Eldorado za strane plaćenike

U Srbiji gotovo da i nema prijava za špijunažu. 

Prema podacima iz godišnjeg izveštaja Republičkog javnog tužilaštva, u 2013. godini nije bilo nijedne presude za špijunažu. Zabeležena je jedna obustava istrage, zatim jedna stara istraga koja još nije završena, kao i dve žalbe na dve prvostepene osude na zatvorske kazne, o kojima još nije odlučeno.

– Špijunaža se uopšte ne prijavljuje. O tome govori podatak da nije bilo čak ni odbačenih krivičnih prijava – rečeno je „Politici” u Republičkom javnom tužilaštvu.

To, međutim, ne znači da špijuna u Srbiji nema. Nedefinisana nacionalna bezbednosna politika i nesređena oblast tajnih podataka može da bude, ali i ne mora da znači, eldorado za „strane plaćenike” i „domaće izdajnike”. Osim toga, špijunaža danas više nije klasična i staromodna, kao u filmovima o Džemsu Bondu i Iliji Čvoroviću. Nema kaskaderskih provala u tajne arhive ni sumnjivih sastanaka na obali reke.

Danas su na delu sajber špijunaža i industrijska špijunaža. Meta interesovanja su ideje, rešenja, projekti i poslovni nagoveštaji, a modus operandi podrazumeva informacione tehnologije.

– Špijunaža je visokointelektualna delatnost, u kojoj se ciljevi postavljaju po deset i pedeset godina unapred, a neke institucije i organizacije planiraju svoje delatnosti i nekoliko vekova unapred. Jer, špijunaža nije samo prikupljanje informacija. To je samo prvi segment špijunske delatnosti. Na osnovu prikupljenih informacija sledi subverzivno delovanje s čitavim spektrom političkog nasilja. Tako je, na primer, devedesetih godina, vrlo uspešno razbijena Jugoslavija – kaže jedan od sagovornika „Politike” iz vrlo dobro obaveštenih krugova.

Podseća da su naši državni organi fokusirani na borbu protiv korupcije i narko-mafije, a da bi istrage špijunske delatnosti morale da budu dugotrajne i dobro osmišljene.

– Kada se uđe u trag špijunskoj delatnosti, bezbednosne službe moraju da odluče da li će ići na krivično gonjenje i dokazivanje krivičnog dela ili će slučaj rešiti nekim drugim metodama, koje uključuju i ustupanje informacija do kojih je špijun došao ili čak razmenu informacija i kombinovanje drugih metoda – kaže naš sagovornik.

Činjenica da pred domaćim pravosuđem ima vrlo malo postupaka za krivično delo špijunaže može da ukaže na tri moguća zaključka: da je Srbija odlično zaštićena od špijuna, da službe vrlo dobro obavljaju kontraobaveštajnu delatnost ili – da se niko ozbiljno ne bavi zaštitom ustavnog poretka i bezbednosti Republike Srbije.

Slobodno se može reći da je ovaj treći zaključak najpravilniji.

Mediji su poslednjih godina izveštavali o nekoliko „špijunskih afera”. Slučaj „Perišić” je najpoznatiji, ali je pred sudom obustavljen zbog suđenja generalu Momčilu Perišiću u Haškom tribunalu. Već više od godinu dana posle oslobađajuće presude u Hagu očekuje se da suđenje za špijunažu može da se odvija pred beogradskim sudom.

– Još nemamo inicijativu tužilaštva da se postupak protiv Perišića nastavi. Ovaj predmet je preuzet iz vojnog pravosuđa, koje je u međuvremenu ukinuto. Takođe, u našoj evidenciji je aktivan i predmet protiv grupe Jugoslava Petrušića, poznate kao grupa „Pauk”, koji je vraćen na ponovno suđenje – kaže Dušica Ristić, portparol Višeg suda u Beogradu.

