Petrolejski socijalizam

Benzin se prodaje u bescenje u Venecueli, a vlada Uga Čavesa upravo je postavila još jedan svetski rekord: napravila je najveću čorbu na svetu u koju je ukuvala tri hiljade kilograma piletine i dve tone govedine, o povrću, luku i začinima da se i ne govori. Čorba se krčkala u džinovskom kotlu na državnoj pijaci u predgrađu Karakasa, uz obećanje ministra za hranu Rafaela Oropeza da vlada poseduje dovoljno rezervi hrane uprkos sporadičnim nestašicama usled kontrolisanih cena.

Bio je tu i predstavnik Ginisa, pa je na licu mesta upisao novi rekord u svoju svetski poznatu knjigu. Oboren je tako julski  meksički rekord kada je spravljena dvostruko manja čorba sličnog sastava.

Mnogi strahuju da je "petrolejski socijalizam" Uga Čavesa kratkog veka i da dvadeset prvo stoleće neće biti zapamćeno po izgradnji novog društva, kako to obećava venecuelanski predsednik. Uz želju da proširi "bolivarsku revoluciju" na ceo kontinent, po mogućstvu i na Severnu Ameriku, on profit od skupe nafte deli "kapom i šakom" prijateljima spremnim da se bore protiv "imperijalizma".

Pouzdani pokazatelj da nešto u bankarskim poslovima ne ide kako treba jeste kurs "crnog dolara". Na paralelnom tržištu američki  zelembać se kupuje za dvostruko više bolivara nego u banci. Venecuelanski novac,  kao i sve važne stvari u zemlji, zove se po imenu Simona Bolivara, borcu za nezavisnost Latinske Amerike iz osamnaestog veka. I čorba za Ginisa, koja se krčkala na državnoj pijaci je shodno tome "bolivarska".

Rulet za sigurne dobitnike

Svaki Venecuelanac koji putuje u inostranstvo može preko svoje kreditne kartice da od vladine Komisije za devizno poslovanje,  po zvaničnom kursu, kupi do pet hiljada dolara. Obično se radi izvođenja ove transakcije putuje u najbližu Arubu, karipsko ostrvo koje pripada Holandiji. Sa provoda na Karibima, Venecuelanci se vraćaju punog džepa. Umesto u banci, novac menjaju na ulici, gde se za jedan dolar dobija 4.800 bolivara. Američku valutu kupili su pre odlaska u inostranstvo za 2.150 bolivara. Kupovina američkih dolara, na ovaj način, porasla je ove godine za 65 odsto.

I evropska mlađarija, koja u potrazi za novim idejama  dolazi u revolucionarnu Venecuelu, donosi sa sobom "keš". Tako im spavanje i hrana preračunati posle uličnog menjanja izađu gotovo besplatno.

Svesna ovih "zloupotreba" vlada Uga Čavesa objavila je rat nelegalnim uličnim dilerima. Zakon predviđa visoke kazne za one koji su uhvaćeni u trgovini na crno. Ali, slično evropskim propisima o mekim drogama, ne kažnjava se niko ko poseduje veću količinu dolara. Nadzor je pooštren, a kazna za najteže slučajeve je i do sedam godina zatvora. Plus novčana kazna, u dvostrukom iznosu, od obavljene transakcije "na crno".

Ukidanje tri nule

Od prvog januara sa bolivara će se skinuti tri nule. Novi jaki "superbolivar" vredeće koliko današnjih hiljadu bolivarčića. U radnjama su već osvanule cene u oba bolivara. Zvanični Karakas tvrdi da će "monetarna rekonverzija" doprineti lakšem i bržem računu, što će urediti knjigovodstvo i podstaći veću trgovinu. Superbolivar će biti odraz snage nacionalne ekonomije i, kako se dodaje, pojačaće poverenje u nacionalnu valutu .

Nezavisni analitičari upozoravaju da su slične ili iste mere u ostalim zemljama Latinske Amerike sprovedene sa različitim uspehom. Po jednoj analizi, ova mera dovela je do  pozitivnih rezultata samo u tri od 14 slučajeva na južnoameričkom kontinentu (Argentina 1985. i Brazil 1986. i 1990.). Oni ne veruju da će "superbolivar" postići cilj koji mu je propisao venecuelanski predsednik, kome zameraju da se poslednjih nedelja pretvorio u samozvanog bankara. Da će se sasecanjem tri nule saseći inflacija i smanjiti cene.

Ne obazirući se mnogo na upozorenja stručnjaka, Čaves se rešio da banke prilagodi svom antiimperijalističkom kredu. "Centralna banka se pretvorila u bocu sa kiseonikom, slušajte me dobro", rekao je na redovnom nedeljnom TV šou, koji prenose uživo svi kanali venecuelanske televizije. "Novac bolivarske Republike Venecuele koristi se kao kiseonička maska za privatne banke. To je", kako je poznat po elokvenciji i brzim ad hok metaforama rekao, "kao kad čoveku na samrti daš kiseonika, kako bi stao na noge i napravio još tri koraka… A privatne banke, iako ih mi priznajemo, moraju da nađu sopstvene rezerve, da uzimaju svoj kiseonik ako hoće da prežive…" Eksperiment je trajao tri dana. Za to vreme popucali su svi šavovi u bankarskim transakcijama, pa se brže bolje posao vratio na staru praksu, sa bocama kiseonika.

Mnogi već sada komentarišu, da će se socijalizam 21. veka, kome Ugo Čaves užurbano stremi, najviše opeći na ekonomskom sektoru. Jer, odavno je već poznata istina da besplatan ručak ne postoji. Sem možda ako takav obed ne uđe u Ginisa, kao bogata čorba na državnoj pijaci u Karakasu.