Putinov treći čovek

Kakva će biti uloga Viktora Zupkova, osnovno je pitanje koje od srede muči "kremljologe" – i sa zapada i sa istoka. Slično vremenu od pre osam godina, kada je na najvišu funkciju u državi došao aktuelni predsednik Vladimir Putin, politički analitičari su primorani da barataju sa više nepoznanica i rekla-kazala nego konkretnih podataka. Uostalom, kome je do sada zaista bilo važno ko je čovek koji se na listi 100 najuticajnijih Rusa nalazio na ne baš ubedljivom 84. mestu?
Predsedavanje ruskom vladom je uvek predstavljalo neku vrstu igre na tankoj žici. Budući da o ličnosti premijera odlučuje, isključivo, šef države, rukovođenje Kabinetom ministara ima podosta ograničenja.

Objektivno, vlada je tu da prati strategiju i izvršava zadatke prvog čoveka Kremlja, i u zavisnosti od toga kako "prati" njegovu viziju opstaje – duže ili kraće. Setimo se, i u Jeljcinovo doba smene vlade bile su rutinska stvar. Ali imenovanje Zupkova ipak unosi izvesnu zabunu. Naime, sve priče o tome da će dosadašnjeg premijera Mihaila Fratkova zameniti ličnost predodređena da već u martu 2008. zameni i samog Vladimira Putina – preko noći su pale u vodu.

Trenutno može samo da se nagađa šta je šef države ustoličenjem Zupkova hteo da poruči. Jedno je sigurno, u nizu uspeha koje je kao predsednik postigao, Putin sigurno ne može da bude prezadovoljan rezultatima borbe protiv monopola i korupcije. Ova pošast, do vrhunca dovedena u vreme vladavine Borisa Jeljcina i njegovih oligarha, i dalje ostaje bolna tačka ruske svakidašnjice. Davanje premijerskih ovlašćenja dosadašnjem prvom čoveku Službe za borbu protiv bezakonja u finansijskoj sferi, po svoj prilici, trebalo bi pomenutom da obezbedi i dodatnu širinu u delovanju.

Uvođenje u igru "trećeg čoveka" svojevrsna je poruka i dvojici dosadašnjih glavnih pretendenata na mesto predsedničkog naslednika – vicepremijerima Sergeju Ivanovu i Dmitriju Medvedevu. Poslednjih nekoliko meseci mediji su se previše priklonili spekulacijama da će žezlo šefa države skoro sigurno biti predato u ruke prvopomenutom. Ovo je zdravi rivalitet Ivanova i Medvedeva, na neki način, dovelo u ćorsokak. Prvog je moglo da uljuljka u samouverenju da mu se smeši blistava karijera jednog od najmoćnijih ljudi na svetu, drugog da obeshrabri u dosadašnjim naporima u rešavanju ključnog problema Rusije – socijalnog položaja građana.

S tim u vezi treba pomenuti i jedan interesantan detalj. Zupkov je, uoči razmatranja premijerske kandidature u Državnoj dumi Rusije (što je samo formalni čin), izjavio da je, u principu, spreman da preuzme čak i funkciju prvog čoveka u zemlji. Ma koliko ovakva izjava delovala ishitreno, pa možda i neukusno, teško je verovati da nije usaglašena sa Putinom i da gađa upravo najvažniju metu – ambicije Ivanova i Medvedeva. Drugim rečima, aktuelni predsednik svima poručuje da ja on i dalje glavni, a da je na onima koji gaje nasledničke ambicije da dokažu da su toga i dostojni.

Ali, sve pomenuto moglo bi da znači i da ni sam Putin još uvek nije doneo konačnu odluku – šta, ko i kako posle njega. Prema nekim mišljenjima, Zupkov bi mogao da preuzme vođstvo i nad propredsedničkom partijom Ujedinjena Rusija. Ovim bi se obezbedila ruska varijanta demokratičnosti pri izboru novog šefa države, pošto u pobedu "ujedinitelja" na predstojećim parlamentarnim izborima 2. decembra niko i ne sumnja. Za Zapad je i toliko dovoljno.

U igri je i varijanta po kojoj bi pobednik na predstojećim predsedničkim izborima (marta 2008) na toj funkciji ostao samo onoliko koliko mu je potrebno da podnese ostavku i time otvori put za vanredne predsedničke izbore i ponovnu kandidaturu (i nesumnjivu pobedu) Vladimira Putina. Sve u skladu sa ustavom.

Spekulacije o tome ko će nastaviti da vodi Rusiju posle martovskih izbora, čini se, pre svega su hrana za medije gladne senzacija. Činjenica da je imenovanje Viktora Zupkova za novog premijera više podiglo prašinu među poslenicima sedme sile nego među svetskim političarima jasno kazuje da su i na zapadu i na istoku svesni ključne činjenice da je Rusija, posle Jeljcinovih godina posrtanja, ušla u period dugoročnije stabilnosti. Jasno je i to da je pomenuta stabilnost zasnovana na dobrim ekonomskim pokazateljima, jačanju vojne moći, povratku poverenja među bivšim saveznicima, kao i sticanju novih partnera, posebno na istoku.

I, što je ne manje važno, takozvani, "putinizam" nije više kovanica u vezi samo sa jednim čovekom nego, pre svega, sa načinom rada i razmišljanja koji su, u samo osam godina, iz korena promenili odnose kako u Rusiji – tako i na čitavoj našoj planeti. I Zupkov, i Ivanov, i Medvedev su deo te priče i Putinovi džokeri.

Slobodan Samardžija

-----------------------------------------------------------

Duma podržala Zupkova

Moskva - Ruska Državna duma podržala je juče kandidaturu načelnika Federalne službe za finansijski nadzor Viktora Zupkova za novog ruskog predsednika vlade. Za predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da Zupkov bude novi premijer glasao je 381 deputat, a protiv njega 47 poslanika donjeg doma ruskog parlamenta, dok je osam deputata bilo uzdržano.

Za utvrđivanje kandidature bila je potrebna prosta većina od 226 poslaničkih glasova, a nije usvojen predlog opozicione Komunističke partije Rusije (KPRF) da se glasanje odloži za kasnije. KPRF juče je najavio da će njegovi deputati glasati protiv Zupkova. Lider komunista Genadij Zjuganov obrazložio je to saglašavanjem Zupkova da sprovodi "stari kurs", koji "nije za 21. vek".

Tanjug