NATO ponovo u modi

Ukrajina oživela Alijansu: Dvodnevni samit NATO u Velsu završen je usvajanjem zajedničke deklaracije sa čak 113 tačaka. Predsednici država i vlada članica NATO vredno su dva dana radili i dobili smo zvanični papir u kojem gotovo da nema kutka planete koji nije „obrađen”.

Utisak koji se pojavio početkom proleća da bi ukrajinska kriza mogla da potpuno” oživi” Alijansu na samitu u Njuportu apsolutno je potvrđen. NATO je ne samo živnuo već je ozbiljno najavio šta će sve raditi: gde će pregovarati, gde zveckati oružjem, gde će udariti.

Sa samita NATO poslata je jasna poruka da je danas najveći neprijatelj Alijanse – Rusija. I to ne samo zbog Ukrajine. NATO je zaključio da je Moskva nepouzdan partner, da ne poštuje ugovore o saradnji, da je pretnja za evropsku bezbednost. Zbog toga je usvojena odluka da se sa Rusijom prekine svaka politička i vojna saradnja.

Najvažniji konkretni rezultat velškog samita NATO svakako je formiranje jedinica za brzo reagovanje – oko pet hiljada vojnika - koje treba da krstare po bazama u Istočnoj Evropi, odatle plaše Rusiju i odvraćaju je od vojne akcije protiv neke istočnoevropske članice Alijanse. Najveći deo ove putujuće družine biće britanski vojnici, a na samitu nije precizirano gde će se nalaziti tih pet rotirajućih baza u koje će trupe NATO povremeno svraćati.

Ovakvo rešenje nije slučajno. Alijansa takvim ustrojstvom ove svoje „udarne pesnice” i njenih baza pokazuje da i dalje poštuje sporazum NATO i Rusije iz 1997. godine koji zabranjuje da zapadni savez ima stalne borbene formacije u novim članicama u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Za razliku od Rusije koja je, prema tumačenju NATO, izvršila agresiju na drugu suverenu državu ...

Činjenicu da je NATO ponovo u modi čelni ljudi Alijanse pokušali su da iskoriste i da savez ojača. U završnom dokumentu članice se podsećaju na obavezu da izdvajaju najmanje dva procenta BDP za odbranu. Kako bi njihove armije ali i NATO bili još moćniji.

I da ne zaboravimo. U tački pod brojem 40 velške deklaracije spominje se i Srbija. Kaže se da NATO ohrabruje Srbiju i podržava njenu želju da razvija saradnju sa Alijansom.

Ratna pauza u Ukrajini: Primirje između vlasti u Kijevu i proruskih pobunjenika na istoku, potpisano u petak u beloruskoj prestonici, uspeva, uprkos manjih čarki, da „preživi”. Ratna pauza dobro je došla jednoj i drugoj strani ali je u ovom trenutku bila neuporedivo potrebnija Kijevu.

Jer, bez obzira na pristrana izveštavanja zapadnih medija, prećutkivanja i propagandu Ukrajina je izgubila rat na istoku.

Početkom avgusta sve je izgledalo drugačije. Ukrajinske trupe osvojile su veliki deo teritorije, stigle su do Luganska i Donjecka – dva centra otcepljenih teritorija. A onda je usledio preokret, protivnik je krenuo u kontraofanzivu i za ukrajinsku vojsku i dobrovoljačke trupe nastupili su teški trenuci. Usledili su veliki porazi, stotine ukrajinskih vojnika je poginulo, desetine hiljada vojnika našlo se u obruču, izgubljena je ogromna količina naoružanja. Vladi u Kijevu ponestalo je novca da plaća voju akciju na istoku.

Krajem avgusta generali NATO, pozvani su na hitnu sednicu. Njihov zaključak bio je vojnički kratak i jasan.

„Vojno gledano Kijev je izgubio rat”, bila je „dijagnoza” stratega Alijanse koju prenosi ugledni nemački nedeljnik „Špigel”.

NATO generale posebno je zabrinulo otvaranje drugog fronta – na jugoistoku Ukrajine. Ocenjeno je da bi pad Marijupolja i otvaranje kopnenog koridora između Između Rusije i Krima bila katastrofa za vlasti u Kijevu. Ukrajina bi time faktički izgubila kontrolu nad kompletnom istočnom granicom sa Rusijom.

Primirje naravno pomaže da se hladnije glave razmisli o tome šta da se uradi sutra ali je činjenica da se Ukrajina nalazi u gotovo bezizlaznoj poziciji. Kijev želi da uđe u NATO, da postane članica EU što, međutim, nikako ne odgovara Rusiji. Moskva je, stiče se utisak, posle gubitka njenog čoveka u Kijevu – bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča – sada dobila još moćnije oružje, proruske pobunjenike koji kontrolišu ozbiljan deo teritorije na istoku zemlje.

Svako razuman želi, naravno, da ratna pauza u Ukrajini što duže potraje kako bi otpočeli ozbiljni pregovori o rešavanju krize. E tu se tek mogu očekivati pravi politički „ratovi”. Proruski pobunjenici već tvrde da neće odustati od zahteva za otcepljenjem, Kijev dozvoljava da se razgovara samo o decentralizaciji i federalizaciji države. O sudbini Krima i ne treba trošiti reči: strašno ga žele i Ukrajina i Rusija.

U takvoj situaciji gotovo je iluzorno spominjati neke „običnije” probleme: humanitarnu pomoć stanovništvu, povratak gotovo milion izbeglica, obnovu uništenog ... Ukrajina će narednih godina sigurno biti na spisku kriza koje „tinjaju” i prete da se razbuktaju.