Ko da kupi rudnik bakra
Poslednjih dana mnogo se govori o privatizaciji 502 preduzeća u Srbiji posle javnog poziva zainteresovanima da učestvuju u tom procesu. Stvorena je takva atmosfera, pogotovo za preduzeća u restruktuiranju, da se spasioci i strateški partneri očekuju jedino da dođu iz inostranstva, sa svojim kapitalom, tehnologijama, menadžmentom i ostalim što je potrebno za uspešno poslovanje.
Nismo izvukli pouke iz neuspelih privatizacija tih subjekata u prošlosti. Mogu da komentarišem događaje vezane za privatizaciju RTB „Bor” jer sam poslom neprekidno prisutan u Boru od 2002. godine do danas.
Tender za prvu privatizaciju bio je objavljen u septembru 2006. godine a prodavalo se dve trećine kompanije za minimum 266,7 miliona dolara, plus investicija od 150 do 200 miliona dolara. Pobedio je rumunski „Kuprum” s kojim je potpisan ugovor koji je kasnije raskinut. Tender za drugu privatizaciju objavljen je u avgustu 2007. godine s cenom od minimum 340 miliona dolara, plus 180 miliona dolara investicija. Od dva kandidata bolji je bio „A-tek” iz Austrije, koji nije ispoštovao preuzete obaveze i proces privatizacije je stopiran.
Treći tender objavljen je novembra sledeće godine, a Agencija je nudila 67 odsto vlasništva za minimum 300 miliona dolara, koje treba uložiti za sprovođenje investicionog programa, odnosno za obnovu postojećih i izgradnju novih rudarskih i metalurških kapaciteta, za zaštitu životne sredine i namirenje obaveza prema ostalim komercijalnim poveriocima. Dug RTB „Bor” od 500 miliona evra prema državi konvertuje se u 33 odsto vlasništva kompanije.
Uvidevši da ne postoji ozbiljan partner, neposredno pre isteka roka za prijavljivanje Agencija za privatizaciju transformiše ovaj tender u četvrti, kojim se traži strateški partner kome se prodaje 40 odsto vlasništva kompanije za iznos od minimum 116 miliona dolara, koje treba uplatiti u roku od tri godine, a država se prihvata da obezbedi 130 miliona dolara za izgradnju nove topionice. Ni ovaj tender nije uspeo.
Da bi neutralisala efekat neuspele privatizacije, Vlada kreće s podrškom za modernizaciju RTB „Bor” i obezbeđuje potrebne garancije za izgradnju nove topionice, kapaciteta 400.000 tona koncentrata bakra godišnje, nove fabrike sumporne kiseline i potrebne opreme za rudarstvo. Početak rada topionice kasni dve godine i realno je očekivati da počne sledeće godine, a projektovana cena izgradnje višestruko je probijena.
Problem će biti što RTB „Bor” iz sopstvene rude neće moći da obezbedi ni 50 odsto koncentrata bakra za optimalan rad nove topionice. Iz tog razloga, da bi se obezbedio potreban koncentrat, predložena je „privatizacija” tri rudna ležišta: „Borska reka” (investicija 100 miliona dolara), „Cerovo” (investicija 100 miliona dolara) i „Čoka Marin” (investicija 30 miliona dolara). Zaduženje RTB „Bor” poraslo je na više od milijardu dolara.
Rudnik bakra „Pirdop” u Bugarskoj ima sličan sadržaj bakra u rudi kao u Boru, zapošljava manje od hiljadu ljudi, a proizvodi godišnje više od 200.000 tona katode bakra. RTB Bor ima oko pet hiljada zaposlenih, a godišnje proizvodi oko 35.000 tona katode bakra. Najveći problem RTB „Bor” je previsoka proizvodna cena po toni katode, što je posledica slabog iskorišćenja bakra iz ionako siromašne rude koja se prerađuje, kao i lošeg kvaliteta koncentrata bakra. Nijedna nova tehnologija nije uvedena u RTB „Bor” u poslednje dve decenije i zato su rezultati poslovanja veoma loši. Nije iskorišćena ni izuzetno visoka cena bakra koja važi na svetskom tržištu poslednjih 7–8 godina da bi se smanjilo zaduženje RTB Bor.
Da li postoji način da se poboljša pozicija RTB „Bor”? Postoji, a to je primena novih tehnologija iz ove oblasti, čiji su autori naši stručnjaci. U Srbiji je razvijeno nekoliko visokoprofitabilnih i ekoloških rudarskih tehnologija za preradu bakra iz rude i jalovine, kao i za pronalaženje ležišta s kvalitetnom rudom. Da je RTB „Bor” do sada primenio te tehnologije ostvario bi profit od više desetina miliona dolara godišnje i rešio neke od postojećih ekoloških problema. Ovo su svetske tehnologije i mogu da se prodaju zainteresovanima širom planete, a potrebno je samo napraviti srpsku reprezentaciju za bakar i uspeh će biti neminovan. Taj tim može da sastavi samo nadležno ministarstvo, a sa dobrom organizacijom može se definisati i kvalitetna strategija za privatizaciju RTB „Bor”.
Privrednik iz Beograda