Tatjana Jelača rekordom do srebra

Na 24. rođendan otputovala je Tatjana Jelača u Cirih na 22. evropsko prvenstvo u atletici ne obećavajući ništa... Govorila je da želi plasman u finale, nije prognozirala plasman ni rezultat, već samo da može mnogo...

I bacila je koplje više nego ikad u karijeri u petoj seriji finala i svoj prošlogodišnji državni rekord (62,68) popravila na 64,21 metar. Tim hicem osvojila je prvu medalju na velikim takmičenjima u seniorskoj konkurenciji, drugu srebrnu za našu atletiku u Cirihu (čime je nadmašen Helsinki 2012. kada je Bekrić osvojio srebro, a Kolašinac bronzu) i prvu medalju u bacačkim disciplinama za našu žensku atletiku.

Ovim uspehom nadmašila je i sve bacačice koje su nastupale u jugoslovenskom dresu, jer je jedinu medalju, baš u bacanju koplja, na Evropskom prvenstvu u Rimu pre četrdeset godina osvojila Slovenka Nataša Urbančič.

Uspeh Tatjane Jelače je svakako pravi podvig, ali moglo bi se reći da je na neki način bio i očekivan. Naime, od prvih dana njene atletske karijere u Sremskoj Mitrovici važila je za veliki talenat. To je potvrdila trijumfujući na Evropskim olimpijskim igrama mladih 2007. u Beogradu, još više 2008. u Bidgošću osvojivši bronzu na Svetskom juniorskom prvenstvu i 2009. u Novom Sadu, kada je osvojila titulu junirske prvakinje Evrope. Ali, karijeru nije nastavila u istom stilu, treneri su se menjali oko nje, ali bez značajnijeg napretka, sve dok nije počela da radi sa Dragišom Đorđićem...

Na prošlom šampionatu Evrope u Helsinkiju bila je sedma u finalu, prošle godine osvojila je srebro na Mediteranskim igrama u Mersinu, a na Svetskom prvenstvu u Moskvi u finalu se zaustavila na devetom mestu. U Cirihu postala je vicešampionka Starog kontinenta, ali pođimo redom...

Uoči prve serije naša rekorderka je bila autsajder – na papiru. Imala je tek 11. lični rekord u konkurenciji 12 bacačica koplja, ali trener Dragiša Đorđić i ona uspeli su da tempiraju formu tako da na najvažnijem takmičenju postigne najbolji rezultat.

Jelača u počela dobro: u prvoj seriji sa 60,98 zauzela je treće mesto iza Nemice Linde Štal (63,91), vlasnice najboljeg rezultata sezone u svetu (67,32) i Čehinje Barbore Špotakova (62,86), svetske rekorderke sa fantastičnih 72,28 m.

U drugoj (60,51), pala je na peto mesto, a pretekle su je Letonka Madara Palmeika sa 62,04, i Slovenka Martina Ratej sa 61,58. Za kratko.

U trećoj seriji Jelača se vratila se na treću poziciju sa najboljim rezultatom sezone 62,31 m, a taj rezultat sačuvao joj je treće mesto i posle četvrte serije u kojoj je bacila koplje 60,25 m.

I dok su njeni navijači strepeli da li će sačuvati bronzu, Tatjana Jelača je u petoj seriji nadmašila i Štalovu i Špotakovu i sa novim rekordom Srbije od 64,21 metra izbila na prvo mesto. Za kratko. Učenica legendarnog Jana Železnog uzvratila je odmah i za 20 santimetara nadmašila Tatjanu Jelaču – 64,41 m. Linda Štal (61,31) je ostala na trećem mestu...

U poslednju seriju Jelača je ušla sa kaparisanim srebrom, a kada je i Palmeika, čiji je lični rekord 66,15 m, ostala na 62,04 m bronza joj je bila sigurna. Pokušala je naša rekorderka da se još jednom, kao što je to činila u mlađim kategorijama, pozlati šestim hicem, ali nije uspela. I šesti put bacila je preko granice od 60 metara (60,30), a ni Špotakova ni Štalova, koja je bacala poslednja i pokušala da bronzu pretvori u sjajnije odličje, nisu uspele da poprave svoje rezultate.

Tatjana Jelača je dokazala da je stasala za svetsku scenu. Ne baca još tako daleko kao Špotakova, ili Štalova, ali kad je najvažnije može da se meri sa njima, a ne bi trebalo sumnjati da će radeći sa Dragišom Đorđićem, kojem se bacila u zagrljaj da podeli sreću, narednih sezona bacati koplje još dalje.  

„Veoma sam srećna što sam osvojila srebrnu medalju i postigla nacionalni rekord. Ne zna šta da kažnjem – san mi se ostvario. Bacala sam koplje na treninzima i dalje nego ovde. Ovo je moja prva seniorska medalja i ona će me motivisati za dalji rad. Zaista sam uživala u takmičenju, nisam bila nervozna, verovala sam u sebe, a ovo društvo – to su moje rivalke, a ne moji idoli” izjavila je za sajt 22. prvenstva Evrope Tatjana Jelača.

Linda Štal, evropska prvakinja iz 2010. i bronzana 2012. ponovo je osvojila treće mesto:

„Verovala sam da sam ponovo na redu da osvojim zlato, ali ne mogu da kažem da sam ga izgubila jer 63 metra nikada nije bilo dovoljno za zlato. Zato nisam nesrećna što sam osvojila bronzu”.

Svetska rekorderka i olimpijska šampionka iz Pekinga i Londona Borbara Špotakova, prvi put je postala prvakinja Evrope, a kraj ograde stadiona podelila je radost sa petnaestomesečnim sinom:

„Nije mi išlo, Hici su mi bili slabi, menjala sam i klinove na sprintericama, ali uzalud. A, onda sam pomislila: hej, ovo ti je možda poslednji šampionat Evrope i ne smeš da ga završiš slabim rezultatom. A Tada je Jelača postavila nacionalni rekord i sebi sam rekla: moraš da baciš još dalje. I uspelo je”.

Juče na „Lecigrundu” imali smo još jednog takmičara u bacanju koplja. Vedran Samac je u kvalifikacijama bio deset metara krači od svog ličnog rekorda (79,22 m) i 69,39 m mu je donelo 29. mesto u konkurenciji 32 atletičara.