Ideologija kroji mišljenje o klimi

Drama sa klimatskim promenama nije ništa drugo nego liberalna ujdurma, stav je najveće većine američkih konzervativaca. Mišljenja republikanaca i demokrata u vezi sa ovim pitanjem toliko suprotstavljena da je jasno da ideologija, a ne naučni dokazi, kroji njihovo mišljenje o globalnom zagrevanju.

Institucije poput Nase i Američke nacionalne akademije nauka tvrde da je za drastične promene klime kriva neumerena emisija ugljen-dioksida. Oko 97 odsto naučnika iz ove oblasti smatra da je upravo čovek uzrokovao zagađenje zemlje, vode i vazduha. Međutim, republikanci odbijaju tvrdnje ekologa da je ljudska aktivnost, oličena u preteranoj proizvodnji i potrošnji, odgovorna za efekat staklene bašte. Njihovi stavovi proizlaze iz njihovog jasnog ideološkog obrasca – država ne treba da se meša u ekonomiju, što u ovom slučaju znači i da ne treba da donosi ekološke propise i određuje poreze na prljavu tehnologiju koji štete profitu.

Poznati američki ekonomista Pol Krugman u jednoj od svojih kolumni u„Njujork tajmsu” objasnio je da su ovakvi stavovi ekonomski neopravdani jer uvođenje „zelenih” tehnologija ne bi štetilo privredi u onoj meri o kojoj konzervativci govore. Republikanci govore o liberalnim prevarama, ali je, zaključuje Krugman, teško zamisliti da su se hiljade naučnika širom sveta dogovorile da zastrašuju svet pričom o zagrevanju planete samo da bi opravdale upliv države u sferu ekonomije.

S druge strane, demokrate zagovaraju poreze na upotrebu fosilnih goriva, a predsednik Barak Obama nedavno je predstavio plan za smanjenje emisije gasova iz elektrana za 25 odsto. On je ranije obećao i da će SAD do 2020. emitovati 17 odsto manje štetnih gasova nego 2005.

Obamini konzervativni protivnici odmah su ustali protiv ovih planova, tvrdeći da će zbog predsednikovih eksperimenata mnogi radnici ostati bez posla.

„Ne verujem da ljudska aktivnost uzrokuje ove dramatične promene klime na način na koji nam naučnici to predstavljaju. I ne verujem da će zakoni koji predlažu učiniti išta u vezi s tim, osim što će uništiti našu ekonomiju”, kazao je republikanac Marko Rubio za televiziju Ej-Bi-Si.

Među demokratama se kao najveći zagovornik prelaska na čiste tehnologije predstavlja nekadašnji potpredsednik SAD Al Gor. On je u vladi Bila Klintona bio delimično uspešan u usvajanju inicijativa za smanjivanje potrošnje fosilnih goriva, ali je njegov potpis na Sporazum iz Kjota bio samo simboličan. Amerika nikada nije ratifikovala ovaj međunarodni dogovor o smanjenju emisije gasova, pa Gorov paraf nije imao nikakav stvarni uticaj. On je kritikovao nekadašnjeg šefa Bele kuće Džordža Buša za zanemarivanje ekoloških pitanja, ali je i sam prozivan kao neko ko na ekologiji samo gradi političku karijeru kada je otkriveno da njegova kuća troši 20 puta više energije od prosečnog američkog domaćinstva.

Ipak, demokrate, uopšteno gledano, i dalje važe za zagovornike smanjivanja emisije gasova, dok samo tri odsto konzervativaca podržava ova nastojanja, kao i naučna saznanja o klimatskim promenama. Jedan od njih je Džon Hantsman koji je u maju u tekstu u „Njujork tajmsu” kritikovao stranačke kolege kojima je „dijalog o klimatskim promenama sveden na to da li neko u njih veruje ili ne, kao da je reč o religioznoj mantri” a ne o proverljivim naučnim činjenicama.

Politička ubeđenja dovoljna su tako da se formira mišljenje o klimatskim promenama, a i Srbija je primer za to. Ovde jedan deo javnosti čvrsto veruje da Amerikanci kontrolišu klimu i da su oni krivi za majske poplave ili nedavne grmljavine. Teorije zavere nedavno je raspalila priča o tome da Amerikanci menjaju vremenske uslove na planeti uz pomoć svog programa HAARP. Uzalud srpski naučnici govore da se pomenute antene ne nalaze u Srbiji a američki da HAARP ne može da menja klimu već samo da izučava pojave polarne svetlosti i radio-komunikacija. Ovde treba primetiti da je sama Amerika često na meti prirodnih katastrofa. Pre nekoliko dana grom je ubio jednog čoveka i povredio 13 ljudi u Kaliforniji, državi u kojoj se vlasti svakog leta bore s požarima. Jak sneg, ledena kiša i vetrovi u februaru su pogodili istočnu obalu, zaustavili drumski i avionski saobraćaj i ostavili bez struje hiljade potrošača. Konačno, uragan „Katrina” je 2005. kosio sve pred sobom. Podržavaocima ove ideje može se zato postaviti pitanje zašto SAD, ako već kontrolišu prirodne pojave, sebi ne obezbede malo bolju klimu. Ali za one koji hoće da veruju da je Amerika kriva za sve, ovde već počinju nove teorije zavere.

J. Stevanović