Najsrećnija deca na svetu

Od našeg specijalnog izveštača
Madrid, 17. septembra – Poslednja dva i po sekunda 35. evropskog prvenstva za košarkaše ućiće u istoriju ovog sporta, po svom naboju koji je izvitoperio lica 15.000 navijača i koja su dva puta bila "umrtvljena": prvi put kada je lopta posle Holdenovog šuta cupkala po obruču i ipak propala kroz mrežicu, a zatim kada je Pau Gasol uputio šut koji je kao uz pomoć neke više sile ispao iz koša. To je bio završni čin jednog od najvećih iznenađenja u sedam decenija evropskih šampionata, takođe i jednog od finala s najmanje poena u modernoj eri: 60:59.

Neposredno posle finala ulicama oko Gradske palate sportova u Madridu orilo se "Rusija, Rusija". Na jednom izlazu, rezervisanom za domaće igrače, više od hiljadu španskih navijača skandiralo je "Španija, Španija". Špancima je propalo slavlje na Sibelinom trgu, gde tradicionalno svoje uspehe obeležavaju Realovi fudbaleri. Očekivalo se više od pola miliona ljudi. Scenario je bio pripremljen još prvih dana posle Svetskog prvenstva u Japanu na kojem su Španci osvojili svoje prvo zlato na velikim takmičeljima, a pozivnice su se u dvorani delile na poluvremenu finala, uz naslov "Španija šampion".

Ipak, Španci su dostojanstveno prihvatili ovaj poraz. Posle finala gro navijača je mirno odšetao svojim kućama, a oni najvatreniji su ostali da pozdrave svoju repreezentaciju, uz pokliče "Šampioni, šampioni". Ali, šampionski peha ide u zemlju čija je košarka duže od decenije živela od tradicije koja čak i nije sasvim njena (poslednje zlato Rusija je osvojila 1985. u Štutgartu, a tada je to bila reprezentacija SSSR-a).

- Rekao sam ti da ćemo pobediti – rekao je posle finala najbolji igrač "Evra 2007" Andrej Kirilenko svom saigraču Viktoru Hrjapi s kojim je delio i dobro i zlo još dok su bili u CSKA (sada su obojica u NBA).

Kirilenku je najzad pošlo za rukom da ostvari ono što je njegov tast s lakoćom činio (njegova supruga Maša je ćerka bivšeg ruskog reprezentativca Lopatova). Posle finala je izgledao kao da je skinuo veliki teret sa sebe, njegove grube crte lica su se odjednom poprimile izraz deteta koje je dobilo dugo očekivani poklon.

- Nikada nisam bio ovako uzbuđen – rekao je Kirilenko, poznat i po nadimku "kalašnjikov". - Pobedili smo Španiju na njenom terenu, što je izuzetan uspeh. Ključ uspeha je u timskoj igri, sve vreme smo se držali zajedno, tako će biti i u slavlju. Svaka čast Španiji, to je velika ekipa sa mnogo zvezda, ali mi smo ovog puta kao tim bili malo bolji. Ovo je moj najveći uspeh u karijeri, ovo zlato nije kruna samo jednog tima, već grupe momaka koja se poznaje čitav život. Oni nisu samo moji saigrači, već najbolji prijatelji. Hrijapu, na primer, poznajem 15 godina, zajedno smo išli u školu i radili sa istim trenerima. Ostale poznajem duže od decenije. Zato smo mi sa ovim zlatom postali najsrećnija deca na svetu.

U Rusiji su ovu generaciju još ranije nazvali "Kirilenkova grupa", aludirajući na "ekipu" koja je ponikla u CSKA (Kirilenko, Hrjapa, Monja...) i čiji je vođa oduvek bio Kirilenko. On je najzad uspeo da bude ispred šestorice španskih vršnjaka iz "generacije 80/81" (Gasol, Navaro,  Kalderon, Rejes, Kabezas i B. Rodrigez) koji su u mlađim kategorijama osvajali zlatne madalje. Iz te ruske ekipe, koja je igrala na juniorskom EP 1998. u Bugarskoj i na juniorskom SP u Portugaliji 1999 (Španci oba puta "zlatni") do danas je uz Kirilenka "preživeo" samo Padijus.

Posle finala bilo je i onih koji su ironično konstatovali da su "dva Amerikanca donela Rusima zlato", misleći na plejmejkera Džej Ara Holdena i selektora Davida Blata (Izraelac iz SAD). Kada smo uoči prvog meča srpske reprezentacije na šampionatu, protiv Rusije, rekli Blatu da je srpski selektor Zoran Slavnić rekao pre izvesnog vremena da se "mnogi ruski predsednici prevrću u grobu" zbog toga što njihova reprezentacija angažuje Amerikance, on nam je odgovorio: "Ja ne gledam tako na košarku. Za mene je ona nedeljiva i ja se osećam kao čovek košarke".

Posle pobede protiv Španaca Blat je završio na rukama svojih igrača koji su ga bacaili visoko u vazduh. Kad se prizemljio rekao je:

- U oblacima sam, šta drugo da kažem. Bio je ovo prelep turnir, a naš cilj je bio da se plasiramo u kvalifikacije za Olimpijske igre. To je bila naša realnost, ali tokom takmičenja smo došli do visokog nivoa igre. U finalu smo sve vreme razmišljali da moramo da ostanemo blizu Španije i da je primoramo na igru nerava. Uspeli smo u tome, domaćin je podlegao pritisku i ukrali smo mu pobedu.

Blat je pre svega zahvalio igračima:.

- Koliko su divni igrači, toliko su i divni ljudi. Bilo je zadovoljstvo raditi sa njima. Igrali smo i protiv Španije i protiv očekivanja celog košarkaškog sveta. Ovo je veliki trenutak za savremenu košarkašku Rusiju i njena prva evropska titula. Veoma sam ponosan što sam postao deo njene istorije.