(Ne)spremni na najgore

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, septembra – Zapištao je znak za hitnu evakuaciju višespratnice u vašingtonskom predgrađu Frendšip Hajts. Stanari su pohrlili niz stepenište pošto su liftovi bili isključeni, kao i obično u tako vanrednim okolnostima. "Sigurno je opet lažna uzbuna", oglasio se jedan "neverni Toma". "Verovatno si u pravu, ali jednog dana će doći do zaista alarmantne situacije pa moramo da budemo spremni za takvo iskušenje", dobacila mu je komšinica, posredno mu prebacivši pomanjkanje bezbednosne kulture.

Do tog uzrujavanja je došlo prošlog ponedeljka, kada se ispostavilo da i nije bilo potrebe za uzbunom, a njih dvoje su nastavili, u mislima, da se međusobno prepiru sve do danas i neće prestati sve dok bude naredbi za evakuaciju. A biće ih, još kako, i to ne samo u ovoj zgradi, nego i širom američke prestonice, bar za uvežbavanje, saopštili su funkcioneri.

Kao nikad posle hladnog rata

Upravo se privodi kraju izrada "sveobuhvatnog plana" za evakuaciju Vašingtona i okoline u slučaju da ih zadesi neka katastrofa – izliv besa prirode, atentatora ili druge vrste nemilosrdnosti. To je najopsežniji program mera ove vrste posle ere hladnog rata, ocenio je doskorašnji podsekretar Ministarstva domovinske bezbednosti Džordž Forsman.

Umesto zakazivanja susreta u kafićima i klubovima u modu će ući sastanci kod skloništa, a umesto šetnji i poslovne jurnjave dolazi vreme marširanja u zbegovima, komentarišu lokalni cinici. "Samo se izrugujte, ali ćemo vas videti kad prigusti", uzvraćaju privrženici sistemske budnosti.

Federalni inspektori su prošle godine ocenili da Vašington "nije dovoljno" spreman za suočavanje sa eventualnom katastrofom. Izračunali su da je bio spreman "samo 13 odsto".

U pojačanje prestonične pripravnosti od onda je uloženo više od četiri miliona dolara, izvestio je "Vašington post". Pribavljeni su tovari potrepština za preživljavanje u sabirnim centrima, uređena su skrovišta, iscrtane mape i oznake kretanja ugroženih masa, određene maršrute egzodusa…

Već više od pola veka Vašington je (ne)spreman za najgore. Vežba sa programiranom delimičnom evakuacijom, u uslovima zamišljenog udara sovjetskog nuklearnog projektila, izvedena je 1955. godine. Iz prestonice je prebačeno 15.000 službenika i rukovodilaca, ali tek za tri sata i s pretpostavljenim gubitkom od oko 100.000 građana. "Ni sada ne možemo da evakuišemo sve stanovnike regiona, ali moramo da imamo plan za reagovanje u velikoj nevolji", kaže vašingtonski poverenik Ministarstva domovinske bezbednosti Kris Geldart.

Plan je, podsećaju hroničari, postojao i pre 11. septembra 2001, kada su izvršeni teroristički napadi na Svetski trgovinski centar i Pentagon, čija će šestogodišnjica biti obeležena narednih dana, ali nije funkcionisao. Očevidac priča da je zavladala panika i da su se vozila jedva pomicala zakrčenim ulicama.

Otad je program evakuacije usavršavan. Isproban je posle spektakularnog prazničnog vatrometa 4. jula, ali usmeravanje mase određenim trasama nije uspelo, jer mnogi nisu razumeli postavljene oznake, priznao je gradonačelnik Edrijan Fenti.

Lokalni nadležnici upozoravaju da postoje i strateške praznine. Nedovoljna je sinhronizacija među 13 državnih i mesnih službi u Vašingtonu i okolini, a nije jasno ni ko je glavni, ko treba da odluči šta da se kaže svim uplašenim građanima u različitim zonama, smatra Dejvid Snajder iz regionalnog Saveta za vanrednu pripravnost.

Strah od iznenadnog udara je u međuvremenu postao sistemska kategorija s nizom mera predostrožnosti i vanrednih ovlašćenja vlasti koja mestimično ograničavaju slobodu građana. "Izvesno je da će nas teroristi opet napasti samo je pitanje kada", ponavljaju zvaničnici. Takvim upozorenjima, oni šalju i poruku da se živi u vremenima neprolazne velike opasnosti i da "nema odmora dok traje odbrana".

Dokle god ljudi ne budu mogli da znaju šta ih čeka u budućnosti, postojaće iznenađenja svake vrste, slažu se stratezi. Ipak, sugeriše komentator u "Vašington tajmsu", vlasti treba da učine sve da spreče ona neprijatna. Za takvo predupređivanje budućnosti je, kaže, najvažnije da se ojačaju – obaveštajne službe.

"Fale vizionari"

Špijuni su, sugeriše, najbolji futuristi. Ali, primećuje, sadašnji agentski aparat je suviše birokratizovan i "nedostaju mu umetnici, vizionari".

I planovi spadaju u radove koji treba da proniknu u budućnost i spreče neprijatna iznenađenja. Kao primer takve prodorne predostrožnosti najčešće se navodi nuklearna odbrana, s dodatnim globalnim aktivnostima za onemogućavanje terorista da se domognu oružja za masovno uništavanje.

Ali, pre neki dan je sa severa na jug SAD leteo domaći bombarder koji je greškom bio natovaren sa šest atomskih bombi, a da to niko satima nije znao. Incident je zaprepastio i domaću i stranu javnost, a inspirisao "Los Anđeles tajms" da u uvodniku konstatuje kako "nagomilani nuklearni arsenal daje Amerikancima lažni osećaj sigurnosti", pošto ne može da se koristi protiv njihovih sadašnjih glavnih neprijatelja, "terorista i otpadničkih režima".

Šokantni let sa atomskim glavama je prošao, inače, bez uključivanja alarma. Koji je zapištao za evakuaciju pomenutog solitera pred, kako se ispostavilo, nepostojećom opasnošću.