„Mozgalice" kao lek protiv depresije

Kompjuterske igre „mozgalice” mogle bi da budu efikasnije od lekova u lečenju teških oblika depresije kod starijih osoba, tvrdi tim američkih i kineskih naučnika. Studija, objavljena u časopisu „Nature Communications”, obuhvatila je osobe starosti od 60 do 89 godina kod kojih antidepresivi nisu pokazali rezultate. Posle samo četiri sedmice igranja kompjuterskih igara dizajniranih da pospeše rad mozga, ove osobe su živnule.

Projekat je razvijen kako bi se testirala teorija po kojoj mozak može da se regeneriše intenzivnim vežbanjem – da povrati staro znanje i memoriju i poboljša proces donošenja odluka, što sve može da ublaži depresiju.

Tim stručnjaka iz SAD i Kine uključio je 11 osoba u program četvoronedeljnog kompjuterskog treninga, a zatim ih testirao kako bi proverili da li je došlo do poboljšanja, kako u ublažavanju depresije, tako i u efikasnijem radu mozga. Uporedili su njihove rezultate s rezultatima grupe od 33 starije osobe koje su, umesto kompjuterske terapije, dobijale antidepresiv escitalopram (spada u grupu antidepresiva pod nazivom „selektivni inhibitori preuzimanja serotonina”). Rezultati su ukazali da su vežbe putem kompjuterskih igara „mozgalica” isto toliko efikasne u suzbijanju simptoma depresije koliko i escitalopram.

„Čak 72 odsto njih ušlo je u remisiju”, izjavila je koautorka studije Sara Morimoto s njujorškog Instituta za gerijatrijsku psihijatriju.

Kompjuterska terapija poboljšala je i funkcije mozga koje se tiču donošenja odluka, i to efikasnije od escitaloprama.

Prethodna istraživanja pokazala su da „zarđalost” pojedinih intelektualnih funkcija izaziva otpornost na antidepresive. „Uprkos značajnom napretku, konvencionalni oblici lečenja antidepresivima nisu u stanju da mnogim starijim ljudima umanje depresiju i olakšaju patnje”, ističe se u studiji, preneo je Tanjug.

Lekovi često sporo deluju, a rezultati su neubedljivi. Remisije se javljaju tek kod trećine pacijenata.

----------------------------------------------

Depresija otežava prestanak pušenja

Pariz – Podaci francuskih naučnika s univerziteta u Monpeljeu sugerišu da je osobama s depresijom teže da prestanu da puše. Prema njihovim nalazima, depresija otežava posledice anksioznosti (napetosti), pojačava želju za cigaretama i utiče na san. Pušenje je dvostruko više zastupljeno kod osoba s depresijom nego kod ostatka populacije, dodaju istraživači.

Ipak, podaci prikupljeni tokom 18 meseci istraživanja pokazuju da vežbanje može da olakša prestanak pušenja kod osoba s depresijom. Za takav učinak dovoljna je i telesna aktivnost niskog intenziteta, na primer šetnja.

Tanjug