Barozo: Realna perspektiva proširenja EU

BERLIN – Želimo da vidimo zemlje Zapadnog Balkana učlanjene u Evropsku uniju, ali kad će se to dogoditi zavisi pre svega od njih, poručio je danas predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo Berlinu.

On je na zajedničkoj konferenciji za štampu koju je održao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i albanskim premijerom Edi Ramom rekao da je priključivanje Zapadnog Balkana EU „zajednički politički, ekonomski i geostrateški cilj”.

„Sledeći krug proširenja neće se dogoditi odmah, a kada će do njega doći zavisi od brzine kojom naši partneri sprovode reforme”, rekao je Barozo i dodao da ne treba sumnjati da će se to ostvariti.

On je naglasio da je napredak koje su zemlje regiona, a posebno Srbija, Albanija i Kosovo „stvarne i opipljive” i da primer Hrvatske dokazuje da je članstvo u EU dostižan cilj.

Barozo je obećao da zemlje regiona mogu da računaju na punu podršku zemalja EU u tom procesu, ali da su uspostavljanje vladavine prava, regionalna saradnja i dobro upravljanje javnim finansijama od suštinskog značaja.

„Kao što stalno ponavljamo: osnovne stvari imaju prioritet”, istakao je on.

Predsednik Komisije je posebno naglasio značaj regionalne saradnje za proces pridruživanja, uz reči da to ne samo uspostavlja stabilnost i uklanja prepreke, već utiče na poboljšanje kvaliteta života običnih građana.

On se osvrnuo na mnogobrojne infrastrukturne probleme u regionu, posebno u energetici, uz reči da se oni moraju prevazići uz strogo poštovanje evropskih standarda.

„Postoji isuviše ‘izgubljenih karika’ kad je reč o energetskoj, putnoj i železničkoj mreži”, upozorio je on.

Barozo je podsetio i da je EU kroz pretpristupne fondove planirala da uloži preko 12 milijardi evra u zapadni Balkan, a da je petina te sume namenjena regionalnim projektima.

„To dokazuje posvećenost EU regionu čak i u doba finansijske krize”, ukazao je on.

Barozo se na kraju svog izlaganja osvrnuo na činjenicu da se ove godine navršava jedan vek od početka Prvog svetskog rata.

„EU je pre svega mirovni projekat koji počiva na zajedničkim vrednostima, što važi kako za sadašnje, tako i za buduće članice”, zaključio je on.

Konferenciju o zapadnom Balkanu inicirala je nemačka vlada, a pored sastanka nemačke kancelarke i Baroza sa premijerima regiona, održana su još dva sastanka - ministara privreda i finansija i šefova diplomatija.

----------------------------------------------

Merkel: Da proces proširenja na Balkan teče brzo

BERLIN – Nemačka kancelarka Angela Merkel, povodom današnje konferencije o Zapadnom Balkanu u Berlinu, ponovila je da želi da proces širenja EU na ovaj region teče brzo, ukazujući da to, međutim, zavisi od samih zemalja.

Ona je, na konferenciji za štampu, istakla da je važan signal da sve zemlje regiona imaju i teže ka evropskoj perspektivi.

Ona je ukazala na činjenicu da je na konferenciji učestvovao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koja je spremna, kako je dodala, da pomogne u izlasku u susret velikim očekivanjima građana regiona.

Merkel je objasnila da je konferencija o zapadnom Balkanu nastala na razmišljanjima nemačke vlade kako na odgovarajući način obeleži stotu godišnjicu početka Prvog svetskog rata, ali i godišnjica početka Drugog svetskog rata i završetka Hladnog rata.

„Činjenica da su danas svih osam premijera, ministri spoljnih poslova i privrede sedeli zajedno je dokaz toga da je poslednjih godina puno napredovano u regionu, a EK i članice EU žele dalje da pomažu”, poručila je ona.

Merkel je istakla da je planiranje konferencije počelo i pre nego što se moglo naslućivati delovanje Islamske države u Iraku i eskalacija u Ukrajini, i da je ona organizovana iz dubokog uverenja da postoji obaveza da region Zapadnog Balkana sraste zajedno.

„Dirljivo je kada se vidi da svi zajedno sede za jednim stolom, da se ne svađaju, već razgovaraju konstruktivno o zajedničkoj budućnosti”, rekla je ona..

Merkel je ukazala da je namera da se započne „niz konferencija”, i da ovaj sastanak nije samo dnevni događaj, iako je i on velika poruka kada svi sede zajedno za jednim stolom.

„Želimo da pokrenemo jedan proces”, kazala je ona dodajući da je dogovoren niz konferencija na naredne četiri godine.

