Otvoren Magacin Macura

Vladimir Macura, kolekcionar i vlasnik prvog privatnog muzeja u Srbiji, smeštenog u Novim Banovcima, iznenadio je javnost u subotu uveče otvaranjem još jednog prostora koji se nalazi nekoliko kilometara uzvodno Dunavom – u Starim Banovcima. Novi prostor nazvan je Magacin Macura. Zdanje nekadašnjeg skladišta žita nalazi se na zvaničnoj adresi Grčka 62, a na mapi Macurinih muzeja ulica je označena kao Zenit 4.

Magacin Macura zamišljen je kao mesto za „arhiviranje najrazličitijih umetničlkih postupaka i za reviziju svega što nam se događalo. Nekadašnji rudnik hleba postao je rudnik nade”–piše Radonja Leposavić u kratkom vodiču.

U  Magacinu su arhivirani dokumenti o umetnosti i radu grupe Gorgona– Josipa Vanište, Ere Milivojevića, Gergelja Urkoma, Brace Dimitrijevića, Koste Bogdanovića, Marine Abramović, Olge Jevrić, Vladana Radovanovića, Jozefa Bojsa...

Tu su i nezaobilazne stolice iz bogate Macurine kolekcije.

Na otvaranju „ceo Beograd”. I okolina.

Bučnim otvaranjem boce šampanjca najavljen  je i zvaničan početak rada Magacina.

Dragana Ognjenović priredila je modnu reviju. U sredini velike prostorije drveni stolovi na kojima su piramide belog brašna. Manekenke su odevene sasvim jednostavno. U belim  haljinama, zabrađene crnim maramama, u crni jaknama i ravnoj obući. Poziv na jednostavnost, povratak prirodi, povratak sebi.

U Magacinu će 2. oktobra biti priređen još jedan performans Dragane Ognjenović, a kao jedan od narednih događaja  najavljeno je i izvođenje predstave Nikite Milivojevića.

Muzej Macura u Novim Banovcima je otvoren u maju 2008.godine.U tlocrtu meandar, po uzoru na slike Julija Knifera, jednog od članova grupe Gorgona, koja je delovala u prvoj polovini šezdesetih godina 20. veka, ovo zdanje na oko 650 metara kvadratnih čuva dragocena dela zenitizma, jugo–dade, ruskog i poljskog konstruktivizma, srednjovekovne avangarde, beogradskog nadrealizma, grupa EKSAT 51 i Gorgona, visoke moderne, konceptualne umetnosti, bečkog akcionizma, vojvođanske neoavangarde…

Umetnička zbirka predstavlja jednu od najvećih privatnih kolekcija neoavangardne umetnosti na ovim prostorima.

Vladimir Macura je poreklom iz Knina, ali se sredinom 80-ih godina prošlog veka preselio u Beč. Tamo je počeo da se bavi kolekcionarstvom i vremenom se rađala ideja o sopstvenoj galeriji, muzeju.Macuraposeduje možda najznačajnu zbirku umetničkih dela iz perioda avangarde 20-ih i 30-ih godina, i moderne umetnosti 60-ih i 70-ih nastale na tlu Jugoslavije, originalna dokumenta iz tog perioda, kao i zbirku dizajniranih stolica iz 20. veka. U Muzeju Macura nalaze se neka od ključnih dela beogradskog nadrealizma, uključujući i publikacije u vezi sa produkcijom ovog pokreta.

Ime Vladimira Macure prvi put je zapaženo na izložbi „Nadrealizam u Beogradu: Umetnost nemogućeg” u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti (2002) kada su između ostalih, predstavljeni i radovi iz njegove kolekcije. Dve godine kasnije u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” Macura je predstavio dela likovne i primenjene umetnosti avangardnih pokreta 20. veka, a u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu prikazan je i deo njegove kolekcije „Svakodnevni život stolica/Gorgona” (2006).

Svako otvaranje i zatvaranje sezone u Muzeju Macura već godinama predstavlja poseban kulturni događaj. Kao što je to bio i ovaj preksinoćni, kada je otvoren Magacin Macura.