Sonmez povezuje „žutu kuću" i „Medikus"

Doktor Jusuf Sonmez, prvooptuženi za trgovinu organima u slučaju prištinske klinike „Medikus”, 2008. godine, bio je na aerodromu u Tirani 1999. godine, gde je učestvovao u transportu ljudskih organa oduzetih od zarobljenika OVK iz Albanije ka zapadnoj Evropi. Ovo je u svom iskazu srpskom tužilaštvu, ali i međunarodnim tužiocima Klintu Vilijamsonu i Džonatanu Ratelu, ispričao svedok saradnik čije se ime skriva od javnosti.

Svedok saradnika time je direktno povezao Sonmeza kao zajedničku kariku za događaje u improvizovanoj bolnici u „žutoj kući” 1999. godine, kao i za ono što se skoro deset godina kasnije dešavalo u modernoj prištinskoj klinici „Medikus”, rečeno je za „Politiku” u dobro obaveštenim izvorima.

Krivični postupak o događajima u „Medikusu” vodi se nezavisno od istrage o navodima da su kidnapovanim Srbima na mestima kao što je „žuta kuća” u Albaniji uzimani organi. U srpskom tužilaštvu veruju da su događaji deo iste operacije i da je ključna veza upravo Sonmez. Ipak, on nikada nije optužen za zločine u „žutoj kući” i pitanje je da li će međunarodni tužilac Euleksa Džonatan Ratel uopšte prihvatiti iskaz svedoka saradnika srpskog tužilaštva.

„Žuta kuća” je pod istragom specijalnog tužioca Klinta Vilijamsona, dok istragu trgovine organima i ilegalne transplantacije u bolnici „Medikus” vodi Ratel.

Isti svedok saradnik, koji dobro poznaje Sonmeza, pomogao je u lociranju lekara prozvanog doktor Frankenštajn, ovih dana u Amsterdamu. Ovim svedočenjem potvrđeni su navodi Karle del Ponte, bivše haške tužiteljke u njenoj knjizi „Lov – ja i ratni zločinci”, kao i tvrdnje nekadašnjeg specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o tome da se ljudskim organima ilegalno trgovalo tokom rata na Kosovu 1998. i 1999. godine i da je ista kriminalna organizacija nastavila time da se bavi i godinama kasnije u Prištini.

„Žuta kuća”, u kojoj sada živi porodica Katući, nalazi se kod Burela na severu Albanije. Kuća je danas bele boje, a porodica negira da je to ikada bilo mesto na kome su zarobljenicima vađeni organi. U blizini kuće nađene su prazne flaše od infuzione tečnosti, sredstva za opuštanje mišića, zavoji i igle.

Haški tribunal pokrenuo je u januaru 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađeni u toj kući. Bile su tu i plastične posude, prazne boce sa nazivima lekova koji se koriste pri hirurškim intervencijama i metalne krhotine, za koje se pretpostavlja da su ostaci hirurških instrumenata. Prema istrazi koju je sprovelo srpsko tužilaštvo za ratne zločine, hirurški zahvati nad žrtvama trgovne organima izvođeni su u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK. Za te potrebe korišćeni su deo bolnice u kasarni „Bajram Curi”, dom zdravlja u fabrici „Koka-Kole” u Tirani, neuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj i takozvana „žuta kuća”. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima da je postojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva u pograničnom delu između Kosova i Albanije.

Dik Marti je u decembru 2010. godine podneo izveštaj Savetu Evrope gde je Hašima Tačija označio kao vođu mafijaške grupe odgovornu za trgovinu oružjem, droge i ljudskih organa. Evropa je zatražila ozbiljnu istragu, a nepunih mesec dana kasnije u Istanbulu je uhapšen doktor Jusuf Sonmez, „glavni hirurg” u operacijama vađenja organa na Kosovu.

Euleks je u martu 2011. godine pokrenuo postupak protiv optuženih za trgovinu ljudskim organima na Kosovu i Metohiji. Optužnice su podnete protiv Jusufa Sonmeza i Luftija Dervišija.

Nensi Šeper Hjuz, direktor centra „Organs voč”, koji prati trgovinu organima širom sveta, smatra da su istraga u predmetu trgovine organima „žuta kuća”, na severu Albanije, i klinika „Medikus” na Kosovu povezani i veruje da je u oba slučaja umešan turski hirurg Jusuf Sonmez.

„Onnije bio u toj kući, ali je moguće da je primalac tih bubrega, da je saznao za njih preko svojih veza i tako bio u kontaktu sa ljudima iz OVK, koji su predložili da im kao hirurg pomogne”, izjavila je svojevremeno Šeper Hjuz.

„Bilo bi pogrešno tvrditi da su Srbi ubijani zbog organa, jer oni bi svakako bili ubijeni, ali kad se već to radilo, odlučeno je da bude prisutan tehničar koji će izvaditi organe”, dodala je ona.