Vojno tužilaštvo u Beogradu u martu 2002. godine podiglo je optužnicu protiv Perišića, kao penzionisanog generala Vojske Jugoslavije, za krivično delo špijunaže u korist SAD, navodeći da je uhvaćen kako američkom obaveštajcu Džonu Nejboru u motelu „Šarić” na Ibarskoj magistrali predaje poverljiva dokumenta. Osim Perišića, tada su privedeni i potpukovnik Miodrag Sekulić i Vladimir Vlajković. Nejbor se pozvao na diplomatski imunitet i odmah je pušten na slobodu. Proces protiv trojice okrivljenih sada je u nadležnosti Višeg suda u Beogradu, ali još nije počeo jer se čeka inicijativa tužilaštva.

Posle slučaja „Perišić” mediji su pompezno najavljivali nastavak špijunskih afera u vojsci. Potpukovnik Dragoljub Živković priveden je 2003. godine zbog sumnje da je radio u korist Rusije, a optužen je za špijunažu, lažno predstavljanje i falsifikovanje isprave. Kako saznajemo u Višem sudu u Beogradu, postupak protiv Živkovića okončan je 2006. godine – oslobađajućom presudom. Špijunaža nije mogla biti dokazana, pa mu je na teret stavljeno odavanje vojne tajne, ali ni za to nije bilo dokaza, pa je oslobođen.

Špijunske afere potresale su u prošlom veku vrhove vlasti bivše Jugoslavije. Tako, recimo, čuveni profesor iz Sarajeva Nenad Kecmanović nije mogao da bude član Predsedništva SFRJ jer je „viđen da je ručao s britanskim ambasadorom”.

Danas u Srbiji nisu nimalo neobična formalna i neformalna druženja političara i viđenijih intelektualaca sa stranim ambasadorima. Danas je Srbija na sigurnom putu ka zajednici evropskih naroda, a samo najbolje upućeni ljudi u obaveštajnim službama znaju koliko je Srbija zabrinuta za svoju nacionalnu bezbednost.

Aleksandra Petrović

-----------------------------------------------------------

Topografski planovi BIA pred sudom

Jedan od malobrojnih postupaka za špijunažu i odavanje državne tajne, koji je godinama vođen pred Višim i Apelacionom sudom u Beogradu, završen je oslobađajućom presudom za okrivljene koji su obavljali geodetske radove za Bezbednosno-informativnu agenciju (BIA). Reč je o direktoru jednog beogradskog preduzeća za arhitektonske i inženjerske poslove, i o studentu koji je bio angažovan da obavlja geodetske radove za BIA.

Direktor je bio okrivljen da je „učinio dostupnim katastarsko-topografske planove i planove vodova podzemnih instalacija za lokaciju u Ulici kraljice Ane bb”, koji predstavljaju državnu tajnu, tako što je dobijene podatke snimao u folderu BIA, a nije ih uništio na svom računaru. Student-geodeta bio je optužen za špijunažu, zato što je podatke narezao na CD, koji je odneo u Budvu, pa je tako „tajne podatke učinio dostupnim stranoj državi”. Oslobođeni su jer, kako stoji u konačnoj presudi, nema dokaza da su izvršili krivična dela odavanja državne tajne i špijunaže.

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

• Nas ima ko da špijunira ali nema šta.

• Amerikanci i Nemci su bliski obraz uz obraz ili bolje – uvo uz uvo.

• Američki prisluškivač za Merkelovu automatski se uključuje na reči Putin i Vučić.

• Naši su prisluškivali Nikolića jer je naš.

• I Tita su prisluškivali njegovi – Amerikanci i Rusi.

• Rusi spremaju špijunski centar na Kubi. To je vic s bradom.

• Nemci, radi sigurnosti, vraćaju pisaće mašine. Mi bismo mogli Resavsku školu.

• Amerikanci prisluškuju celu planetu ali mi smo nebeski narod.

• Ako prisluškuju Velju Ilića, mora da im krči zvučnik.

• Mi nemamo Votergejt ali imamo voter preko glave.

Dragutin Minić