Klintonovi bi "naterali" da prizna Kosovo

U vašingtonskom centru za istočnoevropske studije "Vudro Vilson" ove srede po podne dva sata se debatovalo o tome šta treba uraditi da bi se tema Kosova "zatvorila do kraja godine". Šanse da se pregovori okončaju dogovorom do desetog decembra posredstvom diplomatije ravne su nuli, kako su se složili panelisti Borut Grgič, sa dvostrukom funkcijom direktora Instituta za strateške studije u Ljubljani i savetnika u kabinetu kosovskog premijera, Tim Džuda, britanski novinar i specijalista za Balkan, Vladimir Matić, profesor na Klemson univerzitetu, i Džejms O’Brajen, šef savetodavne firme za investicije u nova tržišta "Olbrajt kapital menadžment" (njegova šefovica Madlen Olbrajt je glavni spoljnopolitički savetnik Hilari Klinton, vodećeg demokratskog kandidata za predsedničke izbore 2008).

"Oklevanje" Amerikanaca

Kao Slovenac, a savetnik za spoljnu politiku u kabinetu Agima Čekua, Borut Grgič tvrdi da "niko u Evropskoj uniji u ovom trenutku nije spreman na odluku o statusu Kosova", niti se nazire "legalni okvir za ulazak misije EU koja bi trebalo da zamene Unmik". Nijedna partija na Kosovu nema nikakav ekonomski program, niti predloge za zaštitu manjina, niti se o bilo čemu drugom govori, sem o nezavisnosti. U svim medijima odbrojava se unazad 120 dana, a tenzija se podiže za taj nulti čas. Šta će se desiti kada razljućeni narod shvati desetog decembra da se nikuda nije stiglo, i da "nema vatrometa", pita se Grgič. Zaključuje da će se "bes sručiti na bilo koga: Unmik, Srbe… jer mi gubimo kontrolu na terenu". On, prebacujući se na ulogu slovenačkog analitičara, razlaže da se čak i "aktuelna američka administracija razmišlja zašto bi se ona isturala sa podrškom unilateralnoj nezavisnosti Kosova" i "zašto ovu vruću temu ne bi ostavila sledećim mandatarima". " Što se Evropske unije tiče, velike probleme sa priznavanjem nezavisnog Kosova imaju Rumunija, Kipar, Grčka, Španija…i to nije sve. Tim Džuda je u diskusiji rekao: "Neophodno je u Evropskoj uniji stvoriti kritičnu masu od bar dvadeset zemalja koje bi priznale unilateralno proglašenje nezavisnog Kosova." Martin Slecinger, direktor programa za Istočnu Evropu u "Vudro Vilsonu", najavio je mogućnost veće međunarodne konferencije gde bi se "šefovi oprečnih strana zaključali kao u Dejtonu" dok ne potpišu… A Džejmsu O’Brajenu, koji rukovodi firmom Madlen Olbrajt, Klintonove šefovice diplomatije u vreme bombardovanja Srbije 1999., svejedno je da li će to biti "Rambuje ili Dejton", ali Kosovo mora da se reši na najvišem nivou uz učešće šefova država.

Ne postoje ni nagoveštaji priprema za ovakvu konferenciju, tvrdi O’Brajen, a ona bi morala da se održi već krajem novembra kako se ne bi "probio rok (10. decembar)". Rusija, koja i ovako ne priznaje te rokove,  tog dana će reći, kako O’Brajen očekuje, dajte nam još vremena, a srpska strana će izaći sa nekim novim predlogom ili idejom. Umesto "odlaganja u nedogled", O’Brajen predlaže da se "Rusija stavi u položaj da može da kritikuje, ali da ne može da uloži veto". "Kao što je to bilo 1999. kada se nije slagala sa bombardovanjem i kritikovala ga je, ali je potpomogla da se pregovorima dođe do rešenja." Umesto toga, Zapad je na nečiji nespretan predlog pokušao da natera Rusiju da kaže "da" u Savetu bezbednosti. To je, po O’Brajenu, bilo nerealno očekivanje onih koji ne poznaju kako funkcioniše politika Moskve.

Rizici podele Kosova

Mnogo je bilo reči i o rizicima podele Kosova o kojoj "ni Priština ni Beograd ne žele zvanično da pregovaraju". Beograd i zato što usvojeni ustav tretira Kosovo kao integralni deo državne teritorije, pa bi se svako pregovaranje kvalifikovalo kao izdaja, a Priština zato što insistira na "nezavisnosti celog Kosova". Borut Grgič saopštio je kako je na Kosovu u jednom dnevniku napravljeno istraživanje javnog mnjenja i "albansko stanovništvo je kategorički protiv podele Kosova". A ako bi se ona ipak desila, Grgič prenosi odlučnost Kosovara da zauzmu albanski deo Makedonije.

Po oceni Vladimira Matića, oko sedamdeset pet hiljada Srba koji žive u enklavama bili bi žrtve ove neregulisane podele, granice Srbije i Kosova bile bi nedefinisane, a to bi odmah uticalo i na Bosnu i na Makedoniju, dok bi se tri opštine na jugu Srbije pripojile Kosovu. Čitav region ušao bi u novi krizni ciklus.

U diskusiji je učestvovao Obrad Kesić, američki politički analitičar srpskog porekla, koji je rekao da SAD za status Kosova, na žalost, "koriste iste argumente kao koje smo koristili kada smo krenuli na Irak", a Borutu Grgiču predočio je da sve ankete u Beogradu takođe ukazuju da je stanovništvo Srbije jednoglasno protiv cepanja državne teritorije.

--------------------------------------------------------------------------

O`Brajen: Veliki neka saopšte malima

Zanimljiv je i O’Brajenov predlog kako da se zemlje Evrope nateraju da prihvate nezavisnost Kosova: "Velike zemlje EU morale bi bez odlaganja da preuzmu stvar u svoje ruke i odlučno saopšte malima kao što su Grčka ili Slovačka: Kosovo nije vaš problem. To bi moralo da se obavlja planski svakodnevnim telefonskim pozivima, i to najmanje na ministarskom nivou. Treba, ako ništa drugo, postići da male zemlje bar pristanu na ulazak misije EU na Kosovo…Francuska i Nemačka treba da se odluče i da saopšte ostatku Evrope: kucnuo je čas, sada, odmah ovo mora da se reši. I to mora da bude pre desetog decembra…"