravo zahvaljujući korupciji stekli svoje basnoslovno bogatstvo. Umesto njih, obavezu prijavljivanja imaju neki činovnici u opštinama čiji su godišnji budžeti daleko ispod kapitala vodećih kontroverznih tajkuna.

U Agenciji za borbu protiv korupcije kažu da samo određeni policijski funkcioneri imaju obavezu prijave imovine.

„Odredbom člana 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da je funkcioner svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija… Funkcionerom se smatraju i lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata”, navodi se u pisanom odgovoru Agencije na naša pitanja.

U Agenciji za borbu protiv korupcije dodaju da, u skladu s tim, obavezu podnošenja izveštaja o imovini i prihodu u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova imaju ministar, pomoćnici ministra, državni sekretari i direktor policije.

„Za otkrivanje eventualnih zloupotreba policijskih službenika nadležan je Sektor unutrašnje kontrole ovog ministarstva”, navedeno je u pisanom odgovoru Agencije.

Međutim, ono što je malo poznato jeste da određeni policijski funkcioneri, a možda i mnogi pripadnici MUP-a, imaju obavezu prijavljivanja imovine Agenciji za borbu protiv korupcije, ali nema tačnih podataka da li tu obavezu ispunjavaju.

Reč je zapravo o Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.Ovaj zakon u svom članu 16 propisuje da su lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona, dužna da pre stupanja na funkciju, odnosno rad, dostave Agenciji za borbu protiv korupcije, u pisanoj formi, i tačne podatke o svojoj imovini i imovini svog bračnog druga, krvnih srodnika u pravoj liniji, a u pobočnoj do trećeg stepena krvnog srodstva i u tazbinskom srodstvu do drugog stepena. Evidentiranje i proveru podataka vrši Agencija za borbu protiv korupcije, u skladu s posebnim zakonom.

Dakle, svi oni koji se bave suzbijanjem organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, a propisuju se ovim zakonom, dužni su da prijave svu imovinu. I ne samo oni, već i krvni i tazbinski srodnici.

Sama Agencija za borbu protiv korupcije u svom odgovoru „Politici” na pitanje koji policijski funkcioneri imaju obavezu prijavljivanja imovine, uopšte ne spominje „lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke” na suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, niti spominje zakon koji reguliše tu obavezu.

Štaviše, u Informatoru o radu Agencije, u poglavlju u kom se navode zakonski propisi po kojima postupa ovo nezavisno telo, uopšte se ne spominje obaveza prijavljivanja imovine iz Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

Tek posle insistiranja na odgovorima da li Agencija za borbu protiv korupcije primenjuje ovaj zakon, „Politici” se javila Tatjana Babić, direktorka Agencije, koja je potvrdila da su svi obuhvaćeni zakonom obavezni da prijavljuju imovinu, ali da trenutno nema precizne podatke o tome da li oni to zaista i čine.

Babićeva je rekla i da nisu usaglašeni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, pogotovo u delu koji se odnosi na prijavljivanje imovine i tajnost podataka. Naime, onima koji se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala garantuje se tajnost imovine.

Ona je najavila i da će Agencija u julu podneti inicijativu za promenu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije kako bi se ispravile neusaglašenosti s drugim zakonima. Međutim, kaže, tom inicijativom neće biti zatraženo da se uvede obaveza potpunog prijavljivanja imovine ne samo policijskih funkcionera, već i službenika.

–Agencija nema kapaciteta da, pored postojećih nadležnosti, proverava i imovinu policajaca – rekla je Babićeva za „Politiku”.

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela je propisano koji su to državni organi obuhvaćeni ovim zakonom: Tužilaštvo za organizovani kriminal, Služba za suzbijanje organizovanog kriminala, posebna odeljenja nadležnih sudova i posebna pritvorska jedinica.

Što se konkretno tiče policije i dalje je nejasno na koga se odnosi primena ovog zakona. Odredba „Služba za suzbijanje organizovanog kriminala” najverovatnije se odnosi na SBPOK.

Međutim, problem nastaje zbog toga što je SBPOK organizacioni deo Uprave kriminalističke policije MUP-a. Da li se odredba odnosi samo na SBPOK ili na ceo UKP? Nelogično bi bilo da inspektori ili načelnici SBPOK-a prijavljuju imovinu, a da za njihove kolege iz UKP-a takva obaveza ne postoji, posebno ako se zna da i jedni i drugi rade na suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije.

Drugi je problem odredba o obavezi prijavljivanja imovine „lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke” na suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije. Da li to znači da svi inspektori SBPOK i možda UKP imaju obavezu prijavljivanja imovine ili samo njegove neposredne starešine? I konačno da li neko od njih to prijavljuje?

Načelnik SBPOK-a Slaviša Sovtić nije odgovorio na naše pitanje o prijavljivanju imovine. Upravom kriminalističke policije trenutno rukovodi Milorad Veljović koji je prijavio svoju imovinu Agenciji, ali u svojstvu direktora policije, a ne vršioca dužnosti načelnika UKP-a.

