Ratovi listićima, sankcijama i bombama

Škotska je protekle nedelje bila jedna od najpominjanijih tema u svetskim medijima. Ali ne zbog muzike gajdaša, šarenih kiltova (tradicionalnih sukanja škotskih muškaraca), ili viskija koji se, prema jednom našem kolegi, pije isključivo sa tri kocke leda…

POTRAGA ZA NEZAVISNOŠĆU: Ovaj deo Velike Britanije svet je uzbudio različitošću rezultata ispitivanja javnog mnjenja po kojima je broj onih koji smatraju da Škotska mora da stekne potpuni suverenitet – u privrednom, političkom, vojnom i svakom drugom pogledu – stalno na granici između „da” i „ne”.

Neki put za „da” je više od polovine ispitanih, da bi već sutradan, i prema drugom istraživanju, taj broj pao ispod magičnih 50 odsto.

Odluku vlade u Edinburgu da se u naredni četvrtak održi referendum i konačno dođe do pravog odgovora, mnogi već sada vide kao sudbonosnu za celo Britansko ostrvo i njegovu kraljevinu.

Ovom odlukom, međutim, neće biti pogođeni samo Britanci. Ona će i te kako uticati na separatističke pokrete u drugim evropskim zemljama. Pre svega u Španiji koja muku muči sa Katalonijom, ali i u Francuskoj, Italiji, pa i na Balkanu sa njegovim „nedovršenim igrama”…

Svesna delikatnosti zahteva Škota (naš narod bi rekao: „Zaigrala mečka i pred vestminsterskim vratima”), vlada u Londonu činila je sve što je po, njenom viđenju, bilo moguće da zadrži državu na okupu. Škotskoj su ponuđene mnoge povlastice i na privrednom i na finansijskom planu, ali to grožđe, čini se, još uvek je kiselo.

U Edinburgu traže – sve. A šta će dobiti – videće se u četvrtak.

Kako god da bude, teško je verovati da će se životi škotskih građana već u petak promeniti iz korena. Doduše, osim već pomenutih gajdi, kiltova i viskija (ako glasači kažu „da”), moći će svetu da ponude i – naftu. Šta će, međutim, izgubiti, niko od zagovornika secesije ne želi da kaže.

DELOVANjE U KORIST SOPSTVENE ŠTETE: I dok u Britaniji predstoji „rat listićima”, između Evropske unije i Rusije bukti trgovinski sukob iz političkih razloga. EU je u više navrata nametala sankcije Rusiji zbog, kako navodi, „njenog učešća u ukrajinskom građanskom ratu”. Sada kada su borbe (barem velike) utihnule, uvode se nove sankcije ne bi li stanje na terenu ostalo kakvo je sada. A ako je reč o civilnom stanovništvu, sigurno nije dobro.

Na sankcije EU Rusija je odgovorila svojim ograničenjima. Između dva bloka kao da se sve svodi na „delovanje u korist sopstvene štete”. U četvrtak su pravu paniku podigli u Varšavi tvrdnjom da je Rusija zakinula deo gasa Poljskoj. Kako se, međutim, ispostavilo, reč je samo o količinama gasa koje je Poljska reeksportovala u Ukrajinu, zaobilazeći tako odluku Moskve da bivšoj sovjetskoj republici ograniči njegov dotok.

Sankcije na sankcije kao da su se pretvorile u jedinu sferu politike koju Brisel može da primeni u odnosu na Moskvu. A u Moskvi su, jednostavno, odlučili da više ne uvoze evropske automobile i robu široke potrošnje. Pa ko duže izdrži.

NOBELOVAC KAO BOG RATA: U rat se uputio i američki predsednik Barak Obama. Kako je najavio u četvrtak, američka avijacija odlučna je da bombarduje ciljeve u džihadističkoj Islamskoj državi „gde god se oni nalazili – u Iraku ili u Siriji”.

Takvu odluku je doneo lideri koji se, koliko pre pet godina, ovenčao Nobelovom nagradom za mir zbog, kako je tada navedeno, „izuzetnih napora da se ojača međunarodna diplomatija i saradnja među narodima”. Nagradu je zaslužio i zbog neširenje nuklearnog naoružanja, kao i stvaranja nove klime u međunarodnim odnosima, posebno sa islamskim svetom.

Kako li bi danas reagovao pokojni Alfred Nobel, izumitelj dinamita, kada bi saznao da se u njegovo ime dodeljuje nagrada čoveku koji se u proteklih pet godina od mirotvorca preobratio u svojevrsnog – boga rata.

Borba protiv džihadista svakako je svetski problem. Ali iskustvo govori da će od bombi i raketa ispaljenih iz američkih borbenih aviona, dole, na terenu, više stradati civili nego pravi zločinci.

U četvrtak je obeležena i godišnjica terorističkog napada na „kule bliznakinje”, dve poslovne zgrade u centru Njujorka, prilikom kojeg je stradalo 2.977 nedužnih ljudi. Bio je to napad terorističke grupacije Al Kaide, predvođene Osamom bin Ladenom. A za tu Al Kaidu stručnjaci danas tvrde da je, u odnosu na džihadiste Islamske države – pravo nevinašce.