Srbija je dobro mesto za ulaganje

Kineska privreda je počev od 2008. takođe bila pod jakim negativnim uticajem svetske finansijske krize. Od njenog samog izbijanja privredni rast je u većem delu sveta jako opao. Na tržištu, i to ne samo finansija, već i privrede, došlo je do panike i straha od većeg negativnog uticaja krize. U inostranstvu je stvoren utisak da Kina nije potpala pod jak uticaj krize zbog toga što je brzo počela da se oporavlja. Već u drugom kvartalu 2009. godine počeo je oporavak. Bilo je mnogo razloga za to. Ne mogu sve faktore sada da navedem. Ističem samo dva za koja mislim da su značajna. Jedan je teška ekonomska kriza koja je u periodu 1997–2002. zahvatila gotovo sve azijske zemlje. To je bilo bolno iskustvo za Kinu i za druge azijske zemlje. Međutim, Kina je izvukla pouke iz te krize, kaže u intervjuu za naš list Džou Sjaočuan, guverner Narodne banke Kine odgovarajući na našu ocenu – da se njegova zemlja mnogo bolje izborila s aktuelnom krizom od drugih.

– U finansijama i privredi izvršene su brojne reforme i brz izlazak iz krize pokazao je koliko su na zdravim osnovama i privredni i finansijski sistem. Pored toga Kina je vrlo brzo reagovala na izbijanje krize 2008. Mi smo već u novembru te godine izvršili radikalne finansijske i monetarne promene. To je bilo najbrže reagovanje u svetu. Promene su bile suštinske. Ne formalne.

Kakva je uloga u tome bila Narodne banke Kine?

Osnovno za nas je da istrajemo i nastavimo reforme koje sprovodimo u finansijskom i monetarnom sistemu. To znači da kroz redovan rad, kad nismo u krizi, otklonimo nedostatke i sprečimo da krizne protivrečnosti dođu do izražaja. U monetarnoj politici treba da nastavimo prilagođavanje kursa naše monete i da prilagođavamo brzinu monetarnih promena težini krize. Takođe, moramo da poboljšamo kontrolu i nadzor. Poznato je da je finansijsko tržište vrlo osetljivo i da lako može da dođe do propusta tako da je kontrola i ovog tržišta i finansijskih organa bitna.

Kolika je uloga centralne banke u vođenju kursne politike?

Kontrola i prilagođavanje kursa je istorijski proces. Mi smo od 1994. godine sprovodili veoma strogu kursnu politiku. Kasnije smo uveli plivajući kurs, ali ne sasvim slobodan, već pod određenim uslovima. Kina je od 1996. proklamovala malo liberalniju politiku deviznog kursa. Da kurs bude fleksibilniji i da ne bude velike kontrole. Ali, u pogledu kapitala kontrole mora da bude. Od 2005. smo odlučili da se kurs formira na tržištu i da kontrola centralne banke bude minimalna. Ima u svetu mišljenja da devizni kurs treba potpuno osloboditi. Da se formira na tržištu, ali za Kinu to nije odgovarajuće. Mi sada zaista vodimo politiku liberalnog deviznog kursa, ali zadržavamo pravo da intervenišemo kao Narodna banka. Sada su intervencije minimalne, ali ih ima povremeno.

Kolike oscilacije kursa tolerišete?

Pravilo je da je dozvoljena dnevna oscilacija plus, minus dva odsto. Ako bi to bilo premašeno onda intervenišemo.

Iz Amerike, i zapadnih krugova, mogu se čuti primedbe da je juan potcenjen, čime se favorizuje izvoz, kao i da Kina ne troši dovoljno. Manje uvozi i da je zbog svega toga ogroman spoljnotrgovinski suficit?

To je dosta komplikovano. Već sam rekao da smo počeli reformu deviznog kursa i od 2005. godine juan je u odnosu na dolar porastao 35 odsto. Poslednjih godina juan je stalno jačao, ali nije to bilo pravolinijski. Bilo je perioda kada je i devalvirao. Ove godine u nekoliko navrata juan je devalvirao, ali ne više od dva odsto dnevno. U julu i avgustu juan je ponovo počeo da raste što pokazuje da je tržište tako odlučilo. U periodu 2005–2010. bilo je najviše tih primedbi sa Zapada, međutim, sada je toga manje. Sada je kineski suficit u odnosu na BDP znatno smanjen.