Merkel je objasnila da se radi o rešenju političkog procesa, ukazujući da su Beograd i Priština napravili veliki napredak, a da je pred Bosnom i Hercegovinom, posle izbora, izazov formiranja vlade, te da očekuje da će po oba pitanja biti daljeg napretka.

Ona je objasnila da se za godinu dana može dobro proveriti da li se nešto pomaklo, ponovivši da posle izbora u Bosni predstoji pitanje formiranja vlade, da je Nemačka spremna da podrži, ali da na to moraju biti spremne stranke, kao i da ima još nerešenih pitanja koja moraju naći soluciju između Beograda i Prištine.

„Ukazali smo na napredak i po pitanju toga sa da su srpski i albanski premijer ostvarili kontakte”, rekla je ona.

Takođe je kazala da je uoči konferencije bilo bilateralnih sastanaka učesnika, podvukavši da je veoma bitna regionalna saradnja, a da su ključni saobraćajni i ekonomski projekti.

Predsedavajući Procesa saradnje jugoistočne Evrope Edi Rama u ime regiona zahvalio se Merkelovoj na organizovanju istorijskog trenutka koji je ujedinio „sve u ime bolje budućnosti”.

Takođe se zahvalio austrijskom kancelaru Verneru Fajmanu na spremnosti da organizuje nastavak Konferencije iduće godine, što, kako je rekao, obećava da se proces nastavlja.

„Ovo je bio važan trenutak za zapadni Balkan. Ako pogledamo istoriju on podvlači ulogu Evrope kada je reč o miru i prosperitetu”, kazao je Rama.

On je istakao da je zemljama regiona EU ne samo uspeh, već inspiracija i nada u bolju budućnost, te da je već kroz korake preduzete na putu ka statusu kandidata svaka zemlja učinila važne stvari za građane.

Sve zemlje su se, prema njegovim rečima, opredelile za nastavak puta reformi kako bi jednog dana postale deo evropske porodice, dodajući da je put dug, ali i da treba imati u vidu činjenicu da je ovo prva godina u istoriji regiona bez sukoba niti u jednoj državi ovog dela Evrope.

Istovremeno je naglasio da je uveren da je ovaj region važan Evropi kako geopolitički, tako i geoprivredno.

----------------------------------------------

Etinger: EU se ne protivi Južnom toku

BERLIN – Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger rekao je u Berlinu da se Evropska komisija ne protivi gasovodu „Južni tok”, ali da se ne treba zavaravati da naftni gasni gigant Gasprom neće imati glavnu reč u tom projektu, prenosi Vol strit džurnal.

„Ruski partneri moraju da shvate da mi imamo drugačiju kulturu. Ne zavaravajte se, ako Gasprom poseduje 50 odsto gasovoda, tada Gasprom odlučuje a ne vi. Mislim da Gasprom treba da smatramo partnerom, ali ne smemo da mu dozvolimo da postane svemoćan”, poručio je Etinger na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu.

On je pozvao Rusiju da bude otvorena za fer razgovore i poštuje tržišna pravila kada se radi o „Južnom toku”, čiji cilj je da se dopremi gas u Evropu, zaobilazeći Ukrajinu.

EU je, podseća Vol strit džournal, razgovore o tom projektu obustavila do daljnjeg.

Međunarodni gasovod Južni tok, projekat koji je pokrenula ruska državna kompanija Gasprom da bi se u isporukama gasa za Evropu zaobišla Ukrajina, vredan je više od 16 milijardi evra, a planirano je da prve isporuke gasa budu krajem 2015. godine.

Plan je da se ruski gas cevima ispod Crnog mora, a kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije odvede do potrošača u srednjoj i zapadnoj Evropi.

Etigner je takođe danas pozvao Rusiju i Ukrajinu da u međusobnom konfliktu ne koriste gas kao sredstvo ucene, istakavši da je bezbedno energetsko snabdevanje ključno i ne sme da bude uključeno u moguće dodatne sankcije Rusiji.

On je naveo da radi na scenariju u najgorem slučaju, koji će biti predstavljen šefovima država i vlada EU sredinom oktobra, u slučaju da Rusija odluči da obustavi isporuku gasa Evropi ili ukoliko Ukrajina blokira tranzit gasa kroz svoju zemlju.

„Ne očekujem nijednu od ove dve opcije da se desi, ali mogućnost da se ne desi nije nula”, rekao je Etinger na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu i dodao da želi da posreduje između Moskve i Kijeva.

„Rusi mogu da očekuju da će računi za gas biti plaćeni, i, istovremeno, Ukrajina i drugi kupci (gasa) mogu da očekuju da će cene gasa diktirati tržište, a ne zakulisne političke radnje, i da gas i cene gasa nisu instrumenti potčinjavanja i ucenjivanja, već ponude i potražnje na fer i otvorenom evropskom tržištu. To je naš cilj”, rekao je Etinger.