OEBS ima šansu da reši krizu u Ukrajini

Rusija se u ovom trenutku oseća pritisnutom od zapadnih zemalja – EU, SAD i NATO-a. Beograd i Moskva imaju tradicionalno bliske odnose sazdane na dugogodišnjem međusobnom poverenju. Krista Markvalder, potpredsednica švajcarskog parlamenta i predsednica Komisije za spoljne poslove, vidi veliku šansu za mirno rešenje krize u Ukrajini baš zbog činjenice da Švajcarska i Srbija zajednički uzastopno predsedavaju ove i sledeće godine Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

„Ako je predsedavajući OEBS-a zemlja u koju Moskva ima poverenja, sigurno će lakše sesti za pregovarački sto nego da je na čelu ove organizacije neka od evropskih država koja u Rusiji vidi isključivog  krivca za sve što se desilo. Za dugotrajnije mirno rešenje, neophodno je da sve zemlje učestvuju u njegovom iznalaženju pod kapom OEBS-a”, kaže za „Politiku” Markvalderova, koja je članica švajcarske Slobodne demokratske partije, iste stranke kojoj je pripadao i Dik Marti kada je otpočeo istragu oko zločina kosovskih Albanaca nad Srbima.

Prvi put otkako OEBS postoji, Švajcarska i Srbija jedna za drugom zajednički predsedavaju OEBS-u, a nijedna nije članica vojnog saveza?

To nam pruža velike mogućnosti. Ni Srbija ni Švajcarska nisu članice NATO-a, ni EU. To je na neki način dokaz njihove nepristrasnosti. Zato naše dve države imaju kredibilitet na međunarodnom planu. U ovom trenutku se OEBS suočava sa krizom u Ukrajini. To nama kao predsedavajućima pruža veliku šansu da se ojača uloga ove organizacije stvorene u vreme hladnog rata i da se na nepristrastan način stvori platforma za rešavanje ove krize.

Da li će predsedavanje Srbije biti zakomplikovano zbog naših bliskih veza sa Rusijom i odbijanja da uvedemo sankcije Moskvi?

Moj politički kredo je da uvek vidim prednosti i šanse, a ne probleme. Šansu vidim u tome što istorijski bliske veze između Srbije i Rusije stvaraju atmosferu poverenja između Moskve i Beograda, a to naravno može da pomogne da se nađe razumno rešenje za ovu krizu. To je dobra prilika za jačanje uloge OEBS-a i njegovu legitimizaciju. Mi danas vidimo da je ova organizacija još jako potrebna kada je reč o rešavanju sukoba u Evropi.

Kako to da baš sa Srbijom zajednički predsedavate OEBS-u i da se naši odnosi razvijaju iako je Švajcarska jedna od prvih zemalja koja je priznala nezavisnost Kosova? Kako to da verujete da Srbija može da ima ulogu posrednika u međunarodnim konfliktima?

Neutralne zemlje se često biraju da budu posrednici u pregovorima. Mislim da je u slučaju Ukrajine to sada vrlo važno i za nas je to šansa da zajednički radimo na rešenju. Zajedničko predsedavanje pružilo je odličnu priliku da razvijamo odnose između naše dve zemlje i da zajednički ostvarimo nešto vredno na međunarodnom planu. Činjenica da je danas na granici Ukrajine i Rusije u toku oružani sukob ukazuje da je ovakva međunarodna organizacija neophodna. I Srbija i Švajcarska su uverene da mogu da doprinesu mirnom rešavanju ovog konflikta, i to, čini mi se, cene i ostale članice OEBS-a. Mislim da će baš to što je Srbija u bliskim vezama sa Rusijom dati snagu da se iznađu povoljne platforme na osnovu kojih će, nadam se, doći do mirnog rešenja ovog konflikta.

U Švajcarskoj ste predsednica Novog evropskog pokreta i zalažete se da Švajcarska postane članica EU. Da li imate podršku javnosti?

Ja verujem da bi naša zemlja trebalo da postane članica EU, da bi mogla da utiče na donošenje odluka. Mi smo jako bliski sa EU, ali nemamo svoj glas, ne možemo da utičemo na odluke koje se tamo donose. Mi smo neka vrsta pasivnog člana. A ja bih želela aktivnije članstvo. Zbog ekonomske krize u zemljama na jugu EU, imidž EU se urušio ne samo u javnom mnjenju zemalja članica već i onih država koje nisu članice. Kad bi sutra bio kod nas referendum za članstvo u EU, ne bi prošao. Većina bi bila protiv.

Novi tribunal u Hagu za zločine kosovskih Albanaca nad Srbima i drugim nealbancima uskoro će početi sa radom zahvaljujući radu vašeg zemljaka Dika Martija i nekadašnjeg partijskog kolege Dika Martija. Šta o tome mislite s obzirom na to da je vest o trgovini organima lansirala Karla del Ponte, Švajcarkinja koja je bila glavni tužilac u tribunalu za bivšu Jugoslaviju?

Jako je važno da rodbina i prijatelji žrtava saznaju šta se stvarno dogodilo. Da mogu da počnu da žive novi život bez mržnje i straha i da počinioci budu kažnjeni. U interesu je međunarodne zajednice da se pravda zadovolji.

Zar ne mislite da se mnogo kasni s tim?

Što pre počne sa radom, to je bolje. Zadovoljna sam što je Dik Marti obavio tako dobar posao kao član parlamentarne delegacije u Savetu Evrope. Mi smo takođe razgovarali o tom izveštaju u našoj Komisiji za spoljne odnose. Prošlo je mnogo vremena, ali očigledno je da je potrebna i politička volja da se krene u detaljniju istragu zločina.

------------------------------------------------------ 

Posle EU, najveći donatori

Krista Markvalder ukazuje da je Srbija jedna od glavnih destinacija švajcarskih donacija još od 1991. „Odmah posle poplava, Švajcarska je donirala 5,9 miliona evra kako bi pomogla ugroženima koji su ostali bez krova nad glavom i da se obnovi porušena infrastruktura. Posle EU, mi smo materijalno najveći donatori za obnovu objekata od poplava. To je važno zbog humanitarnih razloga, ali mi takođe želimo da Srbija napreduje, stalo nam je do toga da mlada generacija dobije perspektivu. Žao nam je što mladi obrazovani ljudi odlaze iz zemlje dok je Srbiji potreban kvalifikovan kadar.”