Kina ima ogromne devizne rezerve. Gde ih drži? Koliko je unosno kreditiranje američkog budžetskog deficita?

Kina u upravljanju svojim deviznim rezervama ima tri principa: bezbednost, fluktuaciju novca i rast vrednosti. Neminovno je da je dobar deo kineskih rezervi, kao i kapitala, izražen u dolarima. U vreme kad je Amerika sprovodila relaksiranu politiku prema dolaru naš profit od tih kamata je opao. Ukoliko se uzme u obzir da je cela planeta u nekoj vrsti krize dobit iz drugih delova sveta nije mnogo velik. Pošto je zbog krize dobit od plasmana manja Kina pokušava da probno nađe nove načine upravljanja devizama. Da manji deo deviznih rezervi ide na neka nova tržišta i da preduzima investicije, kao i da ulaže sredstva, kojih ima previše, u velike i kapitalne projekte.

Koja su to nova tržišta?

Naša definicija novih tržišta je slična kao u svetu, to su pre svega zemlje BRIKS-a, kao i druge zemlje u kojima nismo bili prisutni, a koje pokazuju dobre perspektive za razvoj. Bez obzira na kom su kontinentu, kao i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, među kojima je i Srbija. Guverneru, Jorgovanki Tabaković, rekao sam da smo u poslednje dve godine kupili neke državne obveznice Mađarske.

Da li ste time nagovestili da biste mogli da budete potencijalni kupac i naših državnih dužničkih papira kada se pojavimo na međunarodnom finansijskom tržištu?

Da, to znači to. Mi smo upravo tokom posete jačali veze dveju centralnih banaka. Da bismo bolje sarađivali i da bismo upoznali makroekonomske prilike. To je samo mali deo moje posete, a cilj je da ojačamo sve vidove saradnje, da konstantno komuniciramo i razmenjujemo iskustva u preduzimanju mera monetarne politike, da podstaknemo privredne subjekte, investitore velikih radova, da vidimo kako kreditno možemo da ih stimulišemo da razvijaju privrednu saradnju dveju zemalja. I kupovina hartija od vrednosti je deo razmišljanja o jačanju saradnje. Nije najvažniji deo, mnogo je važniji kako podstaći razvoj privrede u obema zemljama i privrednu saradnju.

Kina je uticajni član MMF-a i Svetske banke. Šta zamera vašingtonskim institucijama i u kom smislu bi, po Vašem shvatanju, trebalo da se reformišu?

Pre svega MMF mora da se prilagođava novim promenama u svetu. Posebne reforme trebalo bi da budu u broju glasova i načinu rešavanja problema. Inače, svi su se saglasili da je to potrebno, ali nije počelo da se sprovodi. I neke evropske zemlje su nezadovoljne neodgovarajućim rasporedom glasanja i prava istupanja. MMF i Svetska banka rade procene ekonomske situacije u raznim zemljama i Kina na njihove procene nema velikih primedbi. U osnovi te procene su tačne. Ali, to ne znači da je Kina spremna da prihvati sve njihove sugestije. Veće primedbe na njih, i njihove procene, imale su druge azijske zemlje kada je izbila kriza u Aziji 1997. Tada su mnoge zemlje Azije bile nezadovoljne predlozima šta treba uraditi i nisu mogli da prihvate njihove sugestije.

Da li Kina pozajmljuje pare od MMF-a ili uzima neki kredit od Svetske banke?

Što se tiče MMF-a mi njemu samo finansijski doprinosimo. Nismo nikada od njih uzimali pare. U poslednjih nekoliko godina tokom krize u dva navrata izdvojili smo im znatna sredstva za pomoć drugim zemljama koje su u krizi. U 2009. dali smo im 50, a 2012. godine 43 milijarde dolara. Mi to izdvojimo i ako im treba oni uzimaju od nas. Što se tiče Svetske banke dajemo im novac, ali od njih i uzimamo kredite. Svetska banka ima programe koje podržava u Kini, jedan od njih je za iskorenjivanje siromaštva. Početkom ove godine sa Međunarodnom finansijskim korporacijom, jer su oni u sastavu Savetske banke, osnovali smo jedan fond od tri milijarde dolara. IFC podržava mnogo projekata.