Rajski vrt na bačkom černozemu

Vrbas – Na izlazu iz Ravnog Sela kod Vrbasa, u pravcu Despotova, pokraj puta, s desne strane, bajkovit prizor. Prostrano ograđeno travnato dvorište od oko pola hektara, sa preko 300 biljnih vrsta – cveća, ukrasnog šiblja, žbunastog drveća, sadnica četinara, lišćara… Usred tog rajskog vrta ušuškana je i nova, tipično ravničarska kuća, prizemljuša s tremom, projektovana u „salašarskom” stilu. Posebnu draž ovom remek-delu pejzažne arhitekture daje i jezerce od stotinak kvadrata s koritom obloženim kamenom, u kome je skoro pedeset vrsta riba i raznovrsnih vodenih biljaka, među kojima je i nekoliko primeraka izuzetno retkih u ovom području.

To je svojevrsna zadužbina Vladimira Stepanova, univerzalnog neimara, slikara i estete, ekologa, humaniste, sportiste, čoveka posvećenog negovanju kulture zdravog življenja. Pre nego što je osmislio ovaj ambijent, koji naziva „slikom bez rama“, za koju mu je kao platno poslužila parcela bačkog černozema, pažnju šire javnosti privlačio je kao graditelj i vlasnik monumentalne vetrenjače, takođe u Ravnom Selu, i to na nekadašnjoj deponiji smeća, čiji je okoliš oplemenio živopisom najraznovrsnijeg cveća i ukrasnog šiblja. Želeo je, veli, da tako, u vojvođansku ravnicu prenese deo karakterističnog pejzaža Holandije, u kojoj je dugo živeo i radio.

– Višegodišnji boravak u „zemlji lala” i druženje sa tamošnjim svetom probudilo je u meni osećanja uživanja u cveću i zelenilu, uopšte prema lepotama prirode i tradicionalnoj arhitekturi. Tamo sam usavršavao i slikarstvo, kojim sam počeo da se bavim još u ranoj mladosti, pa stečena iskustva, evo, sada primenjujem i u rodnom selu. Žao mi je što sam morao da otuđim vetrenjaču, koja je sa uređenim vrtom i danas svojevrsna atrakcija, mada već poprilično zapuštena. Ali, moj stvaralački duh nije mirovao, pa sam se ponovo prihvatio graditeljskog posla, s namerom da opet napravim nešto što nije svakidašnje u ovom kraju, sebi prostor za uživanje i umetnički rad, a drugima da uputim poruku da se što je moguće više i češće vraćaju prirodi, da oplemenjuju svoj životni prostor – objašnjava Vladimir Stepanov porive zbog kojih se upušta u ovakve poduhvate, i nagoveštava da će uskoro, takođe, na svom imanju na mestu jedne stare i oronule građevine, podići novu, pod čijim krovom će se naći prostor za likovnu galeriju, za stalnu izložbenu kolekciju starina i za atelje.

Naš sagovornik brižno neguje svoje imanje, stalno ga osvežava novim detaljima hortikulture, s puno ljubavi i predanosti, a ono mu – nabraja – uzvraća nepresušnom svežinom, zračenjem pozitivne energije, daruje ga mirisnom opojnošću, daje mu novi podstrek i inspiraciju. Sa istom pažnjom i preciznošću, Vladimir svakodnevno održava ovu oazu zdravlja i lepote, baš kao i kada se prepušta čarima umetničkog stvaralaštva, slikajući u ateljeu, smeštenom i maštovito opremljenom u potkrovlju svoje nove kuće. U minulih desetak godina stvorio je, ističe, više od 1.500 slika (akvareli i ulja na platnu), od kojih mnoge krase likovne galerije, stanove njegovih prijatelja i rodbine, ili se nalaze u privatnim kolekcijama širom Srbije, pa i u inostranstvu.