Portret bez rama: Ruža Tomašić

Ekstremniji deo hrvatske javnosti, naklonjen nacionalističkim, često vrlo neprijateljskim stavovima prema drugim narodima, pogotovo srpskom, od milošte je zove Ružom Hrvatskom. Ipak, među najveći delom građana, Ruža Tomašić, predsednica Hrvatske stranke prava Ante Starčević, ne uživa preveliki ugled. Poznata je po tome što vrlo često neodmereno „čašćava” najpogrdnijim epitetima sve oko sebe koji misle drugačije.

Među poslednjim njenim „žrtvama” bio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koga je optužila da, poklanjajući ćirilične čitanke i gramatiku za učenje bunjevačkog govora bunjevačkim đacima u Subotici, nastoji da uništi hrvatski jezik i kulturni identitet na tlu Vojvodine.

Ruža Tomašić je po svemu vrlo živopisan lik na hrvatskoj političkoj sceni. Rođena je 1958. godine u okolini Maglaja u BiH, u porodici koja je imala čak devetoro dece. Sa 15 godina je otišla u Kanadu, gde je završila policijsku akademiju i 1985. godine počela da radi kao policajac na motoru. Bila je i kaskaderka u nekim epizodama serija „Dosije iks” i „Milenijum”. Na poziv Franje Tuđmana vratila se u Hrvatsku i postala deo njegovog obezbeđenja. Zbog bolesti se na nekoliko godina vratila u Kanadu, a zatim, po izlečenju, ponovo dolazi u Hrvatsku i 1998. godine počinje da se bavi politikom. Na Korčuli, rodnom mestu njenog supruga, postala je poznata po borbi protiv droge. Zahvaljujući njoj, neki od najvećih dilera završili su u zatvoru.

Godine 2009. struja koju predvodi otcepljuje se od Hrvatske stranke prava Ante Đapića i osniva novu stranku, čiji je prvi predsednik Ruža Tomašić. Na parlamentarnim izborima 2011. godine njena koalicija dobija jedno mesto u parlamentu, a 2013. godine biraju je za poslanicu u Evropskom parlamentu.

Zbog njenih izrazito antievropskih stavova, u Hrvatskoj je često prozivaju, a ona se brani da nije jedina evropska parlamentarka koja se protivi EU. U hrvatskim medijima zameraju joj zbog nesklada između reči i dela. Tako je bilo i nedavno, jer je sina poslala na rad u Kanadu, a hrvatskoj omladini poručuje da ostane u zemlji.

I u Hrvatskoj, ali i u Evropskom parlamentu, više puta je isticala da situaciju oko ulaska Srbije u EU treba iskoristiti tako da se reše pitanja ratnih zločina, nestalih i otete imovine. Kaže da „niko nije protiv ćirilice, jedino nismo za uvođenje u Vukovaru, gde ćirilica znači ubistvo, progon”. I pored svega toga, i dalje tvrdi da ne mrzi Srbe, „ali svako ko je kršio zakon za to mora platiti. To je moj policijski mentalitet”.

Po sopstvenom priznanju, ne smeta joj pozdrav „Za dom spremni”, ali, ruku na srce, čudno bi bilo kad bi joj smetao. Porodica i sa očeve i sa majčine strane poginula je boreći se na strani ustaša.

Ruža Tomašić nije u sukobu samo s aktuelnom hrvatskom vlašću (za premijera Zorana Milanovića tvrdi da je „nevaspitan i bahat, a bez pokrića”), već i s nekim dojučerašnjim saradnicima iz stranke, koji kažu da svoju politiku zasniva na kontradiktornosti, kradući tuđe izjave, kao i na pamfletima o Hrvatstvu. Poslednji put se „istakla” noseći hrvatski dres na sastanku Grupe evropskih konzervativaca i reformista u evropskom parlamentu.

Jelena Cerovina