Tri Srbina među 20 legendi

Od našeg specijalnog izveštača
Madrid, 12. septembra - U madridskom predgrađu Alkobendasupoznatih ličnosti iz sveta košarke primljeno je u Fibinu kućuslavnih, otvorenuproletospovodom 75. rođendana Svetske košarkaške federacije (FIBA). Među njima su i tri Srbina - Borislav Stanković (82), Ranko Žeravica (78) i Dražen DalipagićPored naše zemlje samo su Brazil i SAD imali tri člana. Iz Brazila suto Amauri Pasos, Ortensija Markari i Togo Renan Soares (jedini danasprimljen posthumno) a iz SAD - Bil Rasel, Din Smit i En Mejers

- Ovo je kruna moje karijere - rekao je Borislav Stanković koji je bio generalni sekretar Fibe u njeno zlatno doba, od 1976. do 2002. - Košarka je moj život. Ostvario mi se stari san da organizujemo Kućuslavnih koja će biti svetska, za razliku od one u SAD u kojoj preovladavaju Amerikanci. To je i osnovna razlika između Alkobendasa i Springfilda. Ovo je važan i leptrenutak za Fibu. Nećemo nikada zaboraviti one koji su je osnovali i one koji su doprineli da košarka postane svetska igra. Evo, danassu ovde i Furlong, Smit, Rasel, Žeravica... Tusu i sudije Kašaji i Raj...

Ranko Žeravica je naš najtrofejniji selektorsa sedam medalja na najvećim takmičenjima među kojima najvećutežinu ima naše jedino olimpijsko zlato, osvojeno u Moskvi 1980:

- Ovo je najveće priznanje koje sam dobio u životu. Lepo je biti u društvusvih ovih velikana. Bilo je krajnje vreme da Fiba osnuje svoju Kućuslavnih. Zahvalan sam košarci što me je prihvatila, što me je oblikovala i vaspitala. Sve što imam dala mi je ona. Hvala mojoj supruzi, mojoj porodici i svim igračima koje sam trenirao.

Borislav Stanković je prvi "originalni" stranacprimljen u Nejsmitovu kućuslavnihu Springfildu, a u nju je ušao na stoti rođendan košarke, 1991. godine. Dražen Dalipagić je poslednji Srbin kome je pripala ta čast (2004.) a njih dvojica suuz pokojnog profesora Aleksandra Nikolića jedini iz naše zemlje koji suuvršteni i u američku i u Fibinu kućuslavnih

- Pošto sam većprimljen u Kućuslavnihu Springfildu, znao sam kako sve ovo izgleda - rekao je Dalipagić. - Ipak, američka Kuća slavnih je bolja od ove, ali pošto je Fibi ovo prvi put, nema veze, naučiće. Drago mi je što sam jedini srpski košarkaš među 20 novihčlanova Fibine kuće slavnih

Za osnivanje Fibine kuće slavnih najveće zasluge pripadajuslavnom španskom treneru Pedru Ferandizuproteklog vikenda primljen u američku Kućuslavnih) i Borislavu Stankoviću. Njihova ideja iz 1990. ove godine je postala stvarnost, a Fiba je za svoj 75. rođendan (osnovana 18. juna 2007.) sobila svoj "dom besmrtnih". Posle današnje ceremonije ova kuća ima 64 "stanovnika", pošto su 2. marta primljena 43 posthumno (kao 44. član vode se zajedno osam zemalja osnivača Fibe). U prvoj inauguraciji našlo se petpoznatih imena srpske i evropske košarke - Nebojša Popović, Radomir Šaper, Radivoj Korać, Aleksandar Nikolić i Obrad Belošević

Ispred Kuće slavnihse nalazi bista Bore Stankovića a iznad ulaza ispisano je njegovo ime, što dovoljno govori kolike su njegove zasluge. Njega je predsednik Fibe Bob Elfinston (Australija), koji je vodio inauguracijupredstavio kao "ličnost koja je uz oca košarke Džejmsa Nejsmita i prvog generalnog sekretara Fibe Vilijama Džonsa najzaslužnija za razvoj košarke". Upitan kakvu je imao uloguu osnivanju Kuće slavnih, Stanković je odgovorio:

- Pedro Fernandiz je hteo da napravi Fondaciju koja je takoreći muzej košarkaškog sporta. Onda smo rešili da je proširimo na Kućuslavnih. Ovde imamo veliku biblioteku o košarci, diplome, plakete, medalje, dresove, opremu... Kad je Pedro ovo osnovao nije imao novacpa je gledao ka Fibi u nadi da će dobiti pomoć. Otuda moje ime na Kući slavnih. Zahvalni smo i gradu Alkobendasu koji je poklonio zemljište i delom finansirao ovaj poduhvat

Pored Stankovića danas je najveće ovacije doživeo legendarni američki košarkaš Bil Rasel (73) koji je 11 puta bio prvak NBA sa Bostonom. Brazilska košarkašica Ortensija Markari (48), svetski prvak iz 1994, nagrađena je dugim aplauzom svog svoje manekenske figure. Španski veteran Emilijano Rodrigez (70), veliki rival Radivoja Koraća i Jugoslavije, održao je dirljiv govor. Tusu bili i Sergej Belov (Rusija, olimpijski prvak 1972, 4 puta svetski prvak...), Ivo Daneu (Slovenija, bio kapiten Jugoslavije koja je 1970. u Ljubljani došla do svog prvog zlata na velikim takmičenjima), Oskar Furlong (Argentina, junak prvog SP 1950. u Buenos Airesu), Nikos Galis (Grčka, evropski prvak 1987, rekorder EP sa ukupno 1032 poena), Mario Hopenhajm (Urugvaj, prvi neevrpski sudija na EP), Ervin Kašai (sudio dva puta finale OI), Pjerluiđi Marcorati (Italija, srebro na OI 1980, zlato na EP 1983, rekorder Italije sa 273 meča), En Majers (SAD, svetski prvak 1979), Amauri Pasos (Brazil, dva puta svetski prvak), Alen Raj (Kanada, sudio na četiri OI, pored ostalog i finale EP u Beogradu), Din Smit (SAD, dva puta prvak NCAA, 4 puta trener godine u SAD, učitelj Majkla Džordana i Vinsa Kartera).

Uljana Semjonova (Letonija, 10 puta uzastopce evropski prvak sa SSSR-om, 18 godina bez poraza, najviša žena u košarci sa 213 cm) bila je sprečena da dođe, kao i Lidija Aleksejeva (Rusija, višestruka olimpijska i svetska prvakinja). Togo Renan Soares (Brazil, pet medalja na SP od čega dva zlata) preminuo je 1992. godine.