Sloboda za Folija koštala 100 miliona dolara

Odsecajući glavu novinaru Džejmsu Foliju njegov egzekutor, za sada nepoznati džihadista sa britanskim akcentom, poručuje da je to kazna zbog američkih vazdušnih napada na položaje Islamske države u Iraku. Događaji koji su usledili pokazuju da su ekstremisti donedavno imali sasvim drugačije zahteve od Amerikanaca – otkupnina od 100 miliona dolara i Foli bi bio oslobođen. Po principu da nema pregovora sa teroristima ova ponuda je odbijena, a Vašington se suočio sa zamerkama da nije učinjeno dovoljno na spasavanju otetog novinara. Na tom talasu Bela kuća je saopštila da je početkom leta sprovedena tajna operacija u Siriji čiji je cilj bio spasavanje Džejmsa Folija i ostalih američkih talaca, što je celu priču dodatno zakomplikovalo.

Debatu za i protiv plaćanja otkupnine rasplamsava i spoznaja da džihadisti Islamske države drže najmanje još jednog američkog novinara – Stivena Sotlofa, reportera magazina „Tajm” – koji se takođe pojavio na snimku Folijevog pogubljenja.

Među zapadnim saveznicima nema jedinstvenog stava o davanju novca teroristima. Sa jedne strane SAD i Velika Britanija formiraju blok koji se zalaže za presecanje svakog oblika dotoka novca u pravcu džihadista, dok neke evropske zemlje rutinski isplaćuju milionske iznose na ime otkupnine za svoje državljane. Kidnapovanje Evropljana je tako u poslednjih pet godina postalo glavni izvor prihoda Al Kaide i njenih saradnika, a u tom periodu im je zarad otkupnina isplaćeno najmanje 125 miliona dolara. Samo ove godine preko posrednika je izbrojan novac za oslobađanje četvorice francuskih i trojice španskih državljana koje su oteli bliskoistočni džihadisti.

Neusaglašeno delovanje je otvorilo prostor za terorističku manipulaciju i na neki način Džejmsa Folija stajalo života, ocenjuje komentator Rojtersa Dejvid Rod, i sam nekadašnja žrtva kidnapovanja od Talibana.

„Pitanje plaćanja otkupnine i otmice stranaca mora da izađe iz senke i da se o tome javno debatuje, a američki i evropski političari bi trebalo da budu prisiljeni da odgovaraju za svoje akcije”, piše Rod.

Dodatnu zabunu o prirodi odnosa američke administracije prema teroristima unosi nedavni slučaj redova Boua Berdala zbog čijeg oslobađanja je iz zatvora u Gvantanamu pušteno pet talibanskih viđenijih članova, što neki komentatori vide kao jednu vrstu otkupnine.

Slučaj pogubljenja Džejmsa Folija pred kamerama doveo je do obelodanjivanja tajne akcije elitnih američkih odreda u Siriji u kojoj su pod okriljem noći učestvovale združene vazdušne i kopnene snage.

„Ekstremisti Islamske države nisu znale protiv koga se bore te noći, a mislimo da ni Sirija nije imala takvu informaciju”, rekao je portparol Pentagona Džon Kirbi.

Ovo je ujedno i prva zvanična potvrda o američkom vojnom delovanju u ratom zahvaćenoj Siriji, ali je Pentagon ipak odbio da navede konkretan lokalitet izvođenja akcija.

U operaciji koja se na kraju pokazala kao neuspešna, jer je pogrešno procenjeno da se tu nalaze taoci, bilo je uključeno na desetine specijalaca na terenu, dok su ih iz vazduha pokrivali helikopteri tipa „blek hok” i dronovi – „najbolje od američke vojske” kako je rekao Kirbi.

Ostalo je međutim nepoznato koliko su talaca elitni odredi pokušali da spasu, ali strahuje se da bi posledice obelodanjivanja tajne operacije mogle da se sruče na Stivena Sotlofa, za sada preživelog novinara u zatočeništvu džihadista.

Podsećanje na Danijela Perla

Odrubljivanje glave Džejmsu Foliju pred kamerom podseća na identičnu sudbinu koja je zadesila novinara „Volstrit džornala” Danijela Perla u Pakistanu 2002. I on je ubijen pred kamerama samo što je egzekutor bila Al Kaida, a ne Islamska država koja će je po svireposti preteći.

Danijel Perl je 1999. pisao i o dešavanjima na Kosovu i sa kolegom iz „Volstrit džornala” Robertom Blokom doprineo raskrinkavanju kosovskog aktiviste Halita Beranija koji je stranim medijima i međunarodnim organizacijama davao netačne informacije o srpskim zločinima.