Patrijarh koji je voleo „Jadnike"

Toga dana (11. septembra) u Patrijaršiju bi stizalo na hiljade čestitki iz celog sveta, ali patrijarh Pavle nikada nije slavio svoj rođendan. Na taj dan služio bi liturgiju u slavu praznika Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, a lično je slavio samo svoju krsnu slavu – Lazarevu subotu. Uz ovaj detalj, koji na stogodišnjicu rođenja patrijarha Pavla (1914–2009)  čitamo iz prve od dve knjige „Budimo ljudi” Jovana Janjića, autor ove često citirane biografije 44. poglavara Srpske pravoslavne crkve pojašnjava da crkva praznuje samo tri rođenja, Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i Svetog Jovana Preteče, pa zato patrijarh Pavle nije obeležavao ni na koji način ni svoj, ali ni druge rođendane.
Navedena je u istoj knjizi još jedna zanimljivost. Naime, mada je pozivan na prijem u englesku ambasadu povodom rođendana engleske kraljice, patrijarh Pavle nikada na njega nije otišao, iako je, na primer, patrijarh German redovno odlazio na taj prijem i obezbeđivano mu je počasno mesto.

– Ima mnogo simbolike u rođenju patrijarha Pavla. Rođen je na veliki crkveni praznik 1914. godine. Dok je država u kojoj je rođen – Austrougarska – krenula u rat protiv Srbije, u njenoj pozadini, u Slavoniji, u selu Kućanci, rodio se budući duhovni poglavar Srba, Gojko Stojčević, kasnije patrijarh Pavle – kaže u razgovoru za naš list Jovan Janjić, čije su dve knjige o životu i poukama 44. poglavara SPC dostigle visoke tiraže ne samo u Srbiji, već i u Rusiji, Rumuniji, Francuskoj.

Narodna biblioteka Srbije juče je, na dan rođenja patrijarha Pavla, predstavila javnosti deo njegove privatne biblioteke koja broji 9.000 jedinica bibliotečke građe. Na izložbi „Govorim, a ćutim” među eksponatima su dela čiji je autor patrijarh Pavle, bogoslužbene knjige sa njegovim rukopisnim beleškama, retka izdanja časopisa, knjige koričene u njegovu čast, kao i veliki broj patrijarhovih autografa i njegov ekslibris kojima je označavao svoje knjige. Biblioteka patrijarha Pavla, inače, pripada fondu Patrijaršije, ima status kulturnog dobra i čuva se u manastiru Svetog Arhangela Mihaila u Rakovici, gde on i počiva. Inače, omiljeni roman patrijarha Pavla bili su „Jadnici“ Viktora Igoa, a u jednom razgovoru za „Politiku” njegova unuka, Snežana Milković, uz ovaj podatak otkrila nam je i da je porodici često pričao o Žanu Valžanu i Kozet.

U detinjstvu ostavši siroče, slabog zdravlja, potonji srpski patrijarh 1936. godine došao je u Beograd gde je upisao Bogoslovski fakultet. Uporedo je upisao i Medicinski fakultet i stigao do druge godine studija. Zamonašio se 1946. godine u manastiru Blagoveštenje, a jedanaest godina kasnije izabran je za episkopa raško-prizrenskog. U teška vremena, pred turbulentne događaje i velika iskušenja, postao je 44. poglavar SPC. Izabran je za patrijarha srpskog 1. decembra 1990. godine i na tom mestu proveo je 19 godina, sve do smrti.

– Patrijarh Pavle bio je iznad našeg vremena. U stvari, on je postupao i činio sve što do njega stoji u skladu sa prilikama ovog vremena. Ali, problem je što oni kojima se obraćao nisu dorasli ovom našem vremenu. Mnogi ga nisu razumeli. Nailazio je na nerazumevanje i među nekim vladikama koji su želeli da ga smene za života, da bi se posle kitili njegovim imenom i delom – navodi Janjić.

On dodaje da je patrijarh Pavle proputovao više nego sva 43 patrijarha pre njega zajedno i da je u jesen 2004. godine, u 91. godini, otputovao u Australiju da poseti tamošnju pastvu i osvešta zemljište od 87 hektara koje je SPC kupila da bi na njemu podigla koledž Svetog Save. Posle 22 sata leta, ističe Janjić, došao je u Beograd, odmah otišao na bdenije u Sabornu crkvu, zatim oko dva sata ručno popravljao mantiju, da bi sledećeg jutra, oko šest sati, otputovao u Moskvu.

– Nije se sklanjao od teškoća ovog sveta da bi se negde u osami podvizavao. Nosio se sa svim teškoćama ovog sveta. Činio je onoliko koliko je mogao i uporno opominjao da svako od nas čini onoliko koliko do njega stoji. Govorio je: ako ne činimo onoliko koliko možemo, da činimo bar ono što moramo, što nam je dužnost – podseća Jovan Janjić.

Jelena Čalija

----------------------------------------------------------------------

Marka sa likom patrijarha Pavla

Javno preduzeće „Pošta Srbije” je juče na sednici Nadzornog odbora donelo odluku izdavanju prigodne poštanske marke „100 godina od rođenja patrijarha srpskog Pavla”, saopšteno je iz ovog preduzeća. Na ovaj način Pošta se pridružuje obeležavanju značajnog jubileja ličnosti koja je ostavila neizbrisiv trag u duhovnom životu Srbije, navodi se u saopštenju:

R. D.