U novom Kulturnom dodatku u subotu, 26. jula, čitajte:

PISCI O VELIKOM RATU

Do kraja na strani ljudskog

I Ivo Andrić i Tomas Man su svoje romane pisali po okončanju Velikog rata i za njih dobili Nobelovu nagradu. Ratna drama se kod Andrića odvija na onom „jezičku između mosta, pijace i Lotikinog hotela“, a u Manovom romanu rat se priprema „na brdu“, a realizuje „u ravnici“. Andrićevi junaci su obični ljudi, svet bez obrazovanja i lišeni knjiške filozofije, dok su središnji likovi Manove hronike intelektualci: Hans Kastorp, Setembrini i onih 3.000 bezimenih ratnika, mahom studenata.

Dobrivoje Mladenović

--------------------------------------------------------------'

KULTURNA POLITIKA

Šta bi rekao Tesla

Predlagao sam da se sazida potpuno nova zgrada Narodnog muzeja. Potom se javio i prethodni ministar kulture, gospodin Petković, koji je lansirao ideju da se zgrada centralne pošte pretvori u Narodni muzej. Ova ideja naišla je na zdušnu osudu „javnosti”. Čak su i najugledniji intelektualci smatrali za shodno da se pošale kako su videli gospodina Petkovića gde iznosi stolice iz pošte. Ali, šalu na stranu, posle malo smirenja, i donekle studioznije analize, ovaj predlog, iz više razloga, ukazuje se kao logično i izuzetno dobro rešenje

Stanko Crnobrnja

--------------------------------------------------------------

MERA ZA MERU

Školski čas kod Andrića

 Bio sam mlad reditelj i poznavao sam Mihiza dosta dobro. Molio sam ga nekoliko puta da me najavi Ivi Andriću, ali nekako je to slabo pamtio. Onda sam uzeo od njega Andrićev telefon i okrenuo broj (tada su se brojevi okretali). Javi se Andrić. Kažem ko sam i da bih jako želeo da ga upoznam, tužim usput Mihiza. Na to se desilo nešto neočekivano, što nisam primetio da je negde zabeleženo: Andrić se nasmejao. I to ne onako diskretno, već glasno, široko, da se čulo u slušalici. Kaže: „Pa izvolite, dođite.“ I da nemam ništa drugo da napišem, već taj smeh je dovoljan razlog da se ovog susreta javno setim.

Aleksandar Mandić

--------------------------------------------------------------

SVET POZORNICE

Šekspirolozi na prvoj liniji odbrane

Pol Edmondson i Stenli Vels

Razgovor sa Stenlijem Velsom i Polom Edmondsom

Da li je Šekspir zaista napisao 37 komada i 154 soneta? U njegovoj biografiji postoje praznine koje već gotovo dva veka pokušavaju da ispune zagovornici teorija zavere. Kako je provincijski pisac iz Stratforda na Ejvonu, koji nikada nije napustio Britaniju, mogao da napiše komade čija je radnja smeštena u Italiji, poput „Mletačkog trgovca”, „Romea i Julije”, „Mnogo buke ni oko čega” i „Sna letnje noći”?

Ana Otašević

--------------------------------------------------------------

ISTORIJA

Mali-veliki narod na albanskoj golgoti

Pozne jeseni i zime 1915. godine srpska vojska je sa svojim narodom bila primorana da napusti državnu teritoriju i krene put Albanije, i ka Jadranu, u nadi da će je tamo sačekati pomoć saveznika. Srpska vlada je u povlačenju, a Nikola Pašić zamišljen na mostu na Ibru, kako ga se seća dopisnik francuskog „Ilustrasiona“ Anri Barbi. Tokom zbega, iscrpljeni dugim ratovanjem, bez pomoći, izloženi gladovanju, hladnoći, bolestima, napadima Bugara s leđa i naoružanih pljačkaša iz zaseda u albanskim krševima, srpski civili i vojska sve su podnosili s legendarnom istrajnošću, kojoj su se podjednako divili saveznici kao i neprijatelji.

Marina Vulićević