Stjepanović: Znao sam da će ovo biti moja trka

Od izveštača „Žurnala”

Berlin – Sjajna, neverovatna, dominantna, savršena... Ne znamo koji epitet je pravi da opiše trku Velimira Stjepanovića u finalu na 400 slobodno u Berlinu na Evropskom prvenstvu.

U svakom slučaju 3:45,66 bilo je dovoljno da Srbin rođen u Dubaiju postane šampion Evrope. Od početka do kraja bio je to šou sjajnog plivača, koji je jedinog ozbiljnog rivala imao u štoperici. Državni i lični rekord (3:48,25) pao je za skoro tri sekunde. Drugoplasirani Italijan D`Arigo kasnio je sekundu i 25 stotinki, a bronzani Britanac Leliot skoro dve sekunde.

– Osećaj je neverovatan. Prva trka i odmah zlatna medalja. Priželjkivao sam je, ali je nisam očekivao. Bio sam strašno nervozan pre trke, čak sam i malo osuo. Jedva sam čekao da sve krene. Kada sam ušao u vodu znao sam da će ovo biti moja trka. Drago mi je da sam u ovakvom stilu počeo učešće u Berlinu – govorio je u dahu Stjepanović.

A početak je bio fenomenalan. Prvih 100 metara prošao je za 52,50, na drugih 200 metara prolaz je bio 1:50,87.

– Kada sam razgovarao s trenerom Krisom Tajdijem pre trke, rekao mi je da plivam onoliko jako koliko osećam da mogu. Bez taktiziranja. Jednostavno planirao sam da krenem brzo, dobro možda ne baš ovako brzo, – nasmejao se Stjepanović. – Možda sam malo pao u šestoj i sedmoj „pedesetici”, ali sam sačuvao dovoljno snage za finiš. Na kraju je sve ispalo sjajno.

Srpski as je sve vreme imao više od dva sekunda prednosti u odnosu na rivale. Ipak na poslednjem okretu Italijan je spustio razliku ispod sekunda.

– Video sam da se približava. U finalu evropskog prvenstva nema opuštanja. Dodao sam u tih poslednjih 50 metara da bih otklonio svaku dilemu o pobedniku.

Samo 56 stotinki je nedostajalo Velimiru Stjepanoviću da oborio rekord šampionata, koji još od 2008. drži Rus Priljukov.

– Ma, rezultat je odličan, sjajan. Nema mesta nikakvim primedbama i žaljenju kad se postane šampion kontinenta.

U kvalifikacijama je u svojoj grupi praktično eliminisao Nemca Bidermana i Francuza Anjela, glavne favorite za najsjajnije odličje.

– Bilo bi lepo možda i da su oni bili u finalu. Sigurno bi zbog publike bilo uzbudljivije. Međutim, to što nisu prošli njihov je problem. Ja sam uradio što je do mene, – smejao se Stjepanović.

Pre dolaska u Berlin isticao je da mu je 400 slobodno najslabija disciplina. Sada se postavlja pitanje šta tek može da se očekuje na 200 slobodno i 200 delfin.

– Ovo je prva stvar zbog koje sam došao. Čeka me još, ako Bog da, šest trka. Zlato je ogroman uspeh, ali me neće zadovoljiti. Sada sam još više motivisan da dam sve od sebe u preostale dve trke. Imam u glavi vremena koja bih voleo da isplivam i uradiću sve da dođem do njih.

Titula evropskog šampiona je samo potvrda njegovih reči da u svaku trku ulazi da bi pobedio:

– Videlo se to i u ovoj trci. Ko god da je bio tu, moj cilj bi bio isti. Ne želim da to zvuči prepotentno, samouvereno, jer nisam takav. Međutim, kada skočim u vodi samo želim da prvi dođem do cilja. Zato sam počeo da se bavim plivanjem i tako će biti dok god se budem takmičio. Jednostavno ne znam drugačije da razmišljam.

Momak, koji je trebalo da ga vodi na doping kontrolu, počeo je da opominje da je vreme da krene. Još jedan stisak ruke, osmeh i slikanje sa zlatnom medaljom. Hrabro srce srpskog plivanja je na krovu Evrope. Tačno tamo gde mu je i mesto.

----------------------------------------------

Svetski rekorder bez finala

Koliko su teške kvalifikacije na 400 metara slobodno najbolje su osetili Nemac Paul Biderman, aktuelni svetski rekorder, i Francuz Janik Anjel, olimpijski šampion na 200 slobodno. Dva asa nisu uspela da se plasiraju u finale. Biderman je ostao prvi ispod crte s 3:50,42), a Anjel je bio 11. s 3:50,81. Obojica su bili u petoj grupi u kojoj je ubedljivo slavio Velimir Stjepanović. Koliko je bilo Bidermanovo razočarenje vidi se i po tome što je posle trke samo prošao pored brojnih nemačkih novinara, bez želje da bilo šta komentariše.

