Olimpijada u Pekingu cilj je ove generacije

Od 16. septembra 2007. među osvajače medalja na najvažnijim međunarodnim takmičenjima za odbojkaše upisana je i Srbija. Zbog toga su naši reprezentativci juče, po povratku s 25. evropskog prvenstva u Rusiji, bili vrlo zadovoljni.

– Kada smo počinjali 1995, tada kao SRJ, osvojili smo bronzu na Evropskom prvenstvu u Atini. Posle toga su došle i zlatne medalje. Nadam se da će i reprezentacija Srbije kroz nekoliko godina da stigne do titula, – poželeo je kapiten Nikola Grbić uz najavu da mu je ovo bilo poslednje evropsko prvenstvo, ukupno sedmo i svaki put je ekipa koju je vodio bila među četiri najbolje na Starom kontinentu. – Mlađi saigrači su prvi put poneli breme odgovornosti, imali su priliku da igraju i da izdrže pritisak. Zato ova bronza ima veći sjaj.

Medalja iz Moskve je sedma s evropskih prvenstava za našu odbojku, pošto je Srbija naslednik SFRJ, SRJ i SCG. Prva je osvojena 1975. u Beogradu i bila je bronzana, a isti uspeh je ponovljen i 1979. u Parizu. Zlatno doba naše odbojke počelo je 1995. trećim mestom u Atini, dve godine kasnije u Ajndhovenu smo se popeli stepenik više, 1999. u Beču opet smo bili treći, ali je tada prvi put igrano po sadašnjim pravilima. Konačno, 2001. u Ostravi naša reprezentacija je postala evropski prvak, u Berlinu 2003. nam je pripalo četvrto mesto, 2005. u Rimu smo se vratili na treće mesto, koje smo sačuvali sada u Moskvi.

– Tiho smo otišli, trudili se, pružili i dobre i loše igre i osvojili medalju. Ne slažem se s podelom na stare i mlade, jer smo svi mi mladi, samo neki imaju više iskustva. Sada nam predstoji da izvadimo kartu za Olimpijske igre, jer je Peking cilj ove generacije, – kazao je Andrija Gerić, uz Nikolu Grbića jedini koji na svoje grudi može da okači sve medalje koje je naša reprezentacija osvojila u poslednjih 12 godina.

Biografija Slobodana Boškana u reprezentaciji je za stranicu-dve kraća, ali je i on u "plavom" timu od 1995:

– Odlazak na Evropsko prvenstvo je bio možda pomalo i depresivan, ali je bio u našem maniru, bez velikih obećanja. Pribojavali smo se od onoga što nas čeka u Rusiji posle turnira u Poljskoj i turneje u Italiji, ali smo igrali dobro kad je bilo najvažnije i osvojili treće mesto. To je veliki uspeh i dobar uvod u novu eru naše odbojke.

Od mlađih igrača najviše vremena u igri je proveo i priliku potpuno iskoristio Bojan Janić:

– Mislim da stariji igrači imaju mnogo veću odgovornost od nas, jer se mlađima lakše gleda kroz prste. Zbog mogućih grešaka nisam imao nikakvo opterećenje, ali sam osećao pritisak što igram na mestu na kome je godinama bio tako veliki igrač kakav je Goran Vujević, pa je javnost navikla na njega i ono što je on pružao. Verovatno u svim sportovima treneri savetuju igrača koji je pogrešio da zaboravi na grešku. Ja imam drugačiji pristup i sav svoj bes nastojim da iskalim na sledećoj lopti. Po ovome što je bilo u Rusiji izgleda da meni tako više odgovara.

Za spavanje na lovorikama nema vremena. Evropsko prvenstvo u Rusiji sa svim strepnjama i nadama već je prošlost, kao i bronzana medalja iz Moskve. Kroz četiri meseca predstoji bitka za olimpijsku vizu.

--------------------------------------------------------------------------

Neće nam faliti podrška

Odbojkaši su otišli bez pompe i tako su se i vratili. Na beogradskom aerodromu po njihovim povratku iz Moskve nije bilo zvaničnog prijema, ali im je srce, ipak, bilo puno:

– Nastavili smo niz medalja ovog puta pod imenom Srbija. Ima mnogo da se priča, ali o tome ćemo kasnije. Neće nam faliti podrška u budućim poduhvatima, – kazao je predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Aleksandar Boričić, koji je javno odao zahvalnost odbojkašima i stručnom štabu na uspehu u Rusiji.

Slobodan Milošević, generalni sekretar OSS, ovako je ukratko izneo svoje viđenje:

– Naši odbojkaši su časno i odgovorno, što smo i tražili od njih, obavili svoj posao. Medalju im nismo postavili kao zahtev, a osvojili su je zato što nisu ljudi proseka.

Selektor Igor Kolaković je ispoljio izuzetno strpljenje u vođenju reprezentacije s kojom je sa starim, proverenim snagama bio četvrti na svetu, potom je kroz Svetsku ligu isprobao mlađe igrače i konačno je u Moskvi doveo do medalje:

– Obećali smo borbu za polufinale, a ne medalju. Prošli smo težak put i stigli do vrlo značajnog rezultata. Ovo je zajednički uspeh rukovodstva, igrača i stručnog štaba.

--------------------------------------------------------------------------

Evropa igra na protivničku grešku

Novo u evropskoj odbojci jeste to da je Španija prvi put šampion Starog kontinenta i da se među polufinalistima prvi put našla Finska. Staro je da Rusija i dalje ne može da osvoji zlato. Ivan Miljković na to ovako gleda:

– Rusija ima najviše talenata, jer joj je baza ogromna, pa me čudi kako ne može da bude prva. To važi i za ranija takmičenja. Španija i Finska igraju na to da protivnik pogreši. Tako može da se igra i to je, pokazalo se, dovoljno za uspehe na evropskom prvenstvu. Ali, šta će biti na svetskom nivou? S takvim pristupom u narednih pet ili deset godina teško da će se neko primaći Brazilcima.