Ne vadite se na vreme

Pljušti kiša, fijuče vetar, sevaju munje. U razmaku od nekoliko sati, temperatura vazduha pada sa 32 na 23 stepena. Većina ljudi je nezadovoljna, mnogi vrte iste rečenice: „Je l’ i tebi ovako loše? Tako sam mrzovoljan. Vučem noge, nemam elana, totalna depresija...”

Da li vremenske neprilike – nagli skokovi ili padovi temperature, oluje praćene grmljavinom i razornim vetrom – mogu tek tako da utiču na mentalno stanje zdravog pojedinca? Stručnjaci kažu – ne.

–Iako se donedavno mislilo da su klimatske promene okidač za pojavu duševnog poremećaja, moram naznačiti da one nemaju nikakav uticaj na ljudsku mentalnu ukupnost, a posebno ne utiču na duševne bolesti. I ozbiljna istraživanja sprovedena u poslednjih četvrt veka pokazuju da promene klime mogu da utiču samo na somatsku, organsku funkcionalnost organizma, nezavisno od uma. Što se mentalnog doživljaja tiče, on je odraz ili posledica naših strepnji da će takve vremenske promene imati nepovoljan uticaj na mentalno stanje. To znači da su u nama usađene predrasude i predznanja da to tako treba da bude. Otud zdrava osoba, kad ujutro vidi tmurno, maglovito vreme ili kišu, obično nije čila. Klima s tim ipak nema nikakve veze, jer nema stvarni uticaj na naše neurone, već je to samo zato što osoba najčešće ima uverenje da zbog takvog dana nije ni za šta – objašnjava prof. dr Milutin Nenadović, direktor Klinike za psihijatriju „Dr Laza Lazarević”.

Posledice klimatskih talasanja uglavnom stižu one koji boluju od respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja, ali sve više utiču i na najmlađe. Zato je važno, ističe pedagog Jelena Holcer, direktorka „Škole za roditelje”, da očevi i majke budu upoznati s astrafobijom, strahom od munja i grmljavina, koji kod dece postaje sve češći.

– Ovaj strah uglavnom prolazi spontano, postepeno, kad dete kroz lično iskustvo i podršku roditelja shvati da je bezbedno bez obzira na vremenske prilike. Mališani počinju da se plaše grmljavine i drugih prirodnih pojava otprilike u trećoj godini, ali to nije neophodna faza odrastanja. Dok grmi, dete će se najsigurnije osećati u zatvorenom prostoru pa se roditeljima preporučuje da spuste roletne, jer time sprečavaju da dete vidi munje, koje takođe mogu izazvati njegov strah. Treba da puste glasnu muziku kako bi ublažili spoljne zvukove – nabraja Holcerova, podsećajući da ovakvo ponašanje ne predstavlja bežanje od problema, već psihološku zaštitu deteta. Roditelji ne treba ni da se rugaju mališanima, a ne treba ni da izgovaraju čuvene rečenice: „Samo se kukavice plaše” ili „Ti si već veliki dečak (devojčica)”.

– Ovakva reakcija neće pomoći detetu, niti rešiti problem njegovog straha. Zato treba biti smiren, jer će roditeljska opuštenost detetu pokazati da je bezbedno pored njih – ističe pedagog.

M. Brakočević