„Bože pravde” u dahu

U dahu je Velimir Stjepanović otpevao himnu „Bože pravde”.

– Uvek je predivan osećaj. Pevao sam i kada sam postao prvak Evrope u malim bazenima u Herningu na 200 delfin. Ovaj uspeh je veći, jer pravo plivanje je u velikom bazenu.

Pridružio se Čaviću

Zlatom na 400 slobodno Velimir Stjepanović je postao drugi srpski plivač, koji je postao šampion Evrope. Pre njega to je pošlo za rukom samo Miloradu Čaviću, koji je bio najbrži na 50 delfin u Ajndhovenu 2008. i na 100 delfin u Debrecinu 2012. godine. To su ujedno i jedine medalje za Srbiju kao samostalnu državu na kontinentalnim šampionatima od kada je postala samostalna 2006.

Došao je da pobeđuje

Osmeh se posle zlata pojavio i na licu Stjepanovićevog trenera Krisa Tajdija.

– Tačno zna kako da pliva i rasporedi snagu. Ponosan sam i srećan, ali smo za sada uradili samo jednu stvar. Idemo dalje....

Na pitanje šta je to dalje, Tajdi se nasmejao.

– Videćete. Ovde je došao da pobeđuje. 

Nedostajale stotinke

Berlin – Ivanu Lenđeru je ponovo za nekoliko stotini izmaklo finale na velikom takmičenju. Bio je deveti na 50 delfin sa 23,68. Kao poslednji je ušao Belorus Curkin sa 23,60.

– Žao mi je, najviše što bi bilo dobro da imam još jednu trku uoči one na 100 m. S druge strane prezadovoljan sam rezultatom. Pre trke cilj je bio samo da idem ispod 24 sekunde. Ovo je iznad mojih očekivanja – rekao je Lenđer.

Pre Berlina je najbolje vreme postigao u Banjaluci (24,40). Sada ga je popravio gotovo za sekund.

– Celu godinu sam loše plivao, ali to smo trener Dejan Pejinović i ja uradili smišljeno. Teško je psihički, međutim izdržao sam sve. Sada imam dodatno samopouzdanje. Trka na 100 delfin mi je glavna. Radio sam za nju cele godine. Kao ni za ovu ne znam šta da očekujem, ali nadam se najboljem.

Osvrnuo se Lenđer i na zlato Stjepanovića.

– Čestitam mu od srca. Od njega sam ovo i očekivao. Trenirao sam s njim u Dubaiju u aprilu i tada sam video da radi neke čudesne serije kraulom. Jedva čekam da opet treniram s njim od septembra.

Čaba Silađi nije ušao u polufinale na 100 prsno na Evropskom prvenstvu. U Berlinu su ga od mesta među 16 najboljih delile dve stotinke. Štopericu je zaustavio na 1:01,75, a prošao je Norvežanin Svere Nes sa 1:01,73. Rekorder Srbije je odlično krenuo. Posle prvih 50 metara je imao odličnih 28,37. Držao je ritam do nekih 10 metara do cilja, a onda je potpuno pao. Drugu „pedeseticu” je prošao za 33,38, što je veoma loše.

Posle trke je bio veoma neraspoložen:

– Stvarno ne znam šta da kažem. Loše, veoma loše.

Na konstataciju da je prvih 50 metara bilo brzo, samo je slegnuo ramenima.

– Ne znam u čemu je problem.

Ostalih četvoro naših predstavnika završilo je učešće u kvalifikacijama. Radovan Siljevski je u Berlin stigao sa vremenom 23,70 na 50 delfin, što bi mu garantovalo prolaz među 16 najboljih. Međutim, u preliminarnoj rundi je plivao skromnih 24,38, dovoljno za 27. mesto u konkurenciji 58 plivača. Za prolaz u polufinale trebalo je da se pliva 24,04.

– Nije mi legao ulaz u cilj. Iskreno očekivao sam polufinale i mnogo bolji rezultat, – istakao je Siljevski.

Državni rekorder na 100 leđno Petar Petrović stigao je do cilja za 56,74. Bio je 29. među 42 takmičara. Na 50 delfin Katarina Simonović je išla 28,81. Osvojila je 37. mesto u konkurenciji 38. Andrea Basaraba je 200 leđno savladala za 2:23,13 i zauzela poslednje mesto.

Vladimir Todorović