Rusiji nove sankcije, primena odložena

Prema izveštajima agencija

Brisel, Moskva – Varljiv prekid vatre između proruskih i ukrajinskih snaga na istoku Ukrajine nije bio dovoljan za zvaničnike država Evropske unije da prekinu proceduru uvođenja novog paketa sankcija Rusiji. Članice Evropske unije dogovorile su se sinoć da formalno usvoje novi paket sankcija Rusiji, ali će one stupiti na snagu tek za nekoliko dana, saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej. 

„EU je spremna da delimično ili u celini preispita usvojeni paket u zavisnosti od razvoja situacije na terenu” stoji u Van Rompejevom saopštenju.

Ambasadori zemalja članica su na sinoćnjem vanrednom sastanku posle žustre debate doneli odluku o „ciljanim merama” kojima se postojeće sankcije proširuju na delove ruske naftne industrije, uz zabranu izvoza oružja i nekih tehnologija.

Diplomatski izvori navode da novi paket obuhvata ruske naftne kompanije u državnom vlašništvu, uključujući i „Gaspromnjeft”, većinskog vlasnika Naftne idustrije Srbije.

Ovim firmama će biti uskraćen pristup evropskom finansijskom tržištu ako nove mere stupe na snagu. Sem toga, biće zabranjeno izvoziti oružje u Rusiju, kao i takozvanu robu dvostruke namene, koja se može koristiti kako u vojne, tako i u civilne svrhe.

Nove sankcije obuhvataju i zabranu izvoza opreme za istraživanje i eksploataciju nafte, što će Rusiji otežati pristup naftnim poljima u arktičkom pojasu.

Sinoćnja odluka predstavlja kompromis između zemalja koje su tražile da sankcije stupe na snagu odmah, i onih koje su smatrale da ih ne treba uvoditi, a među protivnicima sakcija prednjačila je Finska, saznaje Tanjug.

Na kraju, Finci su glasali za sankcije nakon što je usvojen i mehanizam za njihovo ukidanje ako se primirje u Ukrajini održi i počnu pregovori o trajnom miru.

Kompanije „Rosnjeft”, „Transnjeft” i „Gaspromnjeft”, kako objašnjavaju u Briselu, „ispunjavaju kriterijume” koje su utvrdili ambasadori 28 zemalja EU za uvođenje novih kaznenih mera ruskim bankama i vojnim i naftnim kompanijama u kojima je udeo države veći od 50 odsto. Evropski investitori neće moći da kupuju obveznice i akcije tih firmi, niti da im daju pozajmice.

Novi paket sankcija koji su prošlog petka utvrdili ambasadori zemalja EU uključuje veća ograničenja pristupa Rusije tržištu kapitala, odnosi se i na odbranu, na robu za dvostruku – vojnu i civilnu – upotrebu i osetljivu tehnologiju, a proširen je spisak imena ličnosti obuhvaćenih sankcijama. 

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompaj izjavio je preksinoć da će EU preispitati odluku o pooštravanju sankcija Rusiji ukoliko se prekid vatre u Ukrajini održi i počnu mirovni pregovori.

„Primetili smo da je Rusija spremna za ozbiljne pregovore. Mi smo spremni da preispitamo te sankcije ako prekid vatre bude trajan i ukoliko mirovni pregovori počnu”, rekao je Van Rompaj i dodao da je prekid vatre važan, ali je samo prvi korak u smirivanju krize.

S druge strane, Moskva je već reagovala tako što je ruski premijer Dmitrij Medvedev rekao da će u slučaju da Ruskoj Federaciji bude uveden još jedan set sankcija, u oblasti energetike ili finansijskom sektoru, Moskva biti prinuđena da odgovori asimetrično, na primer, restrikcijom letova stranih kompanija nad ruskom teritorijom, prenosi Tanjug. Medvedev je u intervjuu za ruski ekonomski dnevnik „Vedomosti” naveo da promena maršrute letova može dovesti do bankrotstva mnogih avio-kompanija, koje se ionako nalaze na ivici opstanka, preneo je Glas Rusije.

„Zapadne zemlje treba pitati da li će biti novih sankcija Moskvi i ukoliko uvedu sankcije za energiju ili dalja ograničenja za naš finansijski sektor, mi ćemo morati da asimetrično odgovorimo. Na primer, ograničenjima u transportnoj sferi. Polazimo od toga da imamo prijateljske odnose sa našim evropskim partnerima, tako da je nebo iznad Rusije otvoreno za sve letove, ali ako se uvedu sankcije, odgovorićemo”, objasnio je Medvedev.

Prema njegovom mišljenju, to nije poželjna varijanta razvoja događaja, jer ratovi sankcijama ne nude mir u Ukrajini već, naprotiv, ugrožavaju globalni sistem bezbednosti, upozorava Medvedev.

„Većina političara to zna. Ipak, postoji izvesna inertnost mišljenja i nažalost želja da se koristi sila u međunarodnim odnosima. Nadam se da ovo nije ono čemu naši zapadni partneri teže i da nema umobolnih među donosiocima političkih odluka”, rekao je Medvedev i naglasio da su sankcije „uvek mač sa dve oštrice” i po pravilu ne donose pozitivne rezultate.

------------------------------------------------------------------

Putin i Porošenko: Dijalog se nastavlja

Moskva – Predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Petro Porošenko, složili su se juče da će nastaviti dijalog sa ciljem okončanja sukoba na istoku Ukrajine, saopštio je Kremlj.

Putin i Porošenko su telefonom razgovarali o „koracima koji bi mogli da olakšaju mirno rešenje situacije na jugoistoku Ukrajine”.„Dijalog će biti nastavljen”, navodi se u kratkom saopštenju Kremlja, prenele su agencije.