Ljubav „Romea i Julije" je lekovita

Od našeg specijalnog izveštača

Dubrovnik – Tvoja je usna sa mojih greh očistila. Neprijatelj moj to je tvoje ime. Šta sadrži ime? Ruža bi davala slatki miris, pa ma kako je zvali. Ljubavi,snage mi daj… – odjekivali su preksinoć najlepši Šekspirovi stihovi iz tragedije „Romeo i Julija”,umesto Veronom,drevnim Dubrovnikom, uz plamen vatre i ljubavi, patnju, čežnju, očaj, suze...

A da je gost-reditelj Jagoš Marković uradio predstavu za pamćenje,najbolje su potvrdili burni aplauzi, ovacije i cveće,kojim su nagrađivani protagonisti predstave, potvrdivši još jednom da je Dubrovnik najlepše mesto na svetu za priču o ljubavi.

Večna ljubavna priča premijerno je izvedena preksinoć,u blizini mora, u renesansnom dvorcu Skočibuha na Boninovu, kao prva dramska premijera na ovogodišnjim 65. Dubrovačkim letnjim igrama, s ambicijom da istraži vrednosti ljubavi i grešnost mržnje. Predstava je zaživela u zahtevnom prostoru u kojem je pre gotovo tri decenije Joško Juvančić postavljao „Trilogiju” Ive Vojnovića.

Ovom predstavom,koju je znalački postavio lucidni Jagoš Marković, na poziv direktora Krešimira Dolenčića,ujedno jeobeleženo450 godina od rođenja najpoznatijeg svetskog dramskog autora –Vilijama Šekspira. Adaptaciju teksta,prema prevodu Josipa Torbarine,napravila je Aleksandra Glovacki, kostimografiju je potpisao Leo Kulaš, oblikovanje svetla Rade Stamenković.

Preksinoć smo imali priliku da vidimo sasvim drugačiji rediteljski rukopis Markovića, poznatog po scenskoj eksploziji. Ovog puta bio je sveden, smiren, a opet, nepogrešivo tačan, nadahnut, opijen emocijom. S urođenom suptilnošću i verom u ljubav sigurno je vodio glumce i pružio publici nezaboravnu pozorišnu čaroliju. Scenom su dominirale nijanse bež, bordo i crne. Zašto je bašovim koloritom obojio Šekspirove junake,pitali smo kostimografa Lea Kulaša.

–Još u aprilu,Marković mi je pokazao prostor u kojem će biti izvedena predstava. Odmah sam pomislio da glumce obučem u kostim renesanse ali začinjen modernom notom zbog jačeg efekta. A sama priča nametnula je kolorit– objasnio nam je Kulaš.

Posle predstave dugo je dubrovačka publika razmenjivala mišljenja i emocije koje je u njima probudila tužna sudbina Romea i Julije. U jednom trenutku u dvorištu dvorca pojavila se kompletna glumačka ekipa u belim majicama s jasnim natpisom: „Sine, ovo radi ludilo”. Kako, zapravo, glasi rečenica koju je Jagoš Marković nebrojeno puta izgovarao na probama, koja je obeležila tromesečni glumački rad.

Među publikom koja je došla da vidi novi iskorak Jagoša Markovića bila je i hrvatska glumica Ksenija Marinković.

–Svedoci smo čiste emocije koja je dominirala scenom. Preplakala sam celu predstavu,iako dobro znam i ko su Romeo i Julija i šta je u literaturi Šekspir. Ipak, nisam mogla da se oduprem utisku i suze su samo navirale– rekla je Ksenija Marinković.

–Romeo i Julija znači ljubav. Besmisleno je drugačije razmišljati. Predstava je lekovita jer nam je autentičnost ovog klasičnog komada učinila dostupnom. Isto tako,znam koliko je delikatno raditi predstavu za letnji festival u ambijentalnom prostoru. Nekada se taj prostor stopi s pričom, a nekada je potpuno blokira. Ovoga puta sve je profunkcionisalo kako treba– rekao nam je Branislav Mićunović, bivši crnogorski ministar kulture i aktuelni ambasador Crne Gore u Srbiji.

Da pomenemo i sjajnu glumačku ekipu koju je okupio Marković. Likove Romea i Julije sa mnogoemocija tumačili su Robert Budak i Kristina Stevović, Romeovog oca Montekija Žarko Savić, njegovu ženu Jelena Perčin, Julijinog oca Kapuletija Siniša Popović, a Nataša Janjić Lokas njegovu suprugu, dok Julijinu dadilju igra Neva Rošić.Veronskog kneza tumačio je Boris Svrtan, Parisa Dado Ćosić. Merkucio je Amar Bukvić, Benvolio je Ivan Glovacki, Tebaldo Stefan Kapičić, Fratar Goran Grgić, Baltazar Andrej Dojkić, Samson Robert Bošković, Abram Matko Knešaurek, a sluga Nikola Sekolo.

Predstava „Romeo i Julija” imala je sinoć prvu reprizu, a Dubrovčani će moći da je vide reprizno i večeras i sutra uveče. U predstavi su mogli da uživaju i strani gledaoci,preko titlova na engleskom jeziku na sopstvenimili iznajmljenim tabletima.

Borka G. Trebješanin