Od nedodirljivog do ozloglašenog

Najmasovnija partija na svetu – KP Kine (82 miliona članova) minule sedmice pokrenula je istragu protiv nekad nedodirljivog Džoua Jongkanga (71), bivšeg šefa državne bezbednosti i jednog od najmoćnijih kineskih političara u ovom veku.

Istraga protiv Džoua je pokrenuta zbog sumnji u „teško kršenje partijske discipline”, kako je izvestila Sinhua, mada se u zvaničnoj verziji ne navodi više detalja, ukazao je Rojters. Taj izraz, pak, u kineskom političkom žargonu obično predstavlja eufemizam za korupciju.

Za vreme petogodišnjeg mandata na čelu državne bezbednosti, Džou je nadgledao rad policije, civilne obaveštajne agencije, paravojne policije, sudstva i tužilaštva. Kineski mediji podvlače da je Džou Jongkang do sada najviši funkcioner protiv koga je pokrenuta istraga posle suđenja vođama Kulturne revolucije 1980. godine.

Ovaj danas ozloglašeni kineski funkcioner bio je do pre dve godine (kada je penzionisan) jedan od devet članova Stalnog komiteta Politbiroa KP (najmoćnijeg državnog organa) u vreme tadašnjeg predsednika Hu Đintaoa. Sada Stalni komitet ima sedam članova, pod vođstvom kineskog predsednika Si Đinpinga.

Si je u više navrata ukazivao da korupcija može da sruši i partiju i državu, aludirajući i na veliki skandal od pre dve godine u koji su bili umešani visoki zvaničnici, uključujući i člana Politbiroa Boa Silaja (64). Ovaj bivši šef partije Čongćinga, prošle godine je osuđen na doživotnu robiju zbog korupcije, mita i zloupotrebe vlasti. Boova žena Gu Kailai godinu dana ranije osuđena je na odloženu smrtnu kaznu zbog ubistva britanskog državljanina.
 
Bo je uporno odbacivao optužbe da je primio mito od 3,5 miliona dolara od preduzetnika i bliskog prijatelja Sua Minga i biznismena Tanga Sjaolina. Ključni svedok optužbe, Vang Džengang, bivši službenik u Dalijanu, gde je Bo bio gradonačelnik devedestih godina, izjavio je pred sudom da je Bo, u njegovom prisustvu, telefonirao svojoj supruzi Gu Kajlaj i rekao joj da preuzme pošiljku od pet miliona juana, na ime jednog lokalnog građevinskog projekta.

Kineski rukovodioci stalno ponavljaju da korupcija i zloupotreba vlasti od strane zvaničnika predstavlja glavnu opasnost po legitimitet njihove vlasti, ali taj problem i dalje ostaje duboko ukorenjen u društvu i pored čestih obračuna s korumpiranim kadrovima.

Komunistička partija koja je u Kini bez prekida na vlasti od 1949. nastoji da očuva legitimitet u javnosti pred rastućim nezadovoljstvom zbog korupcije i nejednakosti, čak i dok privreda nastavlja s rastom. Tokom poslednjih 10 godina, u Kini je ostvaren prosečan godišnji ekonomski rast od 10,7 odsto, daleko iznad svetskog proseka od 3,9 odsto tokom istog perioda.

Korupcija košta Kinu više od ukupnih troškova za obrazovanje, podsetio je nedavno Bi-Bi-Si, pozivajući se na jedan izveštaj američkih istraživača. Prema studiji Karnegijeve zadužbine, mito i krađe lokalnih funkcionera koštaju Kinu svake godine 86 milijardi dolara.

Najnoviji korupcionaški skandal svedoči da su kineske vlasti zaplenile imovinu od najmanje 90 milijardi juana (14,5 milijardi dolara) od članova porodice i saradnika Džoua Jongkanga. Više od 300 Džouovih rođaka (uključujući i njegovog sina Bina), političkih saveznika i poslovnih saradnika privedeno je ili ispitano.

Komunistička partija Kine sa velikom mukom pokušava da iskoreni korupciju u svojim redovima. Kineska vlada je u poslednjih pet godina zbog primanja mita kaznila više od 50.000 funkcionera, ali i dalje strahuje da bi korupcija mogla da potkopa njen ugled i moć.

„Rupe u zakonima”, kao i nedostatak saradnje sa međunarodnom zajednicom, ukazuju kineski zvaničnici, ohrabruju korumpirane funkcionere da nekažnjeno beže u inostranstvo sa ukradenim novcem.

Partijski dnevnik „Ženmin žibao” podseća da je lider KP Kine Si Đinping nedavno zatražio od 82 miliona članova partije da „žive jednostavnim životom i da izbegavaju iskušenje kao što je pohlepa za novcem”. Si pokušava da povrati ugled KPK koji je poljuljan korupcionaškim skandalima na visokom nivou.

Ideološki, ubrzano otvaranje partije za laobane – kako Kinezi nazivaju gazde – predstavlja prekretnicu, iako je „konačni cilj KPK” i dalje, prema njenom statutu, „ostvarenje ideje komunizma”. Ali, ako više nema klasne borbe, nema ni komunizma, primećuju posmatrači.

Analitičari ocenjuju da je KPK ranije nastojala da ostavi utisak partije radnika i seljaka, ali je postala „partija gazda i elite”, dodajući da taj ideološki zaokret nosi i rizike, pre svega povećanje nezaposlenosti i socijalne nejednakosti.

I razmahu korupcije, o kojoj svedoči i slučaj nekad nedodirljivog a danas ozloglašenog Džoua Jongkanga.