Tajna žutog „mercedesa"

Spisima slučaja „Žuta kuća” pridodat je i transkript emisije novinara Bi-Bi-Sija Nika Torpa, koji je u proleće 2009. godine došao do očevidaca zločina nad Srbima. U emisiji je objavljen razgovor sa čovekom koji je bio zlostavljan u bazi OVK u pograničnom gradiću Kukeš u Albaniji.

„Video sam mnogo toga, video sam kako prebijaju ljude, bodu ih noževima, udaraju motkama. Video sam ljude koji ništa nisu jeli 5–6 dana. Video sam ljude kojima su oblačili pancirna odela, a zatim pucali u njih da bi proverili da li su odela zaista neprobojna. Video sam kako ljude bacaju u grobove, kako ih tuku i ubijaju”, kaže jedan očevidac. 

Ovaj čovek je rekao da su zatvorenici uglavnom bili Srbi i Romi, ali i kosovski Albanci, i to isključivo civili.

Žuti „mercedes” nije imao registarske tablice. Prema navodima Bi-Bi-Sija, ovaj automobil bi pokupio izvestan broj zatvorenika i odvezao ih nekud. Ljudi su zatim likvidirani, a njihova tela nikada nisu nađena.

Drugi sagovornik pričao je da su trojica zarobljenika odvezena u jednu privatnu kuću u blizini Kukeša, gde ih je dočekala grupa ljudi od kojih su dvojica bili lekari.

„Kada smo dovezli prvu grupu sa Kosova u Burelj, čuo sam da ih lekari pregledaju i da im uzimaju uzorke krvi. I vodili su računa da ih ne tuku i ne maltretiraju. To je bilo potpuno neobjašnjivo. Koga bi se još ticalo njihovo zdravstveno stanje? Kasnije sam čuo o tome da se ovi zatvorenici, ili možda njihovi bubrezi, transportuju na aerodrom i zatim prevoze u Tursku”, rekao je taj čovek.

Tri odvojena izvora navode da su čuli da se zatvorenicima vade organi i da se prodaju za potrebe transplantacija koje su se obavljale u inostranstvu.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije došlo je do saznanja da je 75 pacijenata sa Kosova i Metohije, obolelih od teške insuficijencije bubrega, svojevremeno primljeno u Kliničko-bolnički centar „Majka Tereza” u Tirani. Iste godine, još 70 pacijenata sa KiM sa istom dijagnozom primljeno je u Univerzitetsku bolnicu u Skoplju.

U Tirani je na lečenju zadržano 35 pacijenata, dok ih je 25 poslato u Italiju, a 15 u Austriju, gde su čekali transplantaciju bubrega, dok je nekoliko operacija obavljeno u Albaniji.

Istražujući slučaj italijanskog hirurga Marija Spalonea, koji je 2004. godine uhapšen zbog sumnje da je nameravao da otvori klinike u gradovima Durs i Firej, sa ciljem da pribavlja ljudske organe za tržište Evropske unije, novinarka TV Top njuz Bljerina Moka objavila je intervju sa doktorom Sulejmanom Kodrom, šefom Odeljenja za transplantacije klinike „Majka Tereza”. Kodro je odgovorio da se hirurzi ne mogu smatrati odgovornim ukoliko je takvih slučajeva bilo.

Srpski istražitelji došli su svojevremeno do informacije iz policije da je, nakon što je u albanskim medijima najavljena poseta tužioca Vladimira Vukčevića toj zemlji, u posetu premijeru Saliju Beriši došao tada bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj.

Tokom boravka najavljena je njegova protokolarna poseta Albaniji kao i susret sa princem Lekom Zoguom, na koga je, kako se sumnja, uticao da ubedi premijera Albanije Salija Berišu da izda nalog bezbednosnim službama da unište svu dokumentaciju koja se odnosi na kidnapovanje, prebacivanje na teritoriju Albanije i likvidacije Srba, sa čim Ramuš Haradinaj direktno može biti povezan.

Prema tim informacijama, Haradinaj je u rodbinskoj vezi sa princem Lekom Zoguom preko svoje supruge.

U informaciji do koje je došlo srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, Haradinaj je često boravio u Albaniji posle završetka sukoba 1999. godine i lično je organizovao prebacivanje osoba srpske nacionalnosti koje su bile zatočene u napuštenom rudniku u mestu Kruma sa Kosova u tu zemlju.

Ima indicija da su Srbi u tom rudniku zlostavljani, ubijani i da su im vađeni vitalni organi u cilju ilegalne trgovine.

Haradinaj je, kako se navodi, u tom periodu bar jednom nedeljno avionom putovao u Tiranu odakle se vraćao sa torbom punom para. Sumnja se da je reč o zaradi od trgovine organima.

Policijski izvori navode da su u poseti albanskom premijeru bili i Hašim Tači, Hafer Haliti, generali Sami Ljuštaku i Sulejman Selimi, sa istim ciljem kao i Haradinaj. Svi oni stekli su imanja i lokale u rejonu Prištine novcem  za koji se ne zna odakle potiče.

„Hirurški turizam”

Makedonija, Kosovo i Metohija, Albanija i Bugarska označene su u izveštaju Američke zdravstvene organizacije iz decembra 2007. godine kao zemlje „hirurškog turizma za sakupljanje organa”.
Istraživanje „Amerikan kronikla” pokazuje da se operacije uzimanja organa obavljaju u istočnoj Evropi, a posebno na Kosovu i Metohiji, u Albaniji, Bosni i Hercegovini i Makedoniji.

Organi se distribuiraju u Nemačku, skandinavske zemlje, SAD, Izrael, Veliku Britaniju... U tom kriminalnom lancu su i doktori iz Izraela, Turske, Brazila i Filipina koji, kako se navodi, pustoše Balkan u potrazi za organima.

Cene organa

Sumnja se da su organi nestale dece u Albaniji ilegalno uzimani i prodavani na crnom tržištu. Bubrezi se prodaju po ceni od 25.000 dolara, jetra za 10.000 dolara, a godišnji prihod od trgovine ljudskim organima procenjuje se na 1,2 milijarde dolara.