Jednom nogom preko crte, drugom iza

– Velika nam je čast što predstavom „A gde je revolucija, stoko?” otvaramo ovogodišnji 48. Bitef, posebno jer se radi o premijernom izvođenju. Mnogo mi znači poverenje festivalske direkcije da publici Bitefa predstavimo nešto što pre nije viđeno, a što je istovremeno čvrsto ukorenjeno u stvarnosti i dokumentarno. Toliko dokumentarno da ostavlja utisak kao da je fikcija. Proces nastanka ove predstave za mene je bio poseban izazov, jer se temelji na montiranom snimku prethodne „Montažstrojeve” pozorišne produkcije koja je obustavljena i cenzurisana – kaže za „Politiku” hrvatski reditelj Borut Šeparović, prošlogodišnji dobitnik Specijalne nagrade Bitefa. Ovaj reditelj će večeras i zvanično otvoriti festival.

Najnovija Šeparovićeva predstava „A gde je revolucija stoko?” u produkciji „Montažstroja” iz Zagreba otvoriće večeras ovogodišnji 48. Bitef na velikoj sceni Doma omladine.

Na ovogodišnjem glavnom programu 48. Bitefa, koji nosi podnaslov „Prošlost je sada” nalazi se 13 predstava.

Predstava „A gde je revolucija stoko?”, kako objašnjava Šeparović, nastala je na ruševinama predstave „MČŽPC”, čije puno ime ne sme ni da izgovori.

– Ta je predstava kroz scensku kritiku muzičkog albuma „Paket aranžman” progovorila o poslednjih 30 godina naše zajedničke stvarnosti. Ali neke od legendi jugoslavenskog novog talasa su smatrale da se tako narušavaju njihova autorska prava zbog čega predstava „MČŽPC” više ne postoji. Slogan „A gde je revolucija, stoko?”, poznati je zagrebački grafit koji je sredinom devedesetih godina osvanuo na zidu studentskog doma „Stjepan Radić”. Za razliku od slogana „MČŽPC”, koji je zaštićen autorskim pravima, ovaj je slogan javno dobro. Njegov autor je anoniman, objašnjava naš sagovornik.

Borut Šeparović u predstavi „A gde je revolucija stoko?”, bavi se propitivanjem da li pop muzika može da utiče na društvene promene, a dokle je u svojim istraživanjem stigao, reditelj odgovara:

– Pop muzika je puna lažnih obećanja o društvenim promenama. U stvarnosti, bunt kojeg je rokenrol iznedrio nije ništa drugo nego komodifikovana roba, još jedan proizvod za tržište. Predstava „A gde je revolucija, stoko?” bavi se i lažnim obećanjima pozorišta, jer koliko god kroz umetnost možemo da prizivamo revoluciju, pozornica nije revolucionarna i ona ne može da preuzme odgovornost građanske akcije. Predstavu smo stvorili jer smo želeli da budemo dosledni, ali u njoj zapravo razotkrivamo nedoslednost i licemerje u borbi za pravednije društveno uređenje. Ona govori o nespremnosti da se odreknemo luksuza i komfora kojeg nam ovo uređenje nudi – kaže Šeparović i odgovara na pitanje: Kako živeti u društvu u kojem je glavno merilo novac?

– Da bi preživeli u takvom uređenju, moramo da se prilagodimo. Naučili smo da se pretvaramo i poštujemo propisane norme. Svi smo mi deo tog uređenja. Nekima se to ne sviđa, pa onda pokušavamo „preći crtu”, ali to najčešće završava tako da smo jednom nogom preko crte, a drugom iza nje. Dok se ne uspostavi novi politički subjekt iz razorene radničke klase, koji će biti spreman da preuzme odgovornost za društvene promene, stvari se neće menjati.

Borut Šeparović otkriva i kakvo iznenađenje sprema za otvaranje Bitefa:

– Mi nemamo novih trikova, niti iznenađenja. Pozorište je odavno izgubilo moć da utiče na društvene promene. I mi smo ta ista „stoka” kojoj se slogan iz naziva predstave obraća. Ali mi smo „stoka” koja koristi javni prostor – prostor pozorišta – da još jednom problematizuje i artikuliše neka od gorućih pitanja savremenog društva. Mi smo istovremeno „stoka” koja ta pitanja ne može da reši.

Žiri Bitefa i „Politike”

Ovogodišnjim žirijem Bitefa predsedava Lila Dekel-Avner, izraelska rediteljka. Uz nju, odluku o Gran priju i dobitniku Specijalne nagrade, doneće: rediteljka Ana Tomović i dramski pisac Periša Perišić, kao i Ula Kasijus, švedska scenografkinja, i Vitold Mrožek, poljski pozorišni kritičar i kolumnista. „Politikin” žiri za najbolju režiju na 48. Bitefu predvodi reditelj Dejan Mijač, predsednik, a članovi su i: Tanja Mandić Rigonat, reditelj, Vesna Roganović, urednik Kulturnog dodatka „Politike”, Ana Tasić, pozorišni kritičar i Borka Golubović Trebješanin, novinar.