Penzionerima obećali pa zaboravili

Predizborne najave da će se odmah po dolasku na vlast nadležni pozabaviti sudbinom (povećanjem) penzija, ostale su za sada samo na nivou retorike. Penzioneri će, naime, bar prema najavama iz vlade da će se o svemu tome u parlamentu odlučivati tek početkom naredne godine, očito morati još malo da (po)pričekaju na raspravu o njihovom sada već davnašnjem zahtevu da im se prinadležnosti usklađuju na bazi stare metodologije, takozvane "švajcarske formule", koja je kao merilo za poređenje uzimala koliko rast troškova života, toliko i opšti rast zarada u državi.

Milan Nenadić, član Upravnog odbora Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, potvrdio nam je ovih dana da na ovu temu, u poslednje vreme, nije ni bilo razgovora između predstavnika nadležnih republičkih organa i zastupnika srpskih penzionera. Postoji "izvestan zastoj u rešavanju penzionerskih problema", veli Nenadić koji, međutim, smatra da bi, čak i ako su nadležni već odlučili da ovaj problem odlože za 2008. godinu, sa njegovim rešavanjem, ili bolje reći predlaganjem izmena i dopuna zakona, valjalo – odmah krenuti. U suprotnom, ponovo će se izgubiti dosta vremena, a penzije samo nastaviti sasvim sigurno da se krune.

Statistika, pri tome, neumoljivo svedoči o tome da je, sudeći bar po majskom čeku koji je u proseku iznosio 14.839 dinara, prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvovala sa 55 odsto. To je još manje nego pre, a kao i ranije je uveliko već ispod zakonskog minimuma od 60 procenata. No, ako se nastavi sadašnji trend, procenjuju eksperti, učešće penzija u zaradama u celoj ovoj godini na kraju će biti još mizernije, jedva oko 53 procenta, s tim što se lako može desiti da u decembru, zbog isplata 13. plate zaposlenima, penzije padnu na još niže grane, na samo oko 45 odsto prosečne zarade!

Iako su se, dakle, već sada stekli uslovi za vanredno usklađivanje prinadležnosti onih koji su završili svoj radni vek, penzioneri moraju, poštujući zakon, da sačekaju 2008. godinu kako bi im se penzije, eventualno, vratile na propisani nivo od 60 odsto. Time, međutim, njihov problem ni izbliza neće biti trajno rešen, jer će im penzije, ne promeni li se zakon, u budućnosti postajati, realno, sve manje i manje.

Koliko su penzije obezvređene potvrđuju, međutim, mnogi podaci, pa i onaj koji kaže da je poslednje povećanje od 3,75 odsto od 1. aprila dosad već "potrošeno", budući da su troškovi za period april-jun porasli za tri odsto, dok su zarade povećane za oko četiri procenta.

Penzije su, sem toga, tokom prošle i ove godine sporije rasle od budžetskih rashoda, i to dva i po puta, što je u velikoj meri doprinelo da inflacija bude jednocifrena. Ali, to ne može da znači da penzije u Srbiji jedine treba da zavise od ekonomskih mogućnosti zemlje, a ni da budžetski deficit, ili (pre)velika javna potrošnja, eventualno, treba da onemoguće izmene i dopune zakona kojima bi se izašlo u susret, u osnovi, ipak skromnim penzionerskim zahtevima.