U BiH logika ne pomaže (1)

"Bosna i Hercegovina podeljeno društvo i država", naslov je knjige dr Mirjane Kasapović. Za dr Nenada Kecmanovića, ovakva kakva je, BiH je "Nemoguća država". Na naša pitanja o sadašnjosti i budućnosti BiH odgovorila su tri vodeća političara bosanskohercegovačkog trijaliteta – tri nacionalne zajednice u BiH – predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata i premijer Republike Srpske Milorad Dodik, lider Stranke za BiH i član Predsedništva BiH Haris Silajdžić i prvi čovek Hrvatske demokratske zajednice Dragan Čović.

• Sve višenacionalne države su se raspale, osim onih u kojima je primenjen konsocijacijski model unutrašnjeg uređenja. Da li je to recept i za opstanak BiH?

DODIK: Dejtonski sporazum je zaustavio rat u BiH, zbog toga što je ovim dokumentom uspostavljen novi unutrašnji poredak sa federalnim i konfederalnim elementima. No, zbog lošeg Vašingtonskog sporazuma koji je uredio odnose između Bošnjaka i Hrvata sve češće se postavlja pitanje šta i kako dalje. U tom pogledu naš stav je jasan: podržavamo federalno uređenje BiH sa Republikom Srpskom kao federalnom jedinicom i podržaćemo dogovor da se i u drugom delu BiH formiraju federalne jedinice, jer je očigledno da Federacija BiH ne može uspešno funkcionisati.

SILAJDžIĆ: BiH se neće i ne može raspasti. To nije uspelo ni onima koji su počinili najveće zločine od Drugog svetskog rata, te se to ne može dogoditi danas kada je oružani sukob gotovo nemoguć. BiH, takođe, nije zemlja u kojoj je u potpunosti preporučljiva demokratija po principu "jedan čovek – jedan glas", jer ovde žive tri naroda sa legitimnim vitalnim nacionalnim interesima. Zbog toga, problem nije sistem demokratije o zajedničkom odlučivanju tri naroda, već mešavina teritorijalnih i etničkih kriterijuma u takvom odlučivanju. Ta mešavina je rezultat gnusnih zločina, uključujući i genocid. Kao su Ujedinjene nacije u svom izveštaju o Srebrenici jasno istakle: "Civilno stanovništvo nije bilo slučajna žrtva svojih napadača; njihova smrt ili izgnanstvo je u stvari bio cilj napadača na njih... Civilno stanovništvo bosanskih Muslimana je tako postalo primarna žrtva brutalnih vojnih i paravojnih agresivnih vojnih operacija Srba s ciljem depopulacije atraktivnih teritorija koje bi onda bile popunjene Srbima". Upravo ta kombinacija teritorijalnih sa etničkim principima je glavni temelj i cilj diskriminacije. Ta kombinacija teritorijalnog sa etničkim jasno krši Dejton, s obzirom na to da Aneks 7 tog sporazuma – koji garantuje povratak – nije sproveden u entitetu RS. Od preratne populacije od preko 46 odsto Bošnjaka i Hrvata, danas imate manje od osam odsto nesrba u tom entitetu. Neophodno je, zbog toga, BiH urediti na sistemu istinskih mutlietničkih regija i osigurati zaštitu vitalnih nacionalnih interesa za sve narode.

ČOVIĆ: BiH je višestruko specifična evropska država koja – uvažavajući način na koji je nastala, ustav koji ima, tradiciju i kulturu koju baštine njeni narodi – treba da izgradi svoju unutrašnju organizaciju. Stoga verujem da BiH treba brzo krenuti u ustavne reforme kako bi dobila ustav koji uvažava kolektivna prava njena tri konstitutivna naroda i osigurava zaštitu svih građanskih prava u skladu sa postojećim konvencijama. BiH treba da bude snažno decentralizovana država organizovana na tri nivoa vlasti. Verujemo da organizacija središnjeg nivoa vlasti sa četiri federalne jedinice (jedna od njih je Sarajevo kao glavni grad – distrikt) omogućava uspostavljanje takve države.

• Mogu li političke elite tri naroda u BiH doći do minimalne saglasnosti o osnovnim vrednostima zajedničkog života, kao temelja demokratskog političnog poretka i stabilnosti zemlje?

DODIK: Postoje različite koncepcije o BiH i sve pokušavaju da dominiraju. Jedna je, naravno, unitarističko-centralistička, koju njeni zagovornici – bošnjačke nacionalističke partije, Stranka demokratske akcije i Stranka za BiH – kriju pod plaštom "građanskih principa". Na takvom konceptu BiH bi morala da se održava silom. A BiH može da se održi samo dogovorom, mada podeljenost BiH ni tada neće nestati. Jer, nije ovde, kako se često predstavlja, problem u političkim elitama nego u različitim istorijama. U BiH nema nijednog krupnog istorijskog datuma koji ima isto ili približno isto značenje za Srbe, Bošnjake i Hrvate. Tri naroda ne osećaju na isti način BiH. Ovde su posredi animoziteti takvi kakvi jesu i oni se dogovorom mogu samo ublažiti i zato ih ne treba afirmisati kao dominantan karakter odnosa.

SILAJDžIĆ: Zna se šta su osnovne vrednosti, one su dogovorene na međunarodnom nivou i o njima se ne može dodatno dogovarati. Te vrednosti su sadržane u nizu povelja koje nalažu sistem demokratije bez diskriminacije. One ne dozvoljavaju rešenja poput zabrane kandidovanja za člana Predsedništva BiH Bošnjacima i Hrvatima koji žive u RS i Srbima iz Federacije BiH. Ti dokumenti zabranjuju da glas poslanika iz RS vredi kao dva glasa iz Federacije, što se u BiH trenutno ostvaruje kroz sistem entitetskog glasanja. Međutim, strukture iz RS odbijaju da primene ove osnovne vrednosti u BiH. Kada se dogovorimo o poštivanju tih osnovnih međunarodnih standarda, lako ćemo se dogovoriti o drugim pitanjima.

ČOVIĆ: Verujem da predstavnici tri konstitutivna naroda mogu doći do zajedničkog dogovora o uređenju BiH. Jasno je zbog ambijenta kojeg trenutno imamo i uloge međunarodne zajednice da je pomoć spoljnih faktora neizostavna. Ali dok god mi u BiH budemo verovali da će nam rešenje doneti neko sa strane i da će to upravo "nama" ići u prilog – grešimo.