U MUP-u i Tužilaštvu za organizovani kriminal je za naš list rečeno da se za sva pitanja o prijavljivanju imovine obratimo Agenciji za borbu protiv korupcije. U MUP-u nisu naveli ko i da li prijavljuje imovinu, dok nam je u kabinetu Miljka Radisavljevića rečeno da je on prijavio svoju imovinsku kartu. Međutim, na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije nema Radisavljevićeve imovinske karte. To što se na sajtu Agencije ne može pronaći imovinska karta Radisavljevića trebalo bi uzeti sa rezervom jer se na njega možda odnosi odredba o tajnosti podataka.

Provera imovine i stila živote se u izvesnoj meri protive pravu na privatnost zagarantovanu Ustavom. Međutim, na ovom pitanju se određuje šta je osnovni interes države. Da li je moguće pomiriti interes države da se efikasno izbori protiv korupcije i u isto vreme zaštititi određena prava?

Ključno je pitanje ima li političke volje da se u sistemu kakav MUP jasno odvoji žito od kukolja, odnosno da se već jednom onaj manji procenat korumpiranih jasno odvoji od većine poštenih i sposobnih čuvara zakona i reda.

-----------------------------------------------------------

Šta su prijavili funkcioneri MUP-a

Na sajtu Agencije se mogu pronaći podaci o imovini Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, Aleksandra Nikolića, državnog sekretara, Milorada Veljović, direktora policije, Miloša Oparnice, načelnika Sektora unutrašnje kontrole, Predraga Marića, načelnika Sektora za vanredne situacije, Željka Kojića, načelnika Sektora finansija, i Slobodana Nedeljkovića, načelnika Sektora za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije. Imovinska karta se prijavljuje samo prvi put, a posle toga funkcioneri imaju obavezu da prijave promenu imovine.Uz to, svake godine podnose izveštaje, a ako nema nikakvih promena onda se na sajtu ne objavljuju novi izveštaji.

Nebojša Stefanović je prvi izveštaj o imovini podneo 2012. kada je postao narodni poslanik i tada je imao četvorosoban stan od 90 kvadrata i automobil „škodu oktaviju”. U poslednjem izveštaju koji je podneo kada je postao ministar unutrašnjih poslova navodi da ima stan od 99 kvadrata po ugovoru o razmeni nepokretnosti i da nema automobil.

Milorad Veljović je podneo dosad tri izveštaja (jedan 2010, a dva 2013. godine).U prvom izveštaju je prijavio stan od 102 kvadrata u zakupu i napomenuo da nema štednih depozita. U poslednjem izveštaju, Veljović je naveo da ima stan od 103 kvadrata po osnovu kupovine i pola vlasništva u jednoj kući i jednoj vikendici od po 87 kvadrata po osnovu zajedničkog ulaganja. Prijavio je i da 2013. godine ima štedne depozite.

Aleksandar Nikolić ima više prijavljenih imovinskih karata od 2012. godine kada je bio savetnik predsednika Tomislava Nikolića, posle toga je podnosio izveštaje i kada je bio državni sekretar u Ministarstvu odbrane. Nikolić nije u periodu od dve godine naveo promene u imovini: stan od 184 kvadrata,garažu i tri poslovna prostora. U poslednjem izveštaju je dodao i magacin od 17 kvadrata.

Miloš Oparnica je podneo dva izveštaja, 2010. i 2013. U prvom je imao deset od 24 delova zemljišta iz nasledstva, dok mu je jedina promena u sledećem izveštaju bila kupovina automobila „suzuki SH4”.

Predrag Marić je podneo tri izveštaja (2010, 2013. i 2014). U odnosu na prvi izveštaj, kada je imao pola vlasništva nad jednosobnim stanom i brvnarom i „sitroenom C5”, Marić je ove godine prijavio samo vlasništvo nad dvosobnim stanom od 41 kvadrata.

Za Željka Kojića se na sajtu Agencije navodi da je poslednji izveštaj podneo 8. aprila 2010. Posle toga, a prošlo je više od četiri godine, nema nijednu prijavu imovine objavljenu na sajtu. U prijavi iz 2010, Kojić je naveo da ima jedan četvorosoban i jedan dvosoban stan, kao i kuću i zemljište. Ima i dva automobila – „opel korsu” i „folksvagen pasat”. Ima i štedne depozite.

Slobodan Nedeljković je dosad podneo dva izveštaja. Jedan 2010, a drugi ove godine. U prvom izveštaju je prijavio polovinu vlasništva na vinogradu od 20 ari, „škodu fabiju” i štedne depozite. Ove godine je, uz pola vinograda, prijavio i stan od 49 kvadrata, ali je napomenuo i da više nema štedne depozite i automobil.

Dušan Telesković

Izradu ovog teksta finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora i ni na koji način ne odražava stavove ambasade Kraljevine Norveške.