Lokalni izbori i mala politika

U pozadini velikih tema i postizborne podele vlasti, stranačke centrale su tiho počele pripreme za predstojeće lokalne izbore. Sređivanje stanja po opštinskim odborima, posete emisara ovlašćenih da posreduju u unutarstranačkim sukobima, pomoć sa viših nivoa sredinama u kojima su "naši" na vlasti, te niz drugih aktivnosti pouzdan su znak da će u sledećih nekoliko meseci Srbiju zahvatiti još jedna (pred)izborna groznica. Situacija u samim lokalnim organizacijama naših partija još je življa. Kuju se prvi koalicioni planovi, kadrovske bitke su u jeku, smišljaju se pitanja i odgovori za predstojeću kampanju. A ko može, gleda da u vremenu koje je preostalo uradi za svoje mesto ono što nije stigao za prethodne tri godine. Doduše, zbog nedostatka zakonske regulative, još uvek nije poznato na koji će se način birati predstavnici građana u lokalnim parlamentima, niti je poznato kako će tačno funkcionisati nove opštinske i gradske vlasti. No, izvesno je da će se miris političkog baruta vrlo skoro ponovo osetiti. I pre nego što se to dogodi, pre nego što buka kampanje uguši mogućnost za trezveno razmišljanje, valjalo bi ukazati na neke vrline "male komšijske politike" o kojoj će se odlučivati na tim izborima.

Zašto su lokalni izbori partijama postali toliko značajni – nije teško odgonetnuti. Još uvek važeći Zakon o lokalnoj samoupravi dao je opštinskim organima velika ovlašćenja. Onaj koji će biti donet sasvim sigurno ih neće u bitnome smanjiti, naprotiv. Osvojiti vlast u nekoj opštini, znači upravljati velikim novcem, delegirati direktore u javnim preduzećima čiji je osnivač lokalna samouprava, uticati na postavljenja direktora osnovnih i srednjih škola, a tu su i domovi zdravlja, neke od ustanova kulture, predškolske ustanove i još puno drugih izazovnih pozicija. Da ne govorimo o zapošljavanjima koja nakon toga slede. Naravno, važnost izbora u Novom Sadu ili Beogradu, upravo zbog resursa koji su u igri, daleko nadilazi nivo izbora u manjim sredinama. S druge strane, te sredine su bitne zato što se u njima moraju zadovoljiti potrebe stranačkih aktivista koji iznose glavni teret svake kampanje. Ljudi koji u nevreme lepe plakate, koji dele letke, nose zastave, satima telefoniraju, popunjavaju hale na velikim konvencijama, uopšte oni koji svojim radom omogućavaju stranci da deluje, čine dragoceni deo partijske infrastrukture o kojem se mora voditi briga. I zato su strankama važni lokalni izbori u svakom mestu, jer se samo pobedom na njima može izaći u susret zahtevima "baze".

Ipak, lokalni izbori i politika, po prirodi stvari, imaju nešto od  demokratičnosti koja nedostaje izborima "velike" politike. Sva visoka politička tehnologija predizborne kampanje jednostavno nije toliko važna. Mogućnost da efektnim sloganima, beskrajnim emitovanjem spotova ili kakvom drugom medijskom alhemijom spin-doktora i stručnjaka za politički marketing ubedite građane da glasaju za vas je vrlo mala. Kampanje se zapravo odvijaju paralelno sa svakodnevnim životom, u kafanama, na slavama, rođendanima, na pijaci i ulici. Vode se razgovori u kojima građani ne prepričavaju teze preuzete iz medija, već se govori o stvarima koje je nemoguće sakriti i koje svi dobro znaju. Svaki spor oko toga da li je nešto urađeno ili nije rešava se kratkom šetnjom na lice mesta. Strankama je taj metod svakako jeftiniji, ali i neuporedivo teži. U manjim sredinama ljudi se međusobno poznaju, pa im je teško prodati rog za sveću. Ugled i glas koji se zasluži godinama života u nekoj sredini ne da se ni popraviti ni pokvariti za dva meseca. Izrečene neistine i izneverena obećanja se ne daju lako zabašuriti i pomesti pod tepih. A meštanima je vrlo važno ko će ih voditi, jer na svakodnevni život kud i kamo više utiče predsednik opštine negoli Tadić ili Koštunica.

Nije mi namera da romantizujem čaršijsku narav srpske palanke. Još manje da u njoj tražim nekakav uzor blizak autentičnoj demokratiji. Ipak, pre nego što sa prezirom odbacimo životnu i političku mudrost tog načina života, zapitajmo se da li bi se naši "veliki" političari ponašali na isti način kada ih od pogleda građana ne bi štitili timovi medijskih eksperata i zatamnjena stakla